Izvor: Danas, 20.Okt.2014, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dušan Simeonović: SNS da se jasno odredi
Beograd - Povodom dolaska Vladimira Putina u Beograd na vojni defile, Danas pokreće debatu o reafirmaciji partizanskog pokreta Josipa Broza Tita. Naše sagovornike pitali smo da li je Putinova poseta doprinos reafirmaciji partizana. Zatim da li se dogodio preokret u zvaničnoj politici rehabilitacije četnika. I konačno, kako vide odnos političkih stranaka prema ovoj temi - koliko se tokom godina vlasti SPS, DSS i DS iskreno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << odnosile prema rehabilitaciji četnika, a koliko se iskreno danas SNS odnosi prema partizanskoj tradiciji.
Nedavna vojna parada kojoj je prisustvovao i predsednik Ruske Federacije
Vladimir Putin pre svega je pozitivno delovala na osećanje slobodarskog duha naroda, jer je služila kao podsetnik na oslobođenje Beograda, a nedugo potom i ostatka zemlje u Drugom svetskom ratu. Elementi koji su karakterisali takvu svečanost potvrđuju da je odata počast onima koji su uistinu zaslužni za oslobođenje našeg glavnog grada - partizanima i pripadnicima ruske Crvene armije. Dakle, ne bih ja rekao da je to predstavljalo rehabilitaciju partizanskog pokreta, već osvežavanje istorijskih fakata, ocenjuje za Danas Dušan Simeonović, ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose, odgovarajući na pitanje da li poseta Vladimira Putina i njegovo prisustvo na vojnom defileu doprinose reafirmaciji partizana.
Simeonović smatra da je izjava Olivera Antića, savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da i četnička obeležja „zaslužuju mesto na paradi“ bila nepotrebna. „Parada je pokazala da se ne radi o promociji komunističkih obeležja, već da su predstavljeni simboli onih koji su oslobodili državu“, ističe on.
Upitan da li se dogodio preokret u dvodecenijskoj zvaničnoj politici rehabilitacije četnika, sagovornik Danasa navodi da je njihova rehabilitacija „bez sumnje“ jedan od unutrašnjih problema sa kojima Srbija treba da se izbori kako bi bili izbegnuti konflikti koji nam nikako nisu potrebni, imajući u vidu aktuelne izazove s kojima se suočavaju svi na svetskoj sceni.
- Pitanjem rehabilitacije četnika treba da se pozabave istoričari, a ne političari, kojima to nije posao. U suprotnom, posledice bi mogle da budu ozbiljne i dalekosežne - ukazuje Simeonović.
Komentarišući odnos stranaka koje su se u prethodne dve decenije smenjivale na vlasti prema partizanskom i četničkom pokretu, naš sagovornik konstatuje da je sasvim normalno što se Socijalistička partija Srbije nikada nije zalagala za afirmaciju četnika, imajući u vidu njeno političko i ideološko opredeljenje. Kada je reč o odnosu Demokratske stranke prema navedenom pitanju, Simeonović smatra da se za vreme dok su bile na vlasti demokrate „nikada nisu jasno odredile, što je ostavilo negativne posledice“.
- DS se nije jasno odredila ni prema partizanima ni prema četnicima verovatno iz straha da je ne okrive da se reafirmacijom partizana približava Moskvi - smatra on.
Dušan Simeonović ističe da je Demokratska stranka Srbije u vreme kada je njen tadašnji lider Vojislav Koštunica bio predsednik države bila „jasno okrenuta Rusiji“, ali da se nikada nije nedvosmisleno odredila prema partizanskom i četničkom pokretu, dok je potrebno da se Srpska napredna stranka, koja je sada na vlasti, „jasnije odredi“.
- Vojna parada pokazuje da se srpska vlada jasno određuje prema istorijskim činjenicama, ali teško je oteti se utisku da nekadašnji lider SNS i aktuelni predsednik države Tomislav Nikolić i dalje ima „funkciju“ četničkog vojvode - zaključuje Simeonović.
.jpg)
