Izvor: Politika, 19.Mar.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rekonstruišemo i birokratiju

Nikada ne bih prihvatio odgovoran posao, a da neko drugi donosi odluke umesto mene, kaže novi ministar, negirajući kritike da će Dinkić preko njega vladati

Ministarstvo ekonomije predložiće u narednom periodu da se i privredi, zajedno s građanima, olakša vraćanje dugova i obaveze reprogramiraju na godinu ili dve.

Ovim rečima Nebojša Ćirić, novi ministar ekonomije, odgovara na pitanje koju bi konkretnu meru odmah predložio premijeru Mirku Cvetkoviću, ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi predsednik Vlade to od njegazatražio.

– Moj posao biće da zajednički s bankama nađemo način da pomognemo privredi jer ako privreda funkcioniše, servisira svoje obaveze i isplaćuje zarade zaposlenima, onda će i standard građana biti bolji – uveren je Ćirić, koji je donedavno bio desna ruka Mlađana Dinića. Kritike da će bivši ministar ekonomije preko njega upravljati resorom, smatra zlonamernim i naglašava da nikada ne bi prihvatio tako odgovoran posao, a da neko drugi donosi odluke umesto njega. A da li kada kaže „šefe” pomisli na Mirka Cvetkovića ili Mlađana Dinkića – otkriva u razgovoru za „Politiku”.

Hoćete li uspeti da preokrenete rezultat u poslednjoj četvrtini mandata ove vlade?

Zavisi šta se podrazumeva pod krajnjim rezultatom. Mislim da je moguće da u narednih 12 meseci, određenim konkretnim merama, pomognemo srpskoj privredi kako bi boljitak osetilo čitavo društvo.

Zamerka stručnjaka na ciljeve koje je postavio premijer je da su nekonkretni. Možete li da konkretizujete šta znači „podsticanje zapošljavanja kroz nove oblike podsticaja”?

Ovo je tek prva radna nedelja svih članova Vlade. Iako smo, statistički gledano, izašli iz recesije, suštinski će se to dogoditi onog momenta kada oni koji su izgubili posao u vreme krize, ponovo nađu zaposlenje. Uspeli smo da postojećim merama zaustavimo trend rasta nezaposlenosti koja je, nažalost, i dalje velika. Zadatak i Ministarstva ekonomije i Vlade je da dodatnim merama stimulišu privredu i preduzetnike da otvaraju nova radna mesta. Zato ću veoma brzo razgovarati sa najvećim izvoznicima, predstavnicima različitih poslovnih udruženja, malih i srednjih preduzeća…

Ako sam Vas dobro razumela, zasad ne postoje konkretno definisane mere kada je o novim oblicima podsticaja reč?

I dalje ostaje aktuelan Vladin program podsticaja po novootvorenom radnom mestu koji je dao dobre rezultate. U jednom momentu tokom krize, to je bio način da uz ostale mere, podstaknemo velike investitore da svoje proizvodne kapacitete lociraju u Srbiji, a ne u drugim zemljama regiona. Pored subvencija moramo efikasnije da radimo na poboljšanju privrednog ambijenta, pre svega mislim na sprovođenje giljotine propisa. Ako imamo rekonstruisanu Vladu, ne vidim zašto i birokratija ne bi bila rekonstruisana. Lakše procedure imaće direktan pozitivan efekat na poslovanje što će uticati i na otvaranje novih radnih mesta.

Što se tiče politike podsticaja, tu ništa ne biste menjali?

Program je dao dobre rezultate i kada je reč o broju preduzeća, ali i otvaranju proizvodnih radnih mesta. Nisu podsticaji jedini razlog zašto su ,,Fijat”, ,,Panasonik”, „Leoni”, „Falke”, „Beneton” i „Jura” došli u Srbiju.Razlozi za to su svakako i kvalifikovana radna snagu, mogućnost prisustva na mnogim tržištima zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini...

I direktor MMF-a rekao je nezaposlenost svetski problem broj jedan. Hoće li nova rekonstruisana vlada izaći sa novim merama za posticanje zapošljavanja?

Već imamo mere koje su dale dobre rezultate,program „Prva šansa”. Ali taj cilj se ne može postići samo jednom, već to mora da bude spektar različitih mera. Počevši od poboljšanja ambijenta do smanjenja sive ekonomije. U relativno kratkom roku možemo da poradimo na tome da one koji rade u sivoj zoni prebacimo u legalne tokove.

Ako je „Prva šansa” svakom drugom bila i poslednja da li su to rezultati koje ste očekivali?

Mislim da  krajnji rezultat nije loš ako je svaki drugi mladi čovek koji je odradio pripravniči staž u tim firmama našao i zaposlenje. Na taj način smo njima pomogli da nađu posao, a preduzećima da otvore svoje kapije i i kancelarije i pruže im šansu.

Premijer sebi zacrtao 10, jeste li Vi sebi zacrtali neke ciljeve?

Povećanje zaposlenosti smo već spomenuli. Drugi cilj je reindustrijalizacija srpske privrede i Ministarstvo ekonomije već radi na strategiji industrijske politike koja treba da definiše i sektore i pravce razvoja naše industrije. Fokus mora da bude na izvozu i proizvodnji. Takođe, moramo da nađemo način da pomognemo rast malih i srednjih preduzeća, ali da ih na neki način vežemo za velike sisteme i izvoznike.

Na koji način će se, kada je o razvojnoj banci reč, postići da ona bude postavljena na zdravim finansijskim osnovama, ali i da bude depolitizovana, što je i sugestija Svetske banke?

Neophodno je sprovesti profesionalizaciju državne uprave ,javnih preduzeća i institucija.To se posebno mora uraditi u razvojnoj banci ukoliko Vlada formira takvu instituciju. Takođe, mora se obezbediti  adekvatan i zdrav novac  iz koga bi se finansirali projekti. Među privrednicima i u stručnoj javnosti, mogu se čuti argumenti i za i protiv takve banke. Svakako sam spreman da razgovaram o toj ideji i sačekam konkretan predlog Ministarstva finasija. Nesumnjivo da bi takva banka trebalo da se bavi  razvojnim, strukturnim projektima, a Fond za razvoj da zadrži funkciju podrške malim i srednjim preduzećima.

Ali jedan od projekata razvojne banke podrazumeva da u nekoj fazi Fond za razvoj i sve insitucije sa oznakom „razvoja” budu objedinjene. Hoćete li to aminovati?

Kao što sam već rekao, o tome tek treba da razgovaramo i saslušamo stavove privrede i stručnjaka o opravdanosti osnivanja i funkcionisanja jedne takve institucije. Pokretanje nacionalne razvojne banke ne treba shvatiti olako. To je ozbiljna institucija i ne treba preko noći donositi ishitrene odluke, već o svemu dobro razmisliti.

Kakva je Vaša komunikacija s novim šefom Mirkom Cvetkovićem?

I kao državni sekretar imao sam korektnu saradnju sa premijerom i ostalim kolegama u Vladi, tako će biti i sada kada sam ministar. Spreman sam da zajedno sa drugima maksimalno radim na rešavnju probleme građana, jer na kraju Vlada i postoji zbog njih.

Koga oslovljavate sa „šefe”: Mlađana Dinkića ili Mirka Cvetkovića?

Svoju suprugu.

Kako ćete razuveriti javnost koja kritikuje da Dinić, preko Vas, na daljinski upravlja Ministarstvom?

Nikada ne bih prihvatio tako odgovoran posao, a da neko drugi donosi odluke umesto mene. To su zlonamerne kritike, a praksa, odnosno rezultati, će ih sami demantovati. Samostalnost u radu i donošenju odluka je preduslov da posao bude uspešno obavljen. Uvek ću biti spreman da saslušam sve predloge, konsultacije su uvek dobro došle i poželjne, ali konačne odluke ću donositi samostalno.

Anica Nikolić

objavljeno: 20.03.2011

Nastavak na Politika...

B92: Ćirić: Boljitak za 12 meseci