Izvor: Politika, 21.Jul.2014, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neutralna Srbija vežba sa vojskama SAD i Rusije
Tenkisti VS na takmičenju u Rusiji, Amerikanci nastavljaju aktivnosti u bazi „Jug”
Iako su dobrim delom svoje političke karijere, dok su izgovarali „časna pionirska”, držali šipak iza leđa, sada su stavili ruke na sto. Nekada se Tomislav Nikolić zalagao da asistira svom lideru Vojislavu Šešelju koji je ozbiljno razmatrao akciju podizanjabelog mermernog spomenika u Kući cvećai zabijanja glogovog koca u maršalove ostatke.
Prošlo je više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od dvadeset godina od tada. Predsednik Srbije sada priznaje da je u današnjevreme koncept Titove spoljne politike jedini pravi izbor. Ni njegov politički sin, premijer Aleksandar Vučić, takođe se ne odriče Tita, mada umesto Kardelja, kao ideologa bira Vebera.
Šef diplomatije Ivica Dačić, u novom globalnom poretku, ne vidi ništa pametnije nego što je politika nesvrstavanja, što je i ideja vodilja politike jednog od Dačićevih prethodnika u fotelji šefa diplomatije, Vuka Jeremića. S tim što, Jeremić, za jednog od svojih uzora, uzima diplomatu i generala Koču Popovića.
Ako se složimo da ne postoji život posle života, izgleda da postoji politika koja je za zemlju na periferiji Evrope, koja tako rado ume da pravi pogrešne izbore, ipak besmrtna. Dakle, parola saradnje i sa Amerikancima i sa Rusima i recikliranje politike nesvrstavanja, ili, bolje reći, politike neutralnosti, koju je za sobom ostavio Vojislav Koštunica, pre nego što je nestao u ambisu ispod cenzusa, danas može da glasi: „I posle Tita – Toma, Vučić i Ivica!”.
Naime, dok je politika nesvrstavanja podrazumevala distanciranje od vojnih blokova – tadašnjeg Atlantskog i Varšavskog pakta – u redizajniranoj maršalovoj politici vlada pravilo – „i sa Amerima i sa Rusima”. Upravo je jedan od najvažnijih aspekata takve politike novog nesvrstavanja njena međunarodna vojna saradnja. Od kada je izbila kriza u Ukrajini, Srbija je postala jedina zemlja u Evropi koja izvodi vojne vežbe i sa oružanim snagama Rusijei SAD. Ministarstvo odbrane Srbije, naime, unapređuje saradnju u oblasti odbrane sa Rusijom u skladu sa svojim spoljnopolitičkim opredeljenjima, ali i Deklaracijom o strateškom partnerstvu koju su potpisali predsednici Srbije i Rusije, Tomislav Nikolić i Vladimir Putin, 24. maja 2013. godine u Sočiju.
– Angažovanjem najviših zvaničnika Srbije došlo je do znatnog poboljšanja i osetnog intenziviranja saradnje u oblasti odbrane. Ovo se posebno odnosi na unapređivanje vojno-vojne, vojno-obrazovne, vojno-medicinske i vojno-ekonomske saradnje. Kvalitativno sadržajniji odnosi oslikavaju se i kroz potpisivanje Plana bilateralne vojne saradnje, što je realizovano 12. marta 2014. godine. Navedenim planom za realizaciju su predviđene ukupno 24 aktivnosti u Srbiji i Rusiji – kaže naš sagovornik iz Ministarstva odbrane.
Istinsko zahuktavanje saradnje sa Rusima predstavlja dogovor o zajedničkoj srpsko-ruskoj vežbi specijalnih i vazdušno-desantnih snaga VS i Rusije, čije se izvođenje planira u periodu septembar-oktobar 2014. godine o čemu je „Politika” već pisala. Pripadnici VS će u avgustu učestvovati na Tenkovskom biatlonu u Rusiji. Na poligonu „Međa” kod Niša više od dve nedelje trajale suizuzetno teške pripreme naših tenkovskih posada koje će do polovine avgusta učestvovati na „plesu tenkova”, takmičenju koje, prema zamisli organizatora, treba da postane nezvanično svetsko prvenstvo pripadnika oklopnih jedinica.
Koketiranje sa Rusima u vazduhu i na kopnu ne znači da je Srbija, u geopolitičkoj romansi, prevarila starog partnera. Sve vreme Ministarstvo odbrane i Vojska nastavljaju sa razvojem bilateralne vojne saradnje sa SAD. Najznačajniji vid takvog vojno-diplomatskog očijukanja sprovodi se sa Evropskom komandom Oružanih snaga Amerike. Pre tri godine, deset padobranaca iz te komande obučavalo se u planinama Srbije, sa članovima elitnog 63. padobranskog bataljona.
Poslednja zajednička vežba u sklopu saradnje sa američkom vojskom, pod nazivom „Platinasti vuk 14”, održana je od 30. juna do 11. jula 2014. godine u bazi „Jug”, na kojoj su učestvovali vojnici iz zemalja NATO kao i onih koji bi rado u NATO-jato.
U oktobru se u Srbiji zato može dogoditi svojevrsni vojno-diplomatski paradoks globalnih razmera, pa da ruski padobranci budu u vazduhu, a američki marinci na kopnu, u okolini baze „Jug”, gde će sprovesti nastavak vežbe „Platinasti vuk 15”.
Zvanični Beograd, takođe, nije odustao da sa Amerikancima održava vojničko savezništvo kroz Program državnog partnerstva, gde Ministarstvo odbrane i VS razvija veze sa Nacionalnom gardom Ohajo.
Upravo su ti kontakti ključni za dalji razvoj baze „Jug”, odnosno Centra za obuku jedinica za multinacionalne operacije VS, što podrazumeva i praktičnu obuku u pružanju pomoći civilnom stanovništvu prilikom kriznih situacija i elementarnih nepogoda i katastrofa, kao i realizaciju projekta „Humanitarne asistencije”, odnosno renoviranje predškolskih ustanova i osnovnih škola u Srbiji. Ni ovde Srbija ne pleše samo sa jednim partnerom, jer u Nišu već funkcioniše srpsko-ruski humanitarni centar koji takođe ima ambiciju da postane regionalni.
Sa Amerikancima je naša Vojska bliska i u oblastima medicine, razvoja svešteničke službe, školovanja i usavršavanja pripadnika Ministarstva odbrane i VS, kao i donacijama koje se realizuju u okviru Programa bezbednosne pomoći Vlade SAD.
Spoljnopolitički pragmatizam vojne saradnje Beograda sa dvema supersilama provladini analitičari smatraju državnički mudrom i dugoročno održivom politikom. Nato-lobisti kritikuju novo nesvrstavanje, odnosno, državno proklamovanu neutralnost, izglasanu u parlamentu. Ali, Srbija će, približavanjem EU, morati da svoju evropsku politiku usklađuje sa briselskom. Ima li tu prostora za reinkarnaciju „maršalovog plana” na srpski način, što bi značilo: vežbaj što više sa svima, kako bi ostao što dalje od njih!
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 21.07.2014.
Pogledaj vesti o: Vojislav Šešelj
.jpg)
