Izvor: Politika, 04.Maj.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Minićevu nikako da izgrade kanalizaciju
Godine 2007. Verica Kalanović, tadašnja ministarka za regionalni razvoj i član URS-a, namenski je izdvojila iz svog resora i tadašnjeg NIP-a 48 miliona dinara, ali je ubrzo URS izgubio vlast i novac nije stigao u Knjaževac i Minićevo
Knjaževac – Projekat izgradnje kanalizacije u velikom starom knjaževačkom selu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Minićevu nikako da bude okončan, još od 2007. godine. Gotovo punih osam godina traje dopisivanje predstavnika lokalne vlasti sa ministarstvima i kabinetima u vrhu države Srbije. Nabavljen je samo deo opreme, davana su i obećanja, ali su prevladali izgovori da započeto nije u nadležnosti ovog ili onog organa u novom režimu vlasti.
– Te 2007. godine Verica Kalanović, tadašnja ministarka za regionalni razvoj, namenski je izdvojila iz svog resora i tadašnjeg NIP-a 48 miliona dinara za Minićevo, ali je ubrzo ministarkin URS izgubio vlast i novac nije stigao u Knjaževac i Minićevo – žali nam se Slavoljub Milanović Barbul, vodeći čovek u velikoj seoskoj mesnoj zajednici u Minićevu. – Nismo se predavali, pa su u međuvremenu selo i opština, uz skromnu podršku države, kupili deo opreme i cevi dužine 1.570 metara. Sve je to sada u magacinima i na otvorenom prostoru, već gotovo dve godine. Obavestili smo o tome i ministra u vladi naprednjačke vlasti Igora Mirovića, ali nismo dobili nikakav odgovor. Usledila su i naša uzaludna pisma ministarstvima poljoprivrede, finansija i zdravstva. Nikoga, međutim, nije „ganulo” što otpadne vode plivaju našim ulicama, putevima i kanalima, i što su neki naši meštani i svoje bunare pretvorili u septičke jame, i što su uveliko zagađene i naše podzemne vode. Prete i zaraze, posebno u Romskom naselju...
Nije jedino Milanović ljut na odgovorne u državi Srbiji. I na zborovima građana čitana su pisma ministrima, pa i predsedniku Republike. Ljudi su zabrinuti što kupljeni materijal vreme uništava, i što nikako nema rešenja za dodatnih 40 miliona dinara.
– Velika je ovo šteta i sramota – dodaje Milanović: – Kao da svi ravnodušno previđaju šta smo sve, slogom, u ovom selu činili godinama. Nedavno smo otklonili i nedostatke u projektovanju vodovoda, tako da danas imamo ispravnu pijaću vodu i uredno snabdevanje. Sagradili smo i seosku deponiju za smeće kakvu nemaju ni mnogi gradovi. Kupili smo mašinu za reciklažu plastičnog otpada, uredili parkove i ulice, postavili video-nadzor, uredili seosko groblje, osvežili fasade starih zgrada, opremili školu i biblioteku, zavičajni muzej, sagradili crkvu za ponos. Svako naše domaćinstvo, po dogovoru, izdvaja mesečno po 200 i više dinara, koliko se može, za čistije selo. Nekada smo se, s ponosom, zvali Kraljevo Selo, ne bez razloga, pa hoćemo i danas da ličimo na staru, lepu srpsku varoš, kao kada je ovde bilo sedište sreza.
Svog seoskog „gradonačelnika” u svim procenama podržava i Srećko Videnović, dokazani aktivista u selu:
– Zaslužili smo urbano naselje kakvo smo nekada, još u vreme kada smo bili sresko mesto, imali i dičili se njime. Bile su ovde i fabrike nameštaja i obuće, zanatske radionice, radnje, kulturne i zdravstvene ustanove, deca su učila u svom selu – prvoj oglednoj seoskoj školi u Timočkoj Krajini. Imali smo osamdesetih godina i aero-klub i svoj avion, moto-klubove, avijatičare i padobrance. Odavde su i neki ugledni pisci, slikari, novinari, inženjeri, profesori...
Nedostaje kanalizacija, pa da sve bude kao što je bilo i još bolje. Tako misle i u knjaževačkoj opštini, gde su sada na vlasti kadrovi bivšeg URS-a i Demokratske stranke. Oni pomažu koliko se može, ali je očigledno, kažu, da nema odgovarajuće saradnje sa ministarstvima.
– Bilo je drugačije kada je aktuelni predsednik naše knjaževačke opštine Milan Đokić, kao kadar URS-a, bio državni sekretar – priseća se Slavoljub Milanović. – Tada je sagrađen i velelepni hotel na obližnjoj Staroj planini i izgrađene skijaške staze. Danas nemamo ljude u vrhu vlasti i zato, ubeđeni smo, naši zahtevi završavaju u ministarskim fiokama.
.jpg)
