Izvor: Politika, 09.Sep.2011, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić i Rompaj: Budućnost Srbije je u EU

Otvarajući Forum Srbija – Evropska unija, u organizaciji Vlade Srbije, koji je u Beogradu okupio više od 400 ministara, intelektualaca, predstavnika nevladinog sektora i novinara iz više zemlja EU i regiona, predsednik Srbije Boris Tadić konstatovao je da Srbija poseduje pun kapacitet za početak pregovara o članstvu, dok je predsednik Evropskog saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Herman van Rompaj poručio da je budućnost Srbije u EU, ali i da Unija nije zaboravila Srbiju i zapadni Balkan.

Predsednik Tadić je ocenio da je naša zemlja na putu ka Evropskoj uniji učinila sve da dođe do pregovora sa EU. „Na tom putu, Srbija ne očekuje nikakve privilegije, niti olakšice, ali ne možemo da prihvatimo nove uslove koji bi nam bili postavljeni”, poručio je Tadić.

Obraćajući se učesnicima foruma Herman Van Rompaj je kazao da prati stanje odnosa Beograda i Prištine i dodao da će to biti jedan od ključnih faktora kada se bude odlučivalo o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Predsednik Evropskog saveta je pohvalio napredak koji je Srbija u evropskim integracijama postigla u poslednje tri godine, ocenivši ga kao izvanredan, i pozvao srpsko rukovodstvo da ostane privrženo evropskim ciljevima.

-----------------------------------------------------------------

Srbija ima pun kapacitet za početak pregovora

Razumemo da ima onih koji su nepoverljivi prema proširenju EU i da EU ne želi prijemom novih članica da unese u sebe nove probleme. Srbija ne stvara takvu situaciju, Srbija rešava probleme nasleđene iz prethodnih vremena

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je juče da očekuje skoro dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i dobijanje datuma početka pregovora, iako je svestan mogućnosti i drugačijeg ishoda i naglasio da u procesu evrointegracija ne sme biti suočena sa posebnim uslovima. „Srbija poseduje pun kapacitet za početak pregovara o članstvu”, rekao je predsednik Tadić otvarajući prvi Forum Srbija – EU u Beogradu.

On je ocenio da je naša zemlja na putu ka Evropskoj uniji učinila sve da dođe do pregovora sa EU i da očekuje da u procesu evrointegracija bude tretirana kao i druge zemlje koje pretenduju na članstvo u EU. „Ne tražimo privilegije i olakšice, ali ne prihvatamo ni nametanje uslova drugačijih od onih koje su imale druge države u tom procesu”, naglasio je Tadić.

Prema njegovim rečima, zaustavljanje ili usporavanje proširenja EU pogodilo bi građane Srbije, ali i interese EU, budući da je politička i ekonomska stabilnost zapadnog Balkana interes čitave Evrope. „Razumemo da ima onih koji su nepoverljivi prema proširenju EU i da EU ne želi prijemom novih članica da unese u sebe nove probleme. Srbija ne stvara takvu situaciju, Srbija rešava probleme nasleđene iz prethodnih vremena”, poručio je Tadić.

On je naglasio da „politika koja Srbiju vodi u Evropsku uniju”, a to je, naglasio je, i njegova politika, „nema dobru alternativu”, iako na političkoj sceni Srbije, kao demokratske zemlje, ima glasova koji se protive takvom stremljenju.

Tadić je učesnicima foruma objasnio da Srbija poseduje političku volju i administrativne kapacitete za ispunjenje svih kopenhaških kriterijuma i ubrzano približavanje EU, ali da se „neće zarad dobijanja statusa kandidata odreći traženja pravednog rešenja za KiM”.

Predsednik Tadić je istakao da je Srbija nakon petooktobarskih demokratskih promena nastojala da razvija najbolje odnose sa EU i zemljama regiona i učvrsti mir i stabilnost u regionu.

On je podsetio da je, sa ciljem regionalnog pomirenja, posećivao stratišta pripadnika svih naroda koji su stradali u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a da je Srbija sa istim ciljem uspešno okončala saradnju sa Haškim tribunalom.

Tadić je ocenio da bi rešavanje pitanja nestalih i povratak izbeglih bio još jedan suštinski korak ka pomirenju u regionu.

Predsednik Srbije je, međutim, istakao da ovakav pristup očekuje i od drugih zemalja regiona, ali i podršku međunarodne zajednice, i zato još jednom zatražio preduzimanje nezavisne istrage pod okriljem UN povodom izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Tadić se, budući da je tema foruma „Prevazilaženje krize, put ka EU”, osvrnuo i na ekonomsku situaciju upozorivši da Srbija, iako nije prouzrokovala krizu, plaća veliku i tešku cenu, ali da je udar koji je doživela izdržala na nogama.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Četiri elementa rešenja za Kosovo i Metohiju

„Niko ne mora da ubeđuje Srbiju da je problem Kosova i Metohije potrebno rešiti pre ulaska u EU. Mi želimo da ga rešimo, jer opterećuje živote naših ljudi i funkcionisanje naše države i mi to činimo na način koji priliči demokratskim zemljama”, rekao je Tadić.

Problem Kosova, kako je još jednom naglasio, mora biti rešen dogovorom, a ne tako da jedna strana dobije sve a da druga izgubi, a rešenja ne može biti ukoliko se unilateralizam i sila jedne strane stimulišu i nagrađuju.

Kako je objasnio rešenje za Kosovo i Metohiju mora sadržati četiri elementa: traženje optimalne opcije za sever Kosova, garancija sigurnosti za Srbe u enklavama, regulisanje statusa najznačajnijih spomenika srpske kulture i statusa imovine Srba i države Srbije na Kosovu. „Ako dođe do novog pokušaja da se nasilno menja situacija na terenu, posledice mogu biti veoma teške i u tom smislu ne mogu isključiti mogućnost da one izazovu novo pomeranje stanovništva i egzodus”, upozorio je Tadić.

-----------------------------------------------------------

Cvetković: Puna posvećenost evropskom putu

Vlada Srbije odlučna je da istraje na putu koji vodi ka punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji, jer je uverena da je to suštinski interes zemlje i garancija bolje budućnosti za sve građane, poručio je juče premijer Srbije Mirko Cvetković.

Cvetković je u uvodnom obraćanju na Forumu podsetio da je prilikom formiranja vlade kao jedan od osnovnih prioriteta istaknuta puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU, uz očuvanje teritorijalnog integriteta. „To opredeljenje nijednom nije dovedeno u pitanje. Štaviše, drugi ključni prioriteti – razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, čvrsto su povezani sa sprovođenjem evropske agende”, istakao je premijer.

Podsetivši da je za budući dinamičan privredni rast i za brže zapošljavanje ključno pitanje povećanja investicija, pogotovo stranih direktnih ulaganja, premijer je naglasio da je EU naš najveći investicioni partner sa brojnim programima koji uspešno funkcionišu i sa projektima koji su u fazi realizacije ili pripreme.

Premijer je napomenuo da su investicije u prvoj polovini godine porasle za devet odsto i da zajedno sa izvozom čine ključne faktore privrednog rasta u Srbiji.

Cvetković je istakao da postojeća kriza javnog duga, koja potresa mnoge zemlje, može da uspori privredni rast na globalnom nivou, a investitore učini još opreznijim. „Jasno je da čekanje i pasivna odbrana od mogućeg novog talasa krize neće dati nikakve rezultate. Pravi odgovor je odlučan nastavak reformi i ubrzanje evropskog puta Srbije”, ukazao je on.

-----------------------------------------------------------

Đelić: Pet tačaka napretka

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je na Forumu Srbija EU da je 2011. godina odlučujuća za strateški cilj Srbije – punopravno članstvo u EU. Đelić je u uvodnom izlaganju na Forumu upoznao učesnike iz regiona i Evrope s napretkom Srbije na evropskom putu, koji je predstavio u pet tačaka.

Osvrćući se na prvu tačku napretka, ispunjenje Akcionog plana, Đelić je precizirao da on sadrži 96 stavki i dodao da će, kada Skupština Srbije ovog meseca usvoji preostale zakone iz evropske agende, devet desetina plana biti ispunjeno. Prema njegovoj oceni, reforma pravosuđa, ukidanje blanko ostavki, finansiranje političkih aktivnosti, izbor saveta nacionalnih manjina, kao i jačanje regulatornih i nezavisnih institucija su unapredili osnove demokratije u Srbiji.

„Decentralizacija će zaživeti sa usvajanjem zakona o javnoj svojini. Restitucija će ispraviti, koliko je to moguće, istorijsku, ideološki motivisanu nepravdu. Sveukupno, u Srbiji ćemo posle tih procesa, napokon znati šta je čije”, rekao je Đelić.

Kao drugu tačku na evropskom putu Srbije Đelić je naveo borbu protiv organizovanog kriminala i nelegalnih migracija, istakavši da je upotpunjen zakonski okvir, da je omogućena zaplena imovine mafijaša, da su demontirane neke od najjačih grupa organizovanog kriminala.

Sporazumi o ekstradiciji optuženih za dela organizovanog kriminala potpisani sa susednim zemljama, posebno sa Hrvatskom i Crnom Gorom, dali su rezultate, ukazao je Đelić i dodao da je odličnom akcijom državnih organa i zakonskim promenama znatno smanjen broj zahteva za azil. Putovanje bez viza ključno je dostignuće za građane Srbije, naveo je Đelić i kazao da se neće dozvoliti da ono bude ugroženo.

Saradnja sa Haškim tribunalom je zaokružena, apostrofirao je Đelić treću tačku napretka Srbije i naznačio da je to bila moralna obaveza prema nevinim žrtvama, njihovim porodicama i susedima. „Istovremeno, tražimo pravdu za nevine srpske žrtve, naročito one koje pominje švajcarski senator Dik Marti u njegovom izveštaju u Savetu Evrope”, podvukao je vicepremijer.

Govoreći o četvrtoj tački napretka, Đelić je podsetio da Beograd daje konstruktivan doprinos dijalogu sa Prištinom. „Srbija je inicirala dijalog koji je pre nedelju dana rešio pitanje carinskog pečata i katastra. Cenimo ulogu EU kao medijatora, kao i njenu osudu jednostranih, nasilnih pokušaja da se promeni situacija na terenu”, kazao je Đelić.

Kao petu tačku napretka Srbije vicepremijer je pomenuo doprinos Srbije regionalnim inicijativama i sektorskim politikama unije. Pomenuo je Dunavsku strategiju, integraciju Roma, činjenicu da se u domenu prosvete i nauke Srbija uključila u evropsku istraživačku mrežu... „U uslovima krize duplirali smo izdvajanja za nauku sa investicijama vrednim 400 miliona evra u naučnu opremu i infrastrukturu, kroz aranžmane EIB i Bankom Saveta Evrope

Đelić je na kraju poručio da u ovim teškim trenucima nema mesta evroentuzijazmu, ali da „ne možemo sebi priuštiti ni danas ni sutra intelektualno udoban ali državno neodgovoran luksuz evroskepticizma”.

-----------------------------------------------------------

Uspeh svake zemlje na putu ka EU je zajednički

Pojedinačan uspeh svake zemlje na putu ka EU je zajednički uspeh čitavog regiona, jer sve žele da jednoga dana budu članice unije, poručili su juče učesnici plenarnog panela na Forumu Srbija – EU.

U diskusiji koju je otvorila direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević istaknuto je da je zapadni Balkan uspeo da prestane da privlači pažnju problemima, ali da još nije uspeo da privuče pažnju svojim mogućnostima. Svako od nas može doprineti toj tranziciji, istakla je Delevićeva.

Zamenik predsedavajućeg BiH Sadik Ahmetović ukazao je da politika evrointegracije za zemlje zapadnog Balkana nema alternativu.

Potpredsednica Vlade Makedonije za evropske integracije Teuta Arifi je juče iskoristila priliku da pozove ministre zemalja regiona zadužene za evrointegracije da dođu u Makedoniju na okrugli sto na kojem bi razmotrili najbolji način kako odgovoriti na realnost i zajedno graditi budućnost, naglasivši da za tim stolom treba da bude mesta za svakog. „Nema dijaloga ako neko nije za stolom. Nemamo mogućnosti da više imamo prazno mesto”, rekla je Arifi aludirajući na odsustvo Srbije sa skupova na kojima su najavljeni predstavnici Prištine.

Vicepremijer Božidar Đelić podržao je njenu ideju ali je napomenuo da pri tome moraju biti uvaženi interesi svih.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Jandroković poručio je da Hrvatska neće koristiti bilateralna pitanja da spreči evropske integracije suseda. Hrvatska, dodao je, želi da bude glas i promotor evropske budućnosti svih zemalja regiona.integrisan u svim poljima”, kazao je Jandrovković.

Crna Gora želi da preuzme evropsku palicu od Hrvatske, rekao je ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen i dodao da se nada dobrim vestima 12. oktobra, odnosno da Podgorica očekuje da će tada dobiti datum početka pregovora sa EU. On smatra da se u Briselu niko ne budi s mišlju šta se danas dešava na Balkanu.

Turski ministar za evropska pitanja Egmen Bagiš izrazio je nadu da će Srbija dobiti datum za otpočinjanje pregovora i ukazao da integracija u EU znači promene, reformisanje zemalja, mentaliteta i ljudi. Prema njegovim rečima, EU je kao nutricionista i možda, primetio je on, nekome se ta dijeta ne sviđa, ali s obzirom na rezultat, ona je veoma efikasna.

-----------------------------------------------------------

Dačić: Značaj saradnje u borbi protiv kriminala

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije od najšireg značaja za sve građane Srbije i važan korak u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Polazeći od značaja razvoja demokratskih institucija i poštovanja vladavine prava Srbija je odlučna u nameri da strateški pristupi i razvija uz podršku međunarodne zajednice svoje kapacitete i potencijale za efikasnu borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala, rekao je Dačić na panelu „Borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i ilegalnih migracija” u okviru Foruma Srbija – EU.

Dačić, koji je i uvodničar i moderator na tom panelu, naznačio je da je pojava lažnih azilanata i zajednička akcija Srbije, država regiona i EU u sprečavanju te pojave još jednom potvrdila značaj saradnje koordiniranja mera i posvećenosti svih činilaca za uspešno rešavanje problema od zajedničkog interesa.

Ističući da su sa 22 zemlje potpisani sporazumi o policijskoj saradnji, Dačić je posebno istakao saradnju sa ministarstvima unutrašnjih poslova i policijama u regionu „koja je svakako mnogo ispred političke saradnje u regionu što je normalno jer borba protiv kriminala nema granica i ne prepoznaje razliku u tome da li postoje naši ili njihovi kriminalci”.

-----------------------------------------------------------

O crnogorsko-srpskom jeziku i liftu za EU

Učesnici prepodnevnog ministarskog plenarnog panela Foruma Srbija–EU „ulepšali” su svoja izlaganja šalama i dosetkama, u čemu je prednjačio šef crnogorske diplomatije Milan Roćen.

On je izlaganje počeo napomenom da ga je pripremio na engleskom, ali pošto odlično zna srpski govoriće crnogorski. „Nadam se da će prevodioci dobro odraditi posao”, dodao je u istom stilu, aludirajući na upravo postignut dogovor o statusu srpskog jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore.

Roćen je takođe naveo da o iskustvima Crne Gore u evrointegracijama ima toliko materijala da bi mogao da popuni još jedan „Božin forum”, misleći na organizatora skupa vicepremijera Srbije Božidara Đelića.

Turski ministar za evropske integracije Egmen Bagiš nasmejao je sve učesnike plenarnog panela kad je „zamolio” šefa hrvatske diplomatije Gordana Jandrokovića da kad Hrvatska uđe u EU ne zaboravi ostale koji čekaju u redu. „Molim vas da kad stignete gore (u EU) ne zaboravite da spustite taj lift nazad po nas”, bio je slikovit Bagiš.

Tema zanimljivih komentara bilo je i „žensko pitanje”, a pokrenula ga je moderator plenarnog panela Milica Delević, koja je rekla da su ona i makedonska ministarka Teuta Arifi na ovom panelu manjina, iako su žene veoma često na funkcijama povezanim sa evrointegracijama.

Đelić je na to odgovorio da će Srbija, sa novim zakonom koji predviđa da u parlamentu trećina budu pripadnice lepšeg pola, u Evropi biti odmah iza Skandinavije po emancipaciji žena u politici.

Roćen se na to nadovezao komentarom da je Crna Gora, ako uzme u obzir sastav njegovog ministarstva, prva u Evropi.

objavljeno: 10.09.2011

Nastavak na Politika...

TvojPortal.com: TADIĆ: Ne prihvatamo dodatne briselske uslove