Izvor: Blic, Tanjug, 07.Jan.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestašica gasa izazvala paniku u Evropi

Dvanaest evropskih zemalja juče je u ponoć potpuno ostalo bez gasa iz Rusije nakon što su posle svađe ruskog „Gasproma” i ukrajinskog „Naftogasa”, koja zbog cene gasa već tradicionalno uoči svake Nove godine prerasta u pravi hladni rat, zavrnuti svi ventili za tranzit tog energenta preko Ukrajine. U Slovačkoj i Rumuniji proglašeno je vanredno stanje, u ostalim zemljama uvedene su mere stroge štednje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a problemi nisu zaobišli ni zemlje Balkana koje su se dovijale na razne načine kako da prebrode nestašicu.

Gasnu krizu u regionu najspremnije je dočekala Hrvatska, koja 60 odsto potreba za prirodnim gasom zadovoljava iz sopstvenih izvora. Uz to, Hrvatska ima i rezerve u skladištu gasa Okoli, gde leži oko 330 miliona kubika. To je, prema rečima Tomislava Mazala, predstavnika hrvatskog Ministarstva privrede, dovoljno za dve nedelje do mesec dana. Ivo Sanader, hrvatski premijer, juče je sazvao vanredni sastanak o gasu sa predstavnicima resornih ministarstava i kompanija „Ina”, „Plinkroa” i Hrvatske elektroprivrede da bi razmotrio moguća rešenja za nestašicu. Hrvatska već gradi novi pravac gasovoda preko Mađarske, a razmišlja da sa Italijanima pregovara da umesto 50 odsto gasa iz severnog Jadrana dobije više. Moguća je i odluka o interventnom uvozu gasa iz kraka preko Italije. Smanjeni priliv ruskog gasa naterao je Hrvatsku da ograniči potrošnju velikim potrošačima, a građani su pozvani na racionalnu potrošnju.

Uvećaj

U BiH je stanje bilo mnogo teže. Više od 5.000 građana Sarajeva ostalo je bez grejanja. Gasna kriza teško je pogodila i Bugarsku, gde je hiljade ljudi sedelo u ledenim stanovima, a neka preduzeća, škole i dečji vrtići bili su zatvoreni jer nisu radile toplane. Oko 12.000 domaćinstava u trećem po veličini bugarskom gradu Varni, na obali Crnog mora, ostalo je bez grejanja, a ista sudbina zadesila je i više hiljada žitelja grada Razgrad, na jugoistoku zemlje, jer lokalne vlasti nisu na vreme mogle da obezbede alternativno gorivo za zagrevanje stanova. Grejanje u stanovima i javnim objektima je oštro redukovano i u Sofiji, uprkos niskoj spoljnoj temperaturi. Neka velika preduzeća, poput staklare „Kitka”, morala su da obustave proizvodnju jer je ona nemoguća bez gasa.

Georgi Prvanov, bugarski predsednik, zapretio je zato da će Bugarska ponovo uključiti reaktore u nuklearnoj elektrani „Kozloduj”, čije je zatvaranje bio jedan od uslova za pristupanje zemlje EU. Bugarska polaže zakonsko pravo da u slučaju krizne situacije ponovno pokrene nuklearne reaktore, iako ih je EU ocijenila kao nesigurne.

„Ovo je jedna takva krizna situacija”, naveo je Prvanov.

Petar Dimitrov, ministar energetike, zatražio je od Ukrajine i Rusije da „brzo nađu rešenje problema... koji postaje rizičan za pola evropske privrede”. Dimitrov je najavio i hitan sastanak sa svim velikim domaćim industrijskim potrošačima prirodnog gasa da bi ih informisao o vladinim merama usmerenim na racionalizaciju i smanjenje potrošnje tog energenta.

Udruženje poslodavaca Bugarske, koja dnevno troši oko 12 miliona kubnih metara prirodnog gasa, a iz svojih izvora pokriva samo trećinu, saopštilo da će domaći biznismeni dnevno biti u gubitku zbog nestašice ruskog gasa od približno pola milijarde leva, ili oko 367 miliona dolara.

U Rumuniji je uvedeno vanredno stanje zbog obustave priliva ruskog gasa, ali vlasti tvrde da stanovništvo neće biti pogođeno. Adrijan Videanu, ministar ekonomije, nakon sednice kriznog štaba objasnio je da će toplane preći na alternativna goriva. On je takođe naveo da Rumunija poseduje dovoljno rezervi gasa da bi prošla kroz zimu i da može da izdrži oko tri meseca i ukoliko se situacija sa ruskim gasom ne reši.

Ministarstvo ekonomije saopštilo je da je juče zaustavljen dotok ruskog gasa i na punktu Mediješu Aurit, kroz koji ulazi dnevno 2,5 miliona kubnih metara gasa, nakon što je prethodnog dana zaustavljena isporuka gasa kod Isakče, gde u Rumuniju ulazi najviše ruskog gasa. Predsednik Trajan Basesku je o krizi razgovarao i s Vladimirom Putinom, ruskim premijerom.

Rumunija u podzemnom depou ima više od dve milijarde kubnih metara rezervi gasa, a iz sopstvenih resursa dnevno proizvodi 33 miliona kubnih metara i time pokriva 65 odsto godišnjih potreba, dok iz Rusije uvozi trećinu neophodnih količina.

Od juče u ponoć potpuno je prekinuta dostava ruskog gasa slovenačkom „Geoplinu” koji zadovoljava 95 odsto potreba u ukupnoj potrošnji tog energenta u Sloveniji. „Geoplin”, međutim, uprkos tome, u prvo vreme osigurava dovoljnu količinu tog gasa intenzivnijim korišćenjem svog skladišta gasa u susednoj Austriji, u Baumgartenu, gde Slovenija ima zalihe dovoljne za mesec i po dana normalnog korišćenja gasa.

Pored toga, „Geoplin” nabavlja gas i iz Alžira, ali i iz Evrope od drugih dobavljača.

Nestašica ruskog gasa u Mađarskoj izazvala je poremećaje u radu niza krupnih kompanija koje koriste ovaj energent. Fabrika japanskog „Suzukija” morala je da obustavi rad, dok je grejanje aerodroma u Budimpešti juče prešlo s gasa na mazut.

Iz Makedonije, koja je među prvima ostala bez gasa iz Rusije, upućen je protest Rusiji i Ukrajini posle sednice vlade, na kojoj je dogovoreno da se uveze mazut za potrebe grejanja stanovništva. Problem zbog presahlih gasovoda ima i tridesetak preduzeća u Makedoniji koja koriste gas za proces proizvodnje.

Pozadina spora Rusije i Ukrajine

Rok za obnovu rusko-ukrajinskog ugovora o snabdevanju gasom istekao je 1. januara 2009, a nije obnovljen prvenstveno zbog toga što je Moskva htela da podigne Kijevu cenu gasa na 250 dolara za hiljadu kubika, sa prošlogodišnjih 179,5 dolara. Ukrajinci, koji godinama plaćaju povlašćenu cenu za gas u odnosu na Evropu, nisu želeli da plate više od 201 dolar pa je Rusija zadala udarac podigavši cenu na 450 dolara za hiljadu kubika. Zbog izostanka dogovora, Rusija je 31. decembra obustavila isporuke gasa koji koristi Ukrajina. Međutim, budući da gasovodi koji ruski gas dovode u Evropu idu preko Ukrajine, Rusija nije mogla da potpuno uskrati gas svom zapadnom susedu. Ukrajina je počela da uzima gas namenjen drugim zemljama. Zatim je Putin naredio da se isporuke gasa za Evropu koje idu preko Ukrajine još smanje, dok u ponoć između utorka i srede nije potpuno zaustavljen dotok gasa koji preko Ukrajine ide za centralnu i južnu Evropu i na Balkan. U međuvremenu su pljuštale i međusobne optužbe – Rusi su optužili Ukrajinu da je sama zatvorila tri od četiri gasovoda, dok su iz ukrajinskog „Naftogasa” saopštili da su Rusi prestali da isporučuju gas tim putevima. Rusko-ukrajinski gasni spor, koji se poslednjih godina ponavlja svakog januara, ima i jaku političku dimenziju. Rusija želi da Ukrajini, koja želi u NATO, stavi do znanja da ne može bez nje i njenih energenata. Ukrajinska „narandžasta” koalicija Julije Timošenko i predsednika Viktora Juščenka, koja je 2004. sa vlasti zbacila proruski nastrojenog premijera Viktora Janukoviča, nastoji da zaradi poneki politički poen za sebe stvaranjem antiruskog raspoloženja, za šta je obnavljanje gasnog spora veoma pogodno.

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Medvedev pozvao Juščenka na hitno postizanje dogovora

Press: VANREDNO STANJE U EVROPI