Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Sep.2010, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeo sastanak Tadić - Ešton: Usaglašen stav EU

BRISEL -

Političko-bezbednosni Komitet Evropske unije trebao je danas, neposredno pre sastanka šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton i predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je počeo u Briselu, da potvrdi zajednički stav koji su sve članice Unije usaglasile u pogledu rezolucije koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN.

Taj stav Eštonova će večeras izneti predsedniku Srbije, a prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nezvaničnim saznanjima, taj stav je suštinski u okvirima njenog saopštenja od 22. jula.

Možda zamena

Praktično, EU kao kompromis vidi insistiranje "na dijalogu", u cilju doprinosa "miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu".

Prema diplomatskim izvorima Tanjuga u Briselu, time je otvoren put za postizanje kompromisnog teksta rezolucije sa Beogradom, koji bi Eštonova i Tadić mogli večeras da potvrde.

To bi istovremeno značilo da bi rezolucija koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini mogla da bude zamenjena dokumentom usaglašenim sa EU.

Prema tekstu predloga zaključaka Komiteta, u koji je Tanjug danas imao uvid, dogovor o zajedničkim stavovima, koje će Eštonova izneti večeras predsedniku Srbije u Briselu, dogovor o zajedničkim stavovima članica Unije članice EU ni na koji način ne dovodi u pitanje politiku onih svojih članica koje nisu priznale Kosovo, niti ih obavezuje na promenu te politike.

"Pojedinačno, članice imaju pravo da donesu odluku o tome kakvi će biti njihovi odnosi sa Kosovom u skladu sa njihovom praksom i međunarodnim pravom", navedeno je u predlogu zaključaka Komiteta.

Aneks Rumunije i Kipra

U prilog tome, Komitet je u zaključke uvrstio kao aneks saopštenja Rumunije i Kipra, dve od ukupno pet zemalja EU koje ne priznaju kosovski nezavisnost.

Rumunija smatra da su predloženi zaključci Komiteta, odnosno usaglašeni stav EU "u skladu sa neutralnim pristupom Evropske unije prema statusu Kosova i da se odnose isključivo na zajedničke stavove koji će biti upotrebljeni na sastanku sa Srbijom o nacrtu rezolucije Generalne skupštine UN o savetodavnom mišljenju MSP".

Rumunija smatra da je prioritet postizanje sporazuma sa Srbijom, iz koga će proisteći rezolucija Generalne skupštine UN, uz poštovanje evropske perspektive Srbije i njenog teritorijalnog integriteta, navodi se u saopštenju te zemlje.

Rumunija poštuje savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali ponavlja da se sud nije bavio suštinom tog pitanja, odnosno legalitetom stvaranja navodne nove države.

"Zato Rumunija ne odustaje od svog stava da ne prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, koji nije u suprotnosti sa našom podrškom ekonomskom i socijalnom razvoju Kosova i blagostanju svih njegovih stanovnika".

Kipar takođe prihvata sporazum o zajedničkim statovima koji će biti upotrbljen na sastanku sa Srbijom o nacrtu rezolucije Generalne skupštine UN o savetodavnom mišljenju MSP, uz napomenu da su ti stavovi "u skladu su sa dogovorenim neutralnim stavom EU prema statusu Kosova".

Sporazum Političko-bezbednosnog komiteta "ni u kom slučaju ne utiče na stav Kipra prema jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova", navedeno je.

Kipar navodi da "ako sastanak sa Srbijom ne bude imao pozitivan ishod, ovaj sporazum neće unapred odrediti stav Kipra na narednim zasedanjima Generalne skupštine UN".

Kipar takođe ponavlja "da se savetodavnim mišljenjem MSP ne rešava pitanje statusa Kosova koje, zato, ostaje otvoreno".

Crvena linija

Predsednik Tadić i Eštonova imaće radnu večeru, a njihov razgovor mogao bi da bude prilika da se, posle višednevnih diplomatskih kontakata na različitim nivoima, pronađe kompromisno rešenje koje ne bi prešlo "crvenu liniju" Beograda - priznanje nezavisnosti Kosova, ali koje bi zadovoljilo i velike sile.

Tadić je ranije potvrdio spremnost Srbije da sarađuje sa Evropskom unijom u traženju kompromisa, ali je naglasio da Srbija neće pristati na dokument koji bi bio na štetu nacionalnih interesa Srbije.

"Srbija želi da se pitanje Kosova i Metohije rešava u dogovoru sa evropskim partnerima", istakao je predsednik Tadić najavljujući susret sa Eštonovom.

On je, međutim, naglasio da je moguć samo takav kompromis kojim bi, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti deklaracije Prištine o nezavisnosti, bili uvaženi nacionalni interesi Srbije, ali i interesi velikih sila.

Srbija, podvukao je više puta, neće priznati nezavisnost Kosova.

Moskva tesno sarađuje sa Beogradom

Rusija sarađuje sa Srbijom u rešavanju kosovskog pitanja, uključujući i u podnošenju rezolucije Generalnoj skupštini UN, ali je formulisanje teksta tog dokumenta posao prvenstveno za Beograd, rečeno je agenciji Beta u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova (MSP).

Na pitanje kakav je stav Moskve o srpskom predlogu rezolucije u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije podsećaju da se Rusija u rešavanju kosovskog problema od početka pridržava principijelne pozicije "u čijoj je osnovi imperativ nalaženja uzajamno prihvatljivog rešenja kroz pregovore i odbacivanje jednostranih koraka".

Moskva smatra da je to jedini način da se obezbedi održivo rešenje koje bi stvorilo preduslove za "stabilan i bezbedan razvoj balkanskog regiona".

"Na tim osnovama tesno sarađujemo sa srpskim partnerima, uključujući i u kontekstu podnošenja rezolucije koju je Beograd predložio Generalnoj skupštini UN nakon zaključka Međunarodnog suda pravde u Hagu", navode u Ruskom MSP-u.

A što se tiče "konkretnih formulacija dokumenta", kako su rekli agenciji Beta, Moskva "polazi od toga da je tu prioritet na srpskoj strani".

Dodik ne očekuje da će BiH glasati protiv Rezolucije u UN

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da ne očekuje da će predstavnik Bosne i Hercegovine (BiH) na zasedanju Generalne skupštine UN, 9. septembra, glasati protiv Rezolucije o Kosovu koju je podnela Srbija, ocenjujući da bi u suprotnom to poremetilo unutrašnje odnose u BiH.

"Naravno, mi nećemo propustiti priliku da ukoliko se desi zloupotreba tog prava na Generalnoj Skupštini UN, da veoma rigorozno zatražimo razračunavanje na tom pitanju", izjavio je Dodik novinarima u Beogradu.

"Šta se može desiti na generalnoj Skupštini UN, videćemo zavisno od toga kako će se koncipirati dnevni red", rekao je Dodik u komentaru mogućeg ishoda oko rasprave o Rezolucije o Kosovu u UN.

Dodik je podsetio da su članovi Predsedništva BIH Haris Silajdžić i Željko Komšić odbili predlog člana iz RS Nebojše Radmanovića, da se podrži Rezolucija Srbije o Kosovu, jer BiH nije formalno priznala Kosovo i to zbog jasnog stava Vlade RS, koja je bila protiv toga.

"To nije ništa nije neobično u BiH, mi smo svakodnevno izloženi takvim stavovima", rekao je Dodik, ukazujući da političari iz Sarajeva primenjuju različite aršine na gotovo identičnim situacijama.

Kada se pomene konačno rešenje statusa RS, onda dolaze osude i protivljenje iz Sarajeva, "a kada treba da pokažu svoju principijelnost na pitanju Kosova i Srbije onda to izostane", kazao je premijer RS i dodao da BiH pokazuje trenutno ono što jeste, a to je da nije jedinstvena zemlja, da nju održavaju stranci i shodno njihovim interesima koncipiraju se njeni zvanični stavovi.

Fejt: Nema razgovora o statusu Kosova

Šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt izjavio je danas da ne postoje mogućnosti za pregovore Kosova i Srbije po pitanju statusa, rekavši da, međutim, podržava razgovore o pitanjima koja se odnose na interes života građana.

Fejt je nakon sastanka Grupe za decentralizaciju, kojom predsedava sa ministrom za lokalnu samoupravu Sadri Feratijem, kazao da je status Kosova rešen i da sada ideja o novim pregovorima o statusu ne postoji.

Holandski diplomata je podržao stav kosovskih institucija, da osnova za rešavanje stanja na severu Kosova bude Ahtisarijev paket, isključujući mogućnost davanja posebnog statusa za taj deo Kosova.

I Ferati smatra da Priština i Beograd mogu da razgovaraju o temama u interesu građana obe strane.

SZOKIM: Deklaracija o odbrani KiM kao neotuđivog dela Srbije

Delegati Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije (SZOKIM) usvojili su danas Deklaraciju o odbrani Kosova i Metohije kao neotuđivog i sastavnog dela Srbije.

Odbornici su na današnjoj sednici u Zvečanu upozorili da državni organi Srbije svoju politiku povodom Kosova i Metohije treba da vode u skladu sa unutrašnjim pravom Srbije, obavezujućim načelima i normama međunarodnog prava, a to pretpostavlja njihovo puno angažovanje na očuvanju Pokrajine kao sastavnog dela Srbije.

"Ništa, pa ni evropske integracije, ne sme dati povoda ni razloga za kompromis sa zapadnim silama koji bi značio odustajanje Srbije od njenog neotuđivog prava na slobodu njenog naroda ili njegovog dela, kao i od celovitosti njene teritorije. Samo celovita Srbija zavređuje saradnju sa svima, pa i EU", navodi se u Deklaraciji.

Delegati su Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) pozvali da odbaci ideju o eksteritorijalnosti crkava, manastira i ostalog duhovnog nasleđa srpskog naroda, Srbije i SPC na Kosovu I Metohiji.

U Deklaraciji se kaže da bi prihvatanje te ideje značilo pristajanje uz nasilne i nelegalne akte u pravcu nezavisnog Kosova, jer bi istorijsko i duhovno nasleđe Srba u Pokrajini moglo biti eksteritorijalno samo u odnosu na nezavisno Kosovo.

Predsednik Skupštine opštine Zvečan Dobrosav Dobrić istakao je da se "na našoj teritoriji ne mogu uspostavljati granice sa našom državom niti mogu funkcionisati carine, sudovi i slični organi tuđe i bespravne države".

"Bez našeg učešća ne prihvatamo bilo kakve nove sporazume, a najveću pomoć i podršku očekujemo od predstavnika i institucija naše države", rekao je Dobrić.

Vordsvort: Srbija na putu ka EU

Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izrazio je nadu da će šefovica diplomatije EU Ketrin Ešton i predsednik Boris Tadić večeras postići dogovor o rezoluciji o Kosovu i izjavio da ministri EU razmatraju srpsku aplikaciju za članstvu EU i da bi taj proces mogao da se okonča do kraja godine ako se uskoro postigne napredak u pogledu Kosova.

Ambasador Vordsvort je kazao da argument, koji pojedinci ističu, da je EU umorna od procesa proširenja i da je ovaj proces potpuno izvan kontrole Srbije, predstavlja "opasnu besmislicu".

"Obrazac je taj da je članstvo u EU proces na koji zemlja kandidat ima veliki uticaj, zavisi i uvek je zavisio od sposobnosti zemalja kandidata da pokažu da mogu da ispune osnovne standarde u pogledu demokratije, ljudskih prava, privrede i vladavine prava i sposobnosti da učestvuju u procesu pregovora i da brzo i efikasno sprovode promene", istakao je Vordsvort na otvaranju Letnje škole za demokratiju jugoistočne Evrope.

Britanski ambasador je izrazio nadu da će visoka predstavnica EU za bezbednost i spoljnu politiku Ešton i predsednik Tadić večeras postići dogovor o rezoluciji o Kosovu, što bi omogućilo da se ona jednoglasno usvoji u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija.


Pogledaj vesti o: Boris Tadić

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Kurir: POČEO SASTANAK TADIĆ-EŠTON, EU IMA PRIMEDBE NA REZOLUCIJU

Politika: Ni Evropa ni Kosovo

Blic: Srbija postigla dogovor sa EU o rezoluciji