Izvor: Deutsche Welle, 07.Apr.2017, 10:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU zabrinuta za vladavinu prava u Srbiji

Medijske slobode, pravna država, saradnja sa Haškim tribunalom – to će biti glavne zamerke Evropske komisije na sastanku Saveta EU-Srbija krajem aprila, saznaje DW. Pohvaljen će biti „ukupni ekonomski razvoj“ u Srbiji.

Evropska komisija i države članice Evropske unije još ne mogu da donesu konačni sud o regularnosti izbora u Srbiji, s obzirom na to da je ove godine „nažalost“ izostao preliminarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << izveštaj posmatrača OEBS-a, rečeno je na sastanku Radne grupe za proširenje EU početkom ove sedmice u Briselu. U protokolu tog sastanka, u koji DW ima uvid, zabeleženo je da Evropska komisija – prema informacijama iz ambasada i lokalnih nevladinih organizacija – smatra da je izborni dan protekao uglavnom bez problema uz pojedinačne nepravilnosti. „Problematična je, međutim, bila kampanja sa Vučićevom apsolutnom medijskom dominacijo“, piše u poverljivom papiru.

Protesti u Beogradu i još dvadesetak gradova Srbije nisu tematizovani, verovatno zato što u trenutku sastanka još nisu bili postali tema u svetskim medijima.

Masovni protesti mladih širom Srbije zbunili su sve: vlast, opoziciju, medije, analitičare, tajne službe, a naročito sve one koji Srbiju vide kao zemlju vrhunske demokratije koja zaslužuje međunarodne hvalospeve. (07.04.2017)

„Novi predsednik Srbije je osetljiv čovek. Koliko god rado prihvatao pohvalu, toliko osetljivo reaguje na kritike“, piše, između ostalog, štampa na nemačkom jeziku povodom predsedničkih izbora u Srbiji. (04.04.2017)

Povodom otvaranja Mostarskog sajma privrede održan je čitav niz sastanaka lidera zemalja regiona na kojima je zagovarana bolja politička i ekonomska saradnja. Da li je to najava bolje saradnje na Zapadnom Balkanu? (04.04.2017)

Nemačka štampa u prvim reakcijama na pobedu Vučića piše da je upalila „krajnje agresivna“ kampanja u kojoj je premijer mogao da se osloni na skoro sve medije. Predstavlja se kao političar cenjen i na Istoku i na Zapadu. (03.04.2017)

Početkom juna Aleksandar Vučić iz Nemanjine 11 prelazi na Andrićev venac, da odatle jednako bude usud Srbije. Šta govori silovita pobeda sa 55 odsto glasova? A šta Jankovićevih 16, Maksimovićevih 9 i Jeremićevih 6 odsto? (03.04.2017)

Predstavnici većine članica EU izrazili su nadu da ubedljiva pobeda Vučića u prvom krugu znači nastavak evropskog kursa i rada na „neophodnim reformama“. U Briselu su sada zaokupljeni pripremom dnevnog reda za četvrti sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija koji će biti održan u Beogradu 27. aprila. Iako još nema konačnog teksta, deluje da je za EU posebno važan jedan aspekt: negativni imidž koji evropske integracije sve jače poprimaju u Srbiji. „Evropska strana će upozoriti na štetna dejstva negativne unutrašnje (u Srbiji, prim. red.) komunikacije o EU, koja je ubedljivo najvažniji ekonomski i politički partner Srbije“, stoji u protokolu sastanka. Zadatak je srpskih vlasti, dodaje se, da „promoviše“ evropsku perspektivu i da posebno podseća na finansijsku podršku EU.

Na sastanku u Beogradu biće potvrđena „nepokolebljiva privrženost evropskoj perspektivi“ Zapadnog Balkana. Treba primetiti, formulacija „proširenje EU“ ne pominje se nigde u protokolu u koji imamo uvid – ali to ne mora da znači da se „proširenje“ neće pominjati na samom Savetu EU-Srbija.

Sporna spoljna politika

Od onoga što bismo mogli nazvati važnim uslovima napretka Srbije ka EU, posebno se pominje „značaj napredaka u oblasti pravne države“ koja se tretira u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, kao i medijskih sloboda. Ističe se i procesuiranje ratnih zločina „na nacionalnom nivou“, kritikuje to što Srbija i dalje nema novog tužioca za ratne zločine, kao i nedostatak „bezrezervne saradnje“ s Haškim tribunalom. Iako se to ovde eksplicitno ne navodi, u Briselu je više puta kritikovano što Srbija odbija da isporuči troje radikala optužnih za nepoštovanje suda u Hagu. Kao pitanje svih pitanja pominje se i „normalizacija“ odnosa sa Kosovom.

Kako se iz debate Radne grupe za proširenje može zaključiti, ne postoji saglasnost kada je u pitanju zajednička spoljna i bezbednosna politika. Prema iskustvima dosadašnjih proširenja, zemlja kandidat za članstvo u trenutku pristupanja mora imati potpuno ujednačenu spoljnu politiku kao EU. U ovom trenutku Srbija, recimo, ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije. Upravo zemlje kojima je do tih sankcija najviše stalo – Poljska i Litvanija – insistiraju da se Srbija obaveže da izjednači svoju spoljnu politiku briselskoj.

U Beogradu će biti pohvaljena „konsolidacija budžeta“ i „ukupni pozitivni razvoj srpske privrede“. Što se tiče velike ideje premijera Aleksandra Vučića o „carinskoj uniji“ na Zapadnom Balkanu, Evropska komisija hvali inicijativu iako, kako piše, ne smatra da je „carinska unija“ najsrećnije rešenje. Bolje je produbljivati postojeću saradnju u okviru CEFTA, dodaje se u protokolu.

Nastavak na Deutsche Welle...