Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko će dobiti mandat

Šef države je dužan da parlamentu predloži onog kandidata za predsednika vlade koji može da obezbedi izbor vlade, kaže zakon. – U DSS-u strahuju da bi Tadić mogao da pokuša da kupi vreme

Predstavnici dve liste koje su osvojile najviše mandata u Skupštini Srbije, „Lista Za evropsku Srbiju -– Boris Tadić” i Srpska radikalna stranka, izjasnili su se na konsultacijama kod predsednika Srbije da imaju većinu za formiranje vlade, ali pošto očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i jedni i drugi računaju na savez sa socijalistima, jasno je da će predsednik Boris Tadić morati da ceni dokaze o stvarnom sklapanju jedne koalicije da bi parlamentu predložio mandatara.

U Ustavu Srbije i Zakonu o predsedniku Republike nisu preciznije definisani rokovi za poteze šefa države u ovoj situaciji. Jedina formalna vremenska granica tiče se krajnjeg roka za konstituisanje vlade – 90 dana po konstituisanju Skupštine Srbije.

U Ustavu se navodi samo da „kandidata za predsednika vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista”(član 127). A u Zakonu o predsedniku Republike kaže se da „predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika vlade kad god se bira nova vlada”(član 18). Pored toga, u istom članu zakona, navodi se još: „Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika vlade koji može da obezbedi izbor vlade”.

Stručnjaci s kojima je „Politika” razgovarala o ovoj temi pre dve nedelje (Slobodan Vučetić, Marko Blagojević) potvrdili su da nijedan zakon ne propisuje koliko maksimalno vremena može da prođe od trenutka kada se pred predsednikom Srbije pojavi neko ko kaže da ima većinu za formiranje vlade do momenta kada će on i zvanično poveriti mandat toj većini. Ali, kako su naveli, ne bi imalo smisla i ne bi bilo u skladu s parlamentarnom praksom da predsednik odugovlači i neda mandat onoj koaliciji koja ga uveri da ima većinu. A dogovor o većini se dokazuje zajedničkim dolaskom ovlašćenih predstavnika lista koje su sklopile postizborni savezkod predsednika (i potpisanim koalicionim sporazumom).

U redovima koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija, kako nezvanično saznajemo, pribojavaju se da će Tadić odrediti mandatara sa svoje liste, iako ne bi imao većinu, i znajući da taj predlog ne bi mogao da prođe u Skupštini. Međutim, to bi bio način da se „kupi” vreme u nadi da će doći do preokreta u pregovorima o formiranju skupštinske većine. Uporište ovakvim tvrdnjama nalazi se u Tadićevim izjavama posle izbora da će svim demokratskim sredstvima pokušati da spreči formiranje koalicije koja bi značila povratak Srbije u devedesete.Pri tom, narodnjacistrahuju da bi Tadić i nedemokratskim sredstvima mogao da pokuša da osujeti njihovu nameru da s radikalima i socijalistima formiraju novu vladu.

Ovakvim informacijama ide u prilog i jučerašnja izjava portparola DSS-aAndreje Mladenovića, kojom se konstatuje da „saglasno zakonu, predsednik Republike može odrediti mandatara tek pošto se konstituiše Narodna skupština, jer po zakonu predsednik mandatara za sastav vlade predlaže parlamentu”.

„Mi očekujemo da će do konstituisanja Narodne skupštine biti potpisan koalicioni sporazum za formiranje nove nacionalne vlade, i pošto se potpiše koalicioni sporazum i konstituiše Narodna skupština obavestićemo predsednika Republike da našoj koaliciji poveri mandat za sastav nove vlade”, rekao je Mladenović za Tanjug.

Iz ovoga što je rekao Mladenović, a u svetlu pomenutih nezvaničnih informacija, može se „pročitati” da narodnjaci misle da bi Tadić mogao odrediti mandatara i pre konstituisanja parlamenta, odnosno pre nego što se najavljena koalicija radikala i DSS – NS sa socijalistima – formalizuje.

Oovoj temi je govorio i Zoran Lončar, profesor upravnog prava i jedan od autora Ustava Srbije, koji je i predsednik vojvođanskog ogranka DSS-a, u emisiji na TV Panonija. Pozivajući se na zakonsku formulaciju da je „predsednik Republike dužan da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika vlade koji može da obezbedi izbor vlade”, Lončar je naveo da bi se šef države ogrešio o Ustav i zakon ako bi prekršio ovu odredbu i dodelio mandat nekome ko ne može da obezbedi većinsku podršku u parlamentu.

On je, pored ostalog, rekao da je nadležnost šefa države da odredi mandatara jedna od njegovih ceremonijalnih funkcija (u rangu, kako je primetio, koji ima engleska kraljica) i posledica je parlamentarnog sistema vlasti na kome počiva novi Ustav Srbije.

Treba podsetiti da je sam Boris Tadić, u martu prošle godine, na optužbu Tomislava Nikolića da mu nije poverio mandat za sastav vlade, rekao da, prema Ustavu, šef države nema nadležnost da daje mandat ili imenuje mandatara, već isključivo da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika vlade. On je tada rekao da to nije učinio jer nije predložen nijedan kandidat koji je obezbedio skupštinsku većinu za izbor vlade.

Lončar je, u pomenutoj emisiji, izrazio sumnju da bi predsednik mogao da snosi političku odgovornost zbog eventualne povrede Ustava jer postupak smene podrazumeva da najmanje trećina poslanika pokrene postupak pred Ustavnim sudom Srbije, pa ako USS utvrdi da je predsednik povredio Ustav, dve trećine poslanika mora da glasa za njegovo razrešenje. Prema mišljenju Lončara, realno je pretpostaviti da bi se oni koji podržavaju Tadića oglušili o odluku USS.

Međutim, kako je naveo, postoji mogućnost pokretanja krivično-pravne odgovornosti predsednika Republike zbog zloupotrebe službenog položaja, koja bi se, po njegovim rečima, sastojala u opstrukciji narodne volje za izbor Vlade Srbije. U tom slučaju, kako je rekao, šef države bi odgovarao pred redovnim sudovima. Od krivično-pravne odgovornosti predsednika države štiti imunitet, ali o ukidanju imuniteta odlučuje apsolutna većina u Skupštini Srbiji (126 poslanika), napomenuo je Lončar. I, kako je još naveo, predsedniku koji je krivično osuđen prestaje mandat.

B. Baković

[objavljeno: 26/05/2008]

Nastavak na Politika...