Izvor: Magyar Szó, 07.Okt.2015, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na jedan bučan dan

Pre petnaest godina, petog oktobra u Beogradu se sakupilo više stotine hiljada građana Srbije i srušilo režim Slobodana Miloševića. Demonstracije je organizovala Demokratska Opozicija Srbije (DOS), sastavljena od devetnaest stranaka, u cilju priznavanja rezultata predsedničkih izbora. Ako posmatramo današnje vladajuće strukture, ispostavlja se da danas državom upravljaju gubitnici petog oktobra. Za to su krivi isključivo tadašnji pobednici, kaže Dinko Gruhonjić.

Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << predsedničkim izborima Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra 2000. godine, kandidat DOS-a Vojislav Koštunica osvojio je 50.24 posto glasova, a dotadašnji predsednik države, Slobodan Milošević 37.15 posto. Savezna izborna komisija i tadašnja vlast tvrdili su da Koštunica nije osvojio više od polovine glasova i da se zbog toga mora organizovati drugi krug izbora. U gradovima Srbije su zbog toga započete višednevne demonstracije koje su kulminirale 5. oktobra u Beogradu.

Demonstranti koji su na više mesta probili policijske kordone, su u više desetine kilometara dugim konvojima, autobusima i kamionima stizali sa svih strana Srbije na trg pred savezni parlament. Policija je još tokom pre podneva pokušavala suzavcem da spreči demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali nisu u tome uspeli. Demonstranti su ruinirali i spalili zgradu parlamenta, kao i sedište Radio Televizije Srbije, jedan od simbola Miloševićevog režima. Akcije policije su ubrzo utihnule i većina čuvara reda je prešla na stranu demonstranata. U večernjim satima je Koštunica, novi predsednik Jugoslavije, sa terase beogradske skupštine pozdravio demonstrante, a Milošević je sledećeg dana priznao izborni poraz.

Privremena srpska vlada je formirana 24. oktobra u kojem su po tri mesta dobili predstavnici DOS-a, Socijalističke Partije Srbije i Srpskog Pokreta Obnove. Na parlamentarnim izborima održanim 23. decembra 2000. godine DOS je osvojio ogromnu pobedu, a mesec dana kasnije je formirana vlada Zorana Đinđića.

Deceniju i po nakon demokratskog preokreta od 19 stranaka koje su činine DOS, nekoliko je već prestalo da postoji, druge su se utopile u druge stranke, a nekoliko njih je uspelo da preživi tranziciju. Istovremeno sada u rukovođenju državom učestvuju stranke koje su svojevremeno bile gubitnice petog oktobra.

PETI OKTOBAR JE KOMPROMITOVAN

Današnje opozicione stranke, nekadašnje čelnice DOS-a, kažu da su ljudi razočarani jer se njihova tadašnja očekivanja nisu ispunila.

Peti oktobar je jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Srbije, datum kada je narod smenio diktatorski režim koji je ubijao svoje političke protivnike, koji je izolovao državu od ostatka sveta, koji je preinačio izborne rezultate, ocenio je juče Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe Demokratske Stranke u republičkom parlamentu, dodajući: na sve što se kasnije desilo možemo gledati kao na politički sumrak.

- U mnogo čemu smo učinili korak unazad, jedino je pozitivno što sada nema ratova, sankcija i što smo zaključili saradnju sa Haškim tribunalom. Ljudi su s razlogom razočarani. Priznajem, moja stranka ima ogromnu odgovornost zbog toga što se stvari nisu odvijale onako kako je trebalo da se odvijaju. Ne smemo bežati od odgovornosti, inače nema smisla učestvovati u politici. Ako nismo spremni da priznamo da je privatizacija bila neuspešna, odnosno da je loša reforma pravosuđa, da je vršen pritisak na medije, da je jačala korupcija, da je rasla nezaposlenost, onda ne možemo da se suprostavimo Aleksandru Vučiću – rekao je Stefanović.

Zoran Živkovič, predsednik Nove Stranke, nekadašnji premijer, takođe misli da je ogorčenost građana opravdana. Kako kaže i sam je razočaran. Nakon smene režima, demokratske snage su osvojile vlast, ali nisu pokazale volju da učine bilo šta, naglasio je Živković dodajući: demokratske snage su uspele da kompromituju peti oktobar, vladavinu prava, Evropsku Uniju. Ove su se stvari koristile za povećavanje popularnosti.

- Zoran Đinđić je kriv isto kao što sam kriv i ja. Pogrešili smo što nismo odmah raspisali izbore za ustavotvornu skupštinu. Ova bi skupština napravila novi ustav, a posle je mogla da prihvati zakon o lustraciji. Trebalo je da završimo revoluciju. Zbog te greške neki su platili svojim životom – objašnjava Živković.

Janko Veselinović, nekadašnji funkcioner DS-a, osnivač Pokreta za preokret, kaže da je poražavajuće što su još uvek prisutne društvene pojave za koje je mislio da su zauvek nestale. Danas srbijansko društvo opet truju diktatura, gaženje slobode štampe i institucija, naglašava Veselinović.

NIJE BILO PREOKRETA

Peti oktobar zapravo nije bila revolucija i zbog toga nije ni ispunila očekivanja, kaže za „Mađar so” analitičar Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.

- Nisu uspeli u potpunosti da raskinu sa Miloševićevom politikom i sa svime što je ta politika simbolizovala devedesetih godina. Umesto toga, veoma brzo se ispostavilo da se na peti oktobar može gledati kao na neki kontinuitet, prvenstveno u pogledu ratnih zločina počinjenih u ime Srbije i svih nas, organizovanih većinom u Beogradu. U novoj vlasti nije bilo dovoljno snage da se razračuna sa počiniocima. Nije pokrenuta lustracija, nije postavljeno pitanje krivične odgovornosti. Zbog toga, većina pobednika petog oktobra je do danas ili nestala sa političke scene ili su blizu toga da zauvek nestanu, odnosno stalno tumaraju i pojma nemaju ko su zapravo i šta im je činiti. Zbog toga odgovornost moraju da snose oni sami i njihov kukavičluk – naglašava Gruhonjić.

Odgovarajući na naše pitanje da li imaju prava nekadašnji čelnici DOS-a da govore o razočaranosti ljudi, analitičar odgovara: u moralnom smislu nemaju pravo ni reč izustiti o tome. Pre petnaest godina su imali mogućnost da odseku svaki krak starog režima, a to ipak nisu učinili, naglašava Gruhonjić.

- Uprkos svemu tome, ne tvrdim da je peti oktobar izgubio na važnosti. Peti oktobar je simbol građanske snage. Režim Slobodana Miloševića su srušili ljudi Srbije. Više stotina hiljada građana je protestvovalo na ulicama Beograda i više miliona njih u raznim gradovima zemlje. Pokazali su da su građani ti koji mogu da izaberu i koji mogu da oteraju vlast. Jedino građani imaju dovoljno snage da sve to učine. To se nikad ne bi smelo zaboraviti. Bilo bi dobro da se ljudi ponovo više bave politikom, da se uključe u politiku, jer se samo tako može promeniti vlast koja najviše podseća na oligarhističku. Trebalo bi da se promeni mišljenje o tome da je politika isključivo nemoralna i nepoštena. Cilj političkih oligarha je da u ljudima probude odbojnost prema politici jer tako mogu nesmetano da vladaju. Peti oktobar je dokazao da vredi biti aktivan, jer krajnji rezultat može biti pozitivan. Pad Miloševića je svakako bio dobar za Srbiju – objašnjava Gruhonjić.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori,   Vojislav Koštunica

Nastavak na Magyar Szó...