Izvor: RTS, 05.Maj.2016, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manjine u političkom životu Srbije

Hrvatska ponovo nije dala saglasnost za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije i Evropske unije. Kao jedan od razloga navode nezastupljenost hrvatske nacionalne manjine u srpskom parlamentu koja je, tvrde, garantovana međudržavnim sporazumom iz 2004. godine. Zvaničnici poručuju - prava manjina u Srbiji se poštuju i svima je omogućeno učešće u političkom životu, Srbija je ispunila sve uslove za otvaranje poglavlja, što je i potvrdilo 27 članica Unije. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kao argument za crveno svetlo, Hrvatska navodi sporazum od pre 12 godina. Tvrde - Srbija ne poštuje obavezu da hrvatskoj manjini osigura zastupljenost u republičkom parlamentu.

To što će u novom sazivu skupštine biti jedan poslanik iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, sa liste Demokratske stranke, za Hrvatsko nacionalno vijeće, nije rešenje.
"Ono nije institucionalne prirode i nije nešto što garantuje prisustvo u slučaju hrvatske manjinske zajednice u parlamentu, nego zavisi od predizbornih koalicionoh sporazuma. Smatram samo da garantovani mandati jesu ono što ispunjava duh sporazuma zaštite manjina", kaže Slaven Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava podseća da izborni zakoni manjinama omogućavaju da učestvuju na izborima, olakšavaju registraciju i prikupljanje glasova, kao i da manjine nemaju cenzus već prirodni prag od oko 14.000 glasova za jedno poslaničko mesto. U Srbiji, prema poslednjem popisu, živi oko 58.000 Hrvata.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kaže da u slučaju samostalnog izlaska ovih stranaka na izbore, a u skladu sa onim što je do sada bio prirodni prag za ulazak u parlament, moglo bi se čak ostvariti i prisustvo većeg broja pripadnika ove manjine u parlamentu, dva do tri predstvanika.
"Odluka stranaka hrvatske nacionalne manjine da budu deo koalicije jeste deo njihove odgovornosti", kaže Paunovićeva.
Da bi hrvatska, ali i druge nacionalne manjine, imale više predstavnika u parlamentu, postoji nekoliko mogućih poteza, smatraju analitičari.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da Srbija problem može da reši kroz izmene u izbornom zakonodavstvu.
"Ioanko Srbija mora da radi te izmene jer su najnoviji izbori pokazali da zakonodavstvo koje je vezano za nacionalne manjine i njihove stranke, cenzus nije dobro, da ono odgovara samo brojnim manjinama kao što su Mađari, Bošnjaci i Albanci", kaže Janjić.
Na nivou Evropske unije ne postoje obavezujuće kvote za zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentima, već svaka država članica sama kreira svoje izborno zakonodavstvo.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na RTS...