Izvor: Studio B, 21.Jul.2010, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra ocena Međunarodnog suda pravde o KIM

Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu objaviće sutra savetodavno mišljenje da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

Stav najvišeg suda UN saopštiće, u 15 sati u haškoj Palati mira, predsednik Hisaši Ovada iz Japana.

Sud - koji čine petnaestorica sudija, na poziv Generalne skupštine UN, odgovoriće na pitanje: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << u skladu sa međunarodnim pravom?".

Mišljenje suda, Generalna skupština UN zatražila je na inicijativu Srbije, čiji je stav da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka.

Tokom rasprave koja je u Hagu trajala od 1. decembra do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, ocenilo da je legalna ta deklaracija, usvojena u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo.

Zemlje koje su podržale deklaraciju kao legalnu tvrdile su da međunarodno pravo i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti izričito ne zabranjuje secesiju, a da princip zaštite teritorijalnog integriteta važi za odnose među državama, a ne i za odnose entiteta unutar države.

Pravo naroda Kosova na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije, zasnovano je, po većini država, na činjenici - utvrđenoj u dokumentima UN i presudama Haškog tribunala - da su vlasti u Beogradu godinama sistematskom represijom, koja je kulminirala kampanjom proterivanja 1999, Albancima uskraćivale ljudska i građanska prava, kao i pravo na "unutrašnje samoopredeljenje" kroz široku samoupravu.

Nezavisnost Kosova bila je posledica, a ne uzrok, neuspeha pregovaračkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa pokrajine i "jedino održivo rešenje", zajednički je stav država koje su podržale kosovsku deklaraciju.

Zemlje koje su ocenile da je ta deklaracija nelegalna bile su jednoglasne da je njome prekršen princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji je "kamen temeljac" međunarodnog pravnog poretka.

Rezolucijom 1244 garantovana je celovitost SRJ, odnosno Srbije, i propisano da budući status Kosova mora biti određen sporazumom Beograda i Prištine uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, naglasile su te države.

Njihov stav je bio i da se - budući da Savet bezbednosti UN nije utvrdio da su pregovori okončani, niti je Kosovo proglasio nezavisnom državom - mora smatrati da je politički proces za utvrđivanje statusa još u toku, a da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protipravna.

Narod Kosova, kao nacionalna manjina, po tim državama, ne uživa pravo na samoopredeljenje i secesiju, zato što, po međunarodnim zakonima, to pravo mogu da ostvare samo kolonije i okupirane teritorije.

Teška kršenja ljudskih i građanskih prava Albanaca tokom devedesetih - koja nijedna država, uključujući i Srbiju, nije negirala - ne mogu poslužiti kao temelj i opravdanje za pravo na secesiju 2008, kada je Srbija nudila Albancima "unutrašnje samoopredeljenje" i samoupravu kroz najviši stepen autonomije.

Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde po velikom broju zemalja koje su učestvovale - pisana mišljenja sudu je dostavilo 36 država - i činjenici da su nastupile sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući prvi put i Kinu.
Pogledaj vesti o: Mišljenje međunarodnog suda

Nastavak na Studio B...

Šumadija Press: Već poznata presuda o nezavisnosti Kosova

S media: Pravda se lomi na Kosovu

B92: Jeremić: Sud neće biti za secesiju

RTS: Dan odluke

SEEbiz.eu: Odluku Suda pravde moći ćemo da pratimo on-line

Politika: Najznačajniji slučaj u istoriji

TV Avala: Međunarodni sud pravde u Hagu objaviće mišljenje da li je deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

B92: "Vreme": Ko su sudije MSP-a