Izvor: Politika, 04.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prijava na briselski šalter

„Ukoliko bismo predali zahtev za članstvo u prvoj polovini sledeće godine, status kandidata mogli bismo da dobijemo na decembarskom zasedanju Saveta ministara”, kaže Vladimir Međak

Zamisao naše vlasti da Srbija krajem ove godine dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji tehnički je izvodljiva. U prilog ovoj tvrdnji ide, prema svedočenju upućenih u proces integracije, ne samo tempo i način rada evropskih institucija koje odlučuju o kandidaturi već i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskustvo zemalja koje su već pregazile taj put.

Prvi naredni korak ka Briselu biće tzv. aplikacija, odnosno predaja zahteva za dobijanje statusa kandidata. Božidar Đelić, potpredsednik vlade, nedavno je izjavio da ćemo to sigurno učiniti u 2009. godini (a iste poteze najavljuju i Albanija i BiH).

– Ukoliko bismo taj zahtev predali u prvoj polovini ove godine, onda bismo mogli da dobijemo status kandidata na decembarskom zasedanju Saveta ministara – kaže Vladimir Međak, viši savetnik u Kancelariji za evropske integracije. On dodaje da bi posle te prijave moralo ozbiljno da se radi u toku celog leta kako bismo do septembra „dosije” poslali Evropskoj komisiji. Komisija bi onda morala da prosledi svoju ocenu o pripremljenom materijalu za zasedanje u decembru Saveta ministara, u kojem, inače, nema „zelenog svetla” bez saglasnosti svih država.

Obično je prolazila godina od trenutka kada neka država dostavi aplikaciju na briselski „šalter” do trenutka sticanja statusa kandidata. Makedonija je, recimo, zahtev podnela aprila 2004. godine, a kandidaturu dosegla 2005, Hrvatskoj je (zbog teškoća s Hagom) bilo potrebno nešto više vremena: podnela je prijavu u februaru 2003, a status dobila krajem 2004. godine.

Ima i država čija je molba godinama bila „zaleđena”. Turska je 1963. potpisala sporazum, 1987. aplicirala za članstvo, a tek 1999. dobila status kandidata.

Rok u kome sporazum postaje punovažan zavisi prevashodno od političkog dogovora. Tako je, recimo, sporazum s Hrvatskom stupio na snagu dva meseca pošto je toj zemlji odobrena kandidatura, a Slovenija je u istom danu predala zahtev za članstvo i potpisala sporazum o pridruživanju.

Međak, međutim, ističe da je teško doći do pretpristupnih pregovora, ako EU prethodno ne bude uverena da ima posla sa ozbiljnim partnerom. On ocenjuje da će nam i jednostrano sprovođenje prelaznog sporazuma doneti dodatne poene u „dosijeu” za Brisel.

Iako bi se moglo pomisliti da se iza stručnog i pomalo rogobatnog izraza „aplikacija” krije nekakav složeni proces, reč je, ipak, samo o formalnom pismu, najčešće sročenom samo na jednoj strani, koje neka zemlja upućuje na adresu predsedavajućeg EU. Do kraja juna to će biti Češka, a posle nje Švedska.

U zahtevu država obično poručuje da, u skladu s članom 49. Sporazuma o stvaranju EU, želi članstvo u EU. U većini zemalja ovo pismo potpisivali su premijer, predsednik države i predsednik parlamenta. Većina država je, takođe, dostavljala i rezoluciju parlamenta, u kojoj je izražavana želja stranaka za članstvom. Kada je Rumunija podnosila svoj zahtev svih 19 tamošnjih parlamentarnih stranaka potpisalo je takvu rezoluciju.

Potom, predsedavajuća EU pismo upućuje Evropskoj komisiji i Evropskom savetu, koji, sa svoje strane, nakon razmatranja molbe, treba da naloži komisiji da pokrene proceduru za davanje statusa kandidata, koja se ogleda u sastavljanju upitnika. Taj upitnik, koji zadire u sve oblasti života, „krojen” je po meri svake države ponaosob. Tako je hrvatski imao više od 4.500 pitanja, a makedonski oko 3.500 pitanja.

Tanja Miščević, bivša direktorka kancelarije, svojevremeno je objašnjavala kako možemo da odgovorimo na upitnik EK „tri puta brže od Hrvatske i Makedonije”. Ako je njima trebalo osam do deset meseci, nama je dovoljno dva do tri meseca za odgovore na sva pitanja, tvrdila je ona. „Jer, mi još od 2006. godine koristimo makedonski upitnik, koji smo podelili našoj državnoj administraciji. Oni, po tom formatu, već prave priloge za Evropsku komisiju”, kaže Međak.

Kada država sastavi svoje odgovore, upitnik vraća komisiji, koja opet daje svoje mišljenje (tzv. avis) o spremnosti zemlje da dobije status kandidata. Zanimljivo je, inače, da Evropska komisija ne daje negativno mišljenje, što znači da proces odgovaranja na upitnik nije završen sve dok EK ne bude zadovoljna dobijenim odgovorima. Međak priča da su se ranije „opekli” kada je Grčka podnela zahtev za članstvo 1979. godine. Komisija je tada dala negativan odgovor. Međutim, Savet ministara je, i pored takvog njenog stava, zaključio da Grčka treba ipak da dobije status kandidata i da počne da pregovara o članstvu.

Ako, dakle, Savet ministara odobri status kandidata, na kraju treba da bude sazvana konferencija između država EU i države koja želi članstvo, posle koje se određuje datum za početak pregovora o uslovima ulaska u članstvo Unije. Kao i u svemu, i tu je bilo izuzetaka: Makedonija, koja je status kandidata stekla 2005, još nije dobila datum otvaranja pregovora o članstvu.

Biljana Čpajak

[objavljeno: 05/01/2009]

Nastavak na Politika...