Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ničija zgrada u Knez Mihailovoj u Beogradu
Tek kada je počelo vraćanje imovine bivšim vlasnicima isplivala istina kako su se rastakale javne nekretnine
Da nije bilo restitucije možda nikada ne bismo saznali kako se loše gazdovalo državnom imovinom. Zgrada u Knez-Mihailovoj 47–49, koja je vraćena Zadužbini „Nikole Spasića” i pored koje je svako od nas bar jednom prošao u životu, nikada nije uknjižena i zvanično nije postojala kao državna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojina.
Ovo je samo jedan od primera nepopisane javne svojine, kaže Mile Antić, koordinator ove Mreže i dodaje da je gotovo bez izuzetaka, prilikom utvrđivanja činjenica u postupku za vraćanje imovine pred Agencijom za restituciju, primećen veliki broj nepravilnosti, nezakonitosti i kriminala sa nepopisanom javnom svojinom.
Kada je ovako činjeno sa zgradom usred Knez-Mihailove šta je tek bilo sa drugima?
– Sa njima je mogao da postupa kako je ko hteo. U Bulevaru kralja Aleksandra postoji poslovni prostor od 300 kvadrata, koji je korisnik srušio, ozidao nešto svoje i stavio ogradu. Ljudi iz Agencije za restituciju nisu mogli da veruju šta su videli kada su izašli na teren da vide šta treba da vrate bivšim vlasnicima. Znači neko se usudio da sruši državnu svojinu. Da nije bilo restitucije mnoge bahatosti nikada ne bi bile otkrivene – kaže Antić.
On upozorava nadležne da prilikom izrade propisa o privatizaciji, stečaju i naročito javne svojine i javnih preduzeća, posebnu pažnju treba obratiti na popis, detaljnu evidenciju i druge odredbe koje bi morale da zaštite javnu svojinu od daljih uzurpacija i nezakonite upotrebe.
– Povlašćene osobe su nesavesnim, nezakonitim i besplatnim, ili po privilegovanim uslovima korišćenje javne svojine, načinile štetu budžetu republike i lokalnih samouprava i ona višestruko prevazilazi budžetski deficit Republike Srbije – navodi Antić.
Mreža za restituciju juče je i zvanično zatražila od ministra finansija u tehničkoj vladi Lazara Krstića da se istovremeno sa izmenama seta zakona o stečaju, privatizaciji i planiranju i izgradnji, promeni i Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju. Predlog je da se uvede mogućnost zamenske restitucije za građevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište, gde je to moguće. Ali ne samo to. Oni traže ukidanje pojedinih ograničenja pri restituciji, koja su štitila vlasnike privatizovanih preduzeća, kao i one koji su se godinama bahato i nedomaćinski odnosili prema državnoj svojini.
Agencija za restituciju je već predložila izmene zakona o vraćanju imovine i obeštećenju u delovima koji se odnose na privatizovana preduzeća, ali i u smislu uvođenja zamenske restitucije za oranice i šume pošto su državni fondovi poljoprivrednog i šumskog zemljišta daleko veći od onoga što se potražuje. Mreža za restituciju tome dodaje i građevinsko zemljište, s tim što traže i ukidanje ograničenja za privatizovana preduzeća.
– Pošto je Ustavni sud jasno rekao da je vlasnik kupovinom fabrike stekao svojinu nad preduzećem, ali ne i na zemljištu, taj plac treba vratiti bivšem vlasniku ako ga potražuje ili ponuditi na licitaciji pa ko da više novca – navodi koordinator Mreže za restituciju.
Da li će ministarstvo finansija uslišiti želje Agencije za restituciju i Mreže za restituciju nismo dobili odgovor iz ove institucije koja je pisala zakon i koja je nadležna da ga menja.
M. Avakumović
objavljeno: 11.04.2014.
.jpg)
