Izvor: B92, Beta, 05.Maj.2009, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)

Utrostručena kazna Šljivančaninu

Hag -- Oslukom Žalbenog veća Haškog tribunala Veselinu Šljivančaninu izrečena je kazna od 17 godina zatvora za zločine u Vukovaru, umesto prvobitne kazne od 5 godina.

Žalbeno veće Haškog tribunala proglasilo je krivim Veselina Šljivančaninau, majora bivše JNA, za pomaganje u ubistvu 194 ratna zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara. Isto veće poništilo je i prvostepnu odluku da se Šljivančanin, zbog pomaganja u mučenju ratnih zarobljenika, kazni sa pet godina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zatvora.

Pravosnažnom presudom bivši oficir za bezbednost Gardijske brigade, osuđen je na 17 godina zatvora.

Istovremeno, Žalbeno veće potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je pukovnik bivše JNA Mile Mrkšić, za isti zločin, osuđen na 20 godina zatvora.

Žalbeno veće odlučilo je većinom glasova da je Veselin Šljivančanin pomogao i podržao ubistva na Ovčari, jer je, kako se navodi u presudi, povukao vojsku sa te farme, a zarobljenike prepustio teritorijalnoj odbrani i paravojnim formacijama, iako je mogao da predvidi da će uslediti njihovo ubistvo.

Šljivančanin je, smatra Žalbeno veće, morao da se usprotivi naredbi da napusti Ovčaru, pa čak i da svog komandanta Mileta Mrkšića pokuša da ubedi da takvo naređene opozove.

"Gospodin Šljivančanin je, prilikom svog telefonskog razgovora s Beogradom, kada je tražio da razgovara s generalom Vasiljevićem, mogao zatražiti generalovu pomoć po tom pitanju. Žalbeno veće smatra da bi ubistvo ratnih zarobljenika bilo znatno manje izgledno da je gospodin Šljivančanin uspeo osigurati povratak vojne policije na Ovčaru”, saopštio je predsedavajući Žalbenog veća Teodor Meron.

Žalbeno veće takođe je kao "nerazumnu" okarakterisalo prvostepenu presudu kojom je Šljivančanin, pošto je proglašen krivim za pomaganje u mučenju ratnih zarobljenika, osuđen na pet godina zatvora.

"Došlo je do primetne greške u izricanju kazne. Iako Raspravno veće nije pogrešilo u svojim činjeničnim zaključcima, što se tiče zaključaka raspravnog veća o težini krivičnih dela, i posebno što se tiče posledica mučenja i izuzetno velikog broja žrtava, Žalbeno veće konstatuje da je zatvorska kazna u trajanju od pet godina toliko nerazumna da se može zaključiti da Raspravno veće očigledno nije valjano primenilo svoja diskreciona ovlašćenja. Žalbeno veće, stoga, konstatuje da zatvorska kazna ne odražava adekvatno stepen težine krivičnih dela”, saopštio je Meron.

Istom presudom, Žalbeno veće odbacilo je sve navode iz žalbe prvooptuženog pukovnika Mileta Mrkšića koji, kako se navodi, nije uspeo da ospori navode da je bio odgovoran za ratne zarobljenike u zoni svog komandovanja, ali da nije učinio ništa da ih zaštiti od paravojnih foramcija i teritorijalne odbrane.

Zbog pomaganja ubistva, okrutnog postupanja i mučenja ratnih zarobljenika, Mrkšiću je potvrđena zatovrska kazna od 20 godina.

Žalbeno veće odbacilo je navode Tužilaštva da žrtve sa Ovčare nisu bili ratni zarobljenici već civili.

Prvostepena presuda

Prvostepeno veće osudilo je majora JNA Veselina Šljivančanina na pet godina zatvora pošto je ustanovilo da nije učinio ništa da spreči zlostavljanje zarobljenika iz vukovarske bolnice, iako je bio odgovoran za njihovu bezbednost.

Istom presudom pukovnik Mile Mrkšić, komandant Prve gardijske brigade, osuđen je na 20 godina zatvora.

Sudije su tada konstatovale da su po Mrkšićevom naređenju sa farme Ovčara kod Vukovara povučene jedinice JNA koje su čuvale ratne zarobljenike.

Time je, ocenjeno je, pružio značajnu pomoć pripadnicima teritorijalne odbrane i paravojnim snagama koje su 21. novembra 1991. godine ubile oko 200 zarobljenih.

Prvostepeno veće takođe je smatralo da pukovnik Mrkšić nije izvršio svoju obavezu da, u zoni svoje odgovornosti, spreči mučenje i zlostavljanje ratnih zarobljenika, iako je o tim delima bio obavešten.

Na prvostepenu presudu žalili su se i Tužilaštvo i Odbrana.

Podsetimo, treći optuženi oficir JNA sa iste optužnice, Miroslav Radić, oslobođen je svih optužbi za zločin u Vukovaru.

Na tu presudu nije bilo žalbe, a Radić danas vodi spor protiv Srbije i traži nadoknadu za vreme koje je proveo u haškom pritvoru.

Savet neprijatno iznenađen

Povodom presude Mrkšiću i Šljivančaninu oglasio se i Nacionalni savet za saradnju sa sudom.

U saopštenju se navodi da je Savet iznenađen drastičnom presudom izrečenom Šljivančaninu.

"Ne osporavajući težinu zločina na Ovčari, Savet navodi da drastično pooštravanje kazne okrivljenom Šljivančaninu od strane drugostepenog veća na osnovu dokaza koji su bili poznati i prvostepenom veću, biće teško razumljivo za našu javnost i predstavljaće još jedan faktor koji će doprineti da se poverenje srpske javnosti u nepristrasnost rada Tribunala", saopštio je Savet.

"Uprkos nezadovoljstvu koje je izazvano pojedinim odlukama Tribunala, Republika Srbija svesna je svojih međunarodnih obaveza i nastaviće da radi na okončanju saradnje sa Tribunalom, jer je to u najboljem interesu ove države i njenih građana", piše u saopštenju.

Istovremeno, Nacionalni savet istrajaće na inicijativi da se omogući da se licima koja su osuđena pred Tribunalom omogući da kazne izdržavaju u zemljama čiji su državljani, zaključuje se u saopštenju.