Izvor: RTS, 20.Apr.2012, 01:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reč na reč

U prvoj od tri debate sa predstavnicima sedam lista parlamentarnih stranaka u Srbiji, gosti RTS-a razgovarali o odnosu države i političkih partija, stanju u zdravstvu, korupciji.

Radio-televizija Srbije, uz tehničku podršku OEBS-a, CeSID-a i Američkog Nacionalnog Demokratskog Instituta, organizovala je prvu od tri debate sa predstavnicima sedam lista parlamentarnih stranaka u Srbiji.

Ispred izborne liste "Izbor za bolji život - >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Boris Tadić", Slobodan Homen, na prvu temu debate o odnosu političkih partija i države, rekao je da je departizacija cilj liste koju predstavlja, da predstoje veliki zadaci koji zemlju čekaju nakon dobijanja statusa kandidata, ali da priča o ukidanju političkog uticaja ne sme da ostane mrtvo slovo na papiru.

Predstavnik izborne liste "Srpska radikalna stranka - Dr Vojislav Šešelj" Aleksandar Martinović kaže da je licemerno da o depolitizaciji pričaju stranke koje su na vlasti, koje su se posle 12 godina setile da to treba izvršiti. "Mi smatramo da samo treba primeniti zakon o državnoj upravi", kaže Martinović.

Zoran Stanković, ispred izborne liste "Ujedinjeni regioni Srbije - Mlađan Dinkić", rekao je da je URS prvi pokrenuo akciju stopiranja stranačkog zapošljavanja, kaže da za svaku funkciju treba da bude raspisan konkurs, sa kriterijumima prijema. "Važno je da vidimo kako se ko ponaša, ja sam kao ministar, od tri savetnika imao samo jednog stranačkog savetnika, uglavnom su to nestranačke ličnosti", naveo je Zoran Stanković.

"Mora da se zna kakva je piramida zdravstvenih ustanova u Srbiji, pokrajinske institucije osniva pokrajina, daje svoje direktore, znači tamo gde je ko na vlasti daje svoje kadrove, ja sam prvi bio protiv toga, ali ipak mi smo uspeli u poslednje vreme nešto da promenimo", kaže Stanković.

Martinović je odgovario Stankoviću da pomoćnik ministra ne sme da bude partijski čovek.

Ispred izborne liste "Čedomir Jovanović - Preokret", Bojan Đurić kaže da su građani u pravu kada je reč o odnosu partija i države. Mora, kako navodi, da se promeni funkcionisanje javnog sektora, neophodna je promena upravnih odbora, naravno i privatizacija javnih preduzeća.

"Za mene je fascinantno da zalaganja za ovu temu dolaze tako srčano od onih koji su bili na vlasti godinama", istakao je Đurić.

Stankoviću poručuje da postoji sistem koji ima blizu 400 zdravstvenih ustanova, 591 javnih preduzeća, i toliko partijskih direktora, 1.800 škola, koliko i partijskih direktora.

Ispred izborne liste "Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić", Marko Đurić je rekao da građani imaju priliku da 6. maja pošalju u istoriju jednu političku klasu, istakavši da ta stranka nudi plan koji će smanjiti parlament, agencije, da se zalaže za efikasnu vladu, za uvođenje profesionalnog upravljanja ljudskim resursima u ministarstvima.

"Punih 12 godina imale su stranke koje predvodi DS, dakle u gotovo dve trećine slučajeva u javnom preduzećima sede članovi vladajuće koalicije, a za mlade je nemoguće da dođu do posla bez partijske knjižice. Ja sam maturirao u gimnaziji gde je Boris Tadić predavao, moji vršnjaci nemaju posla, to je posledica ovakve uprave. Veliki broj ljudi koji je na papiru u državnoj upravi ne može više biti na teretu građana", naveo je Đurić.

Ispred izborne liste "Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica", Milica Radović  je navela da je u prvoj vladi Vojislava Koštunice donet zakon o državnim službenicima, od kojeg se odstupa, a predviđao je da se broj političkih ličnosti u ministarstvima smanji na dva. "Veliki je problem što se državni službenici i dalje postavljaju isključivo po partijskoj liniji".

"Danas samo polovina državnih službenika prođe izbor po konkursu, pitanje je kakav je sada njihov pravni status", kaže Radovićeva.

Ispred izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvena Srbija, Milan Krkobabić je rekao da su građani uvek u pravu, i da je njihov glas važan. "To je nametnuta tema jedne nategnute kampanje, ne postoji niko u Srbiji ko će reći da je protiv departizacije. Ja sam pokrenuo svojevremeno inicijativu da se političari povuku iz sportskih upravnih odbora", naveo je Krkobabić.

Slobodan Homen kaže da je u poslednje četiri godine smanjen broj državnih službenika, da je urađen predlog zakona o departizaciji koji je radio Dragan Đilas, ali da je potrebna izvesnost, stabilan tim ljudi koji može da iznese posao. "Mi smo pokazali da imamo tim za to, a i hrabrost jer je doneta odluka o smanjenju administracije. Naš tim garantuje da će Srbija krenuti napred, ne treba rizikovati sa prošlošću", istakao je Homen.

Krkobabić odgovara da želi efikasnu državnu upravu, koja ne košta mnogo, iluzorno je da se država odrekne upravljanja javnim vlasništvom, i dodaje da bi bilo pogubno pomeriti centre moći van vlade. Privredni sistemi moraju da omoguće uslove da na prava, ključna mesta dolaze samo profesionalci, smatra Homen.

Radovićeva kaže da su i neki koji su bili izabrani na konkursu, bili otpušteni. Jedina je DSS, kako navodi, imala hrabrosti da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

"Ukoliko i posle 6. maja ostane ista nomenklatura na vlasti, bojim se da ćemo o depratizaciji govoriti kada i građani dobiju one famozne akcije od hiljadu evra", kaže Martinović.

Krkobabić kaže da se zalaže za državu koja mora da ispuni osnovne stvari, a to mogu samo ljudi sa vizijom. "Mi ovde zamenjujemo teze, ako nas građani pažljivo slušaju, rekao bih da imamo trijumf licemerja".

Borba protiv korupcije

Bojan Đurić smatra da je država uzrok korupcije, dok se na tržištu pojavljuje u različitim ulogama i dodaje da nema borbe protiv korupcije. "Potrebna je stroža kontrola, i javnih nabavki i budžeta, a mi se zalažemo za rad nezavisnih tela, pre svega Revizorske institucije", navodi Bojan Đurić.

Marko Đurić kaže da SNS traži mandat od građana da sprovede ključne promene, a suština jeste borba protiv korupcije.

"Srž je politička volja, a to je zakon o javnim nabavkama koji smo predlagali, a koji je odbijen, iz vrha vlasti imamo negiranje korupcije, oni ne prepoznaju razmere problema, pa nisu voljni ni da ga reše", navodi Đurić.

Stanković kaže da nema vikendice, lokale, privatne ordinacije, da deci nije dao stanove. "Smatram da lični primer jeste prvo što moramo da kažemo, potrebno je javno svedočenje svih nas, pa da vidimo ko je kredibilan da govori o korupciji", navodi Zoran Stanković.

Radovićeva takođe navodi nepostojanje političke volje, ističe da je pravosuđe deformisano i da takozvana reforma nije stvorila ni efikasno, ni nezavisno pravosuđe. Nasumice su ukinuti opštinski sudovi, i građani nemaju isto pravo na pravdu, pod jednakim uslovima, ističe Radovićeva.

Martinović navodi da SRS polazi od načela Dubrovačke republike, "ko se javnim poslovima bavi svoje privatne neka zaboravi". U vrhu vlasti, kako navodi, nema volje, dokaz je afera sa vakcinama.

Slobodan Homen smatra da korupcija nije nerešiv problem. „Postigli smo rezultate, tu je zakon o političkim aktivnostima, Agencija za borbu protiv korupcije, Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom", naveo je Homen.

Krkobabić kaže da je korupcija veliko zlo, štete su ogromne, u sferi i ekonomije i morala i odgovornosti prema zajednici. "Krupna, viskoka politička korupcija je najopasnija, tu moramo da mnogo uradimo po pitanju zakona o javnim nabavkama", navodi Milan Krkobabić.

Bojan Đurić podržava tu borbu, ali ne i saopštavanje rezulatata „pod plaštom stranke u kampanji". Što manje diskrecionih ovlašćenja, i procedura, manji je prostor za korupciju.

Marko Đurić kaže da SNS nudi obračun sa političkom mafijom, koja će doneti ozdravljenje sistema, i spokojan život sa poverenjem u institucije.

Stanković kaže da Martinović kao pravnik zna da sud mora utvrditi krivicu po pitanju afere sa vakcinama protiv svinjskog gripa. "Kad sam preuzeo dužnost ministra odbrane bilo je afera, i sve to je skupo koštalo državu, ali moramo potencirati ono što je neko uradio", istakao je Stanković.

Radovićeva kaže da je činjenica da Srbija nazaduje po pitanju borbe protiv korupcije. "Dok smo mi bili na vlasti, bili smo na 79. mestu, sada na 86, istinske borbe nema dok Srbija gubi milione evra na javnim nabavkama, i toleriše da jedan ministar koji ima firmu preusmerava novac, tako se ta borba ne vodi", ističe Radovićeva.

Martinović kaže da ne dovodi lično poštenje Zorana Stankovića u pitanje, ali da je aferu „Satelit" proizveo Prvoslav Davinić, čovek iz njegove stranke. SRS četiri godine pita državu odakle se finansira SNS, a Boris Tadić na to ne odgovara, navodi Martinović.

Homen napominje da se mora govoriti i o prevenciji korupcije, kao i o oštrijem kažnjavanju i dodaje da je ove godine pokrenuto mnogo više postupaka nego 2008. godine.

Krkobabić kaže da narod više ne može da podnosi teret korupcije, i novac koji ide u džepove pojedinaca. Sistem javnih nabavki ne funkcioniše, ne postoji jedan šalter, ako građanin obiđe nekoliko, na jednom će morati da plati.

Bojan Đurić se zalaže za manju vladu i traži izvlačenje države iz mnogih nadležnosti koje danas ima, kao i manje demagogije političara. Javnih nabavki ima mnogo, subvencije se koriste za mnogo toga, navodi Đurić.

SNS smatra, ističe Marko Đurić, da u Srbiji ima časnih ljudi, promene moraju da nastupe, da se okrene novi list, akcioni planovi čekaju odgovorne ljude.

Radovićeva ukazuje da je tolerisanje sukoba interesa najneodgovornije, to ne možemo da kažemo za sadašnju vlast, jer je to postao princip očuvanja vlasti. Martinović pita Marka Đurića odakle SNS-u sve što poseduje.

Homen ističe da lista "Izbor za bolji život" traži od građana da nastave da pružaju podršku režimu koji je mnogo uradio u borbi protiv organizovanog kriminala. Krkobabić zaključuje da je borba protiv korupcije prioritet PUPS-a.

Stanje u srpskom zdravstvu

Bojan Đurić kaže da resor zdravstva mora biti u fokusu naredne vlade, jer propada već 20 godina, na margini je i trpi jer premali broj ljudi u zemlji radi, a troškovi fondova su ogromni i dug je ogroman od neuplaćenih doprinosa.

"Pred nama su promene, dragi građani, imamo šansu da promenimo stvari u ovoj zemlji, SNS smatra da je zdravstvo katastrofalno jer su neispitane afere, od vakcina do Galenike", kaže Marko Đurić.

Zoran Stanković kaže da je zdravstvo gorući problem. "Mora se definisati uplata zdravstvenog osiguranja od strane firmi, ali to je nasleđeni problem, dug je oko 350 miliona evra" navodi Stanković i dodaje da je Galenika odgovornost Ministarstva ekonomije.

Milica Radović govori o žrtvama vlade i loše politike. Pacijent, kako navodi, mora da bude u središtu, jer je svaki dinar u zdravstvu opravdano ulaganje, ali dodaje da se taj novac odlaže kroz fiktivne nabavke.

Martinović kaže da su građani Srbije među najbolesnijim u čitavoj Evropi, uz mnogo lekarskih grešaka i postavlja pitanje kako država ne reaguje na činjenicu da tajkuni duguju i za doprinose.

DS, kaže Homen, nažalost nije imala priliku da preuzme zdravstvo, ali dodaje da ta stranka ima ozbiljan plan da se uhvati u koštac sa tim problemom. Mislim da bez daljih evropskih integracija to nije moguće. Obnavljanje lekarskog kadra, obavezan posao za dobre studente, to je deo plana", navodi Homen.

Krkobabić kaže da je razumljivo što je zdravstvena zaštita prioritet, ali da pati od korupcije i nedostatka strategija. "Mi bismo posebnu pažnju posvetili zaštiti najmlađih i najstarijih, svakako i da nema selektivne zdravstvene zaštite, sve knjižice moraju biti overene", naveo je Krkobabić.

Bojan Đurić kaže da sada nema opravdanja da osiguranik ne dobije lek i u privatnim i državnim ustanovama, ali ističe da sistem nije racionalan, jer "imamo mutante kao što je Galenika".

Marko Đurić apeluje na vraćanje digniteta profesiji, prvi korak je departizacija i u zdravstvenom sistemu. "Mi smo jedna od najstarijih nacija, moramo prioritet dati trudnicama, veštačkoj oplodnji, njima trebaju idelani uslovi i to je imperativ i SNS-a", navodi Đurić.

Stanković kaže da činjenice ipak govore drugačije, da Republički fond nije u nadležnosti Ministarstva zdravlja nego vlade, a od četiri najveća Klinička centra direktori su najvećim delom iz DS-a, kao i većina na lokalu.

Radovićeva izdvaja četiri problema u srpskom zdravstvu - korupciju, čekanje, nepotrebne nabavke, i skraćivanje lista lekova. „Ne mislim da zdravstvenim radnicima treba smanjivati platu, a pozitivna lista lekova ne sme se skraćivati svakim danom. Na sto hiljada stanovnika dolazi 240 lekara, mislim da je neophodno povećati taj broj, jer bi se smanjilo i čekanje", ističe Radovićeva.

Martinović kaže da treba mnogo više ulagati u decu, da ne bi postali nacionalna manjina u svojoj rođenoj državi.

Homen navodi da odgovornost u zdravstvu umnogome treba vezati za URS, i za Milosavljevića koji je devet godina bio ministar.

Za Krkobabića suština je u adekvatnoj zdravstvenoj usluzi, a ne u tome ko je u kojoj partiji.

Bojan Đurić zaključuje da je pitanje zdravstva jako važno - manje demagogije, više poštovanja prema zdravstvenim radnicima.

Marko Đurić kaže da oni koji danas kroje Srbiju, svoje najbliže ne leče u Srbiji. "SNS smatra da ovde mora važiti princip  - struka-struci, i da je efikasniji menadžment temelj suštinskih promena", naveo je Đurić.

Stanković ponavlja da se plate radnicima u zdravstvu neće smanjivati, ali da se zakon o zašititi i osiguranju mora promeniti. "Svi govore o velikoj birokratiji, meni se tu isprečio zakon o evidencijama, mora se takođe povesti računa i o zapošljavanju", navodi Stanković.

Radovićeva zaključuje da je prioritet uvođenje reda u zdravstvu, ali da država ne sme biti dužnik na ovom polju. „Kada je naš kadar bio na čelu Galenike, ona je dobro poslovala", istakla je Radovićeva.

Edukacija stanovništva, i prevencija, veoma su bitne, napominje Martinović i kaže da je i romska populacija nezaobilazna u polju zdravstva i socijalnog statusa.

Homen zaključuje da se ne ogleda spremnost države samo u lepim obećanjima. „Pitanje kliničkih centara koji nisu završeni, pa to je sramota svih nas zajedno. Lista koju predstavljam ima tim koja te projekte može da završi", naglasio je Homen.

Milan Krkobabić kaže da smo večeras čuli mnogo „ličnih i simpatičnih primera..ali dugovi zdravstva moraju da se naplate, pojedinci koji imaju milione moraju da izmire svoje obaveze, a ne s vremena na vreme jedan inkubator".

U završnom obraćanju, Bojan Đurić je rekao da je suština liste Preokret borba za svaki glas. "Sve što se dešavalo u poslednje četiri godine bio je neuspeh, naročito u temama o kojima smo mi govorili večeras. Građani sada imaju priliku za korenit preokret", zaključio je Đurić.

Marko Đurić poručuje građanima da su promene na pomolu, da će se stvoriti država zasnovana na ličnoj odgovornosti, poštovanju prava.

Stanković moli građane da izađu na izbore, i daju svoj glas onima za koje misle da su najbolji i da su doprineli boljitku zemlje. "Ideja o decentralizaciji ne znači da Beograd treba da čeka, nego da bude lokomotiva koja vuče ostale regione", zaključio je Stanković.

Milica Radović kaže da je vreme da se okrenemo samima sebi, interesima Srbije, uz najširu ekonomsku saradnju sa svim zemljama sa kojima je korist od te saradnje izvesna. Izlaz je, kako navodi, u političkoj i vojnoj neutralnosti.

Martinović kaže da promene može da donese samo SRS - promene za dostojanstven život, a protiv politike da EU nema alternativu.

Homen poručuje da ozbiljno vreme traži ozbiljne ljude i naporan rad.  „Pozivam građane da ne veruju ljudima koji su juče pričali jedno, a danas drugo, jer oni ne mogu doneti sigurnost, a to je SNS na čelu sa Tomislavom Nikolićem", zaključio je Homen.

Krkobabić ponavlja apel za borbu za socijalnu državu, pomoć najstarijim sugrađanima, i ističe da će princip da penzije prate zarade biti neprikosnoven.

Nastavak na RTS...