Izvor: Blic, 19.Sep.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa će Srbiji u grehe upisati i Sandžak

U svom izveštaju o napretku Srbije Evropska komisija će zameriti na blokiranju Kosova u svim regionalnim, evropskim i svetskim ekonomskim organizacijama, što ima katastrofalne posledice po ekonomije Srbije i Kosova (kao i srpske zajednice na Kosovu).

Problem je i situacija u Sandžaku s kojom se Beograd mora hitno suočiti na bolji način, a tu su i propusti prilikom reforme pravosuđa, sloboda medija, opstrukcija rada Agencije za borbu protiv korupcije" - kaže u razgovoru za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Blic nedelje" Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac za Srbiju.

- Prethodna 2009. je komparativno bila jako uspešna za evropske integracije Srbije, naročito u poređenju sa 2008. kada su zbog političkih neprilika integracije gotovo stale. I ove godine ima napretka. U junu je došlo do odmrzavanja procesa ratifikacije SSP-a, a u septembru do kompromisa sa svih 27 članica EU oko rezolucije UN-a o mišljenju MSP-a o nezavisnosti Kosova. Svi ovi pozitivni pomaci će se svakako naći u izveštaju, ali i propusti kao što su usporeno donošenje zakona u Skupštini, kao i saradnja s Hagom, koja nije okončana. Cela zemlja je talac jednog čoveka i politike koja je sasvim odbačena. Zato se strategija pronalaženja haških begunaca mora menjati jer već dve godine nije urodila plodom. Samo ponavljanje da je politička volja jasno stala iza okončanja saradnje i da se begunci traže „24 časa dnevno" jednostavno više nije dovoljno. Takođe, iako je napravljen značajan napredak u regionalnoj saradnji, ona je još uvek nedovoljno razvijena, a kompleksan proces reforme pravosuđa koji ide u pravom smeru imao je i propuste koji će se naći i u izveštaju Komisije.

Kada će srpska kandidatura biti prosleđena Evropskoj komisiji?

- Savet ministara je na poslednjem zasedanju raspravljao o ovom koraku koji bi se mogao desiti u oktobru, ako Srbija bude u narednim nedeljama odlučna u sprovođenju postignutog dogovora. Komesar File je i smo najavili da će Upitnik biti uskoro prosleđen Beogradu. Nakon usvajanja zajedničke rezolucije EU i Srbije o mišljenju MSP-a o nezavisnosti Kosova, došlo je do afirmacije jedne pozitivne i partnerske atmosfere zahvaljujući kojoj se Brisel odlučio da dodatno podstakne i ohrabri evropske integracije u Srbiji.

Da li je činjenica da Belgija i Holandija nemaju još formirane vlade prepreka srpskoj kandidaturi?

- To svakako predstavlja tehničku prepreku za ispunjenje nekih koraka koje Savet mora da preduzme. Međutim, kandidatura se pre svega procenjuje na osnovu performansa zemlje koja teži članstvu u EU i tempom reformi koje vode ispunjavanju kopenhaških kriterijuma. Glavni problem eventualnog odlaganja ne treba tražiti u Hagu ili Briselu. Dodao bih i da Beograd mora da pokuša da ubedi poslanike belgijskog i holandskog parlamenta, jer je na njima da ratifikuju SSP sa Srbijom, a ne na izvršnoj vlasti.

Protivi li se ijedna zemlja članica da se kandidatura "odmrzne”?

– Srbija ne sme zaboraviti na ključni problem zbog koga je tako dugo odlagan početak procesa ratifikacije SSP-a, odnosno na činjenicu da dva preostala optuženika još nisu uhvaćena i isporučena Haškom tribunalu. Upravo iz tog razloga se gotovo godinu dana nije odgovorilo na kandidaturu Srbije. Kompromis oko rezolucije u UN-u je uneo novi pozitivni impuls u proces evropskih integracija Srbije, ali on neće poništiti zahtev da se Mladić i Hadžić nađu pred licem pravde u Hagu. Okončanje saradnje s Hagom mora ostati prioritet Beograda – poručuje Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac za Srbiju u razgovoru za „Blic nedelje".

Koliko se nakon usaglašavanja rezolucije u okvirima EU promenilo mišljenje o Srbiji?

– Spremnost Beograda na kompromis i odustajanje od nekih tvrdih zahteva je više nego dobrodošla. To je pozitivna promena koja će, nadam se, obeležiti trenutak kada će Beograd krenuti ubrzano da sprovodi reforme i da se približava članstvu u EU. S druge strane, sama rezolucija usvojena u UN-u ne može biti ulaznica Srbije u EU: svi zahtevi koji su postojali ranije, a tu pre svega mislim na okončanje saradnje s Hagom i konstruktivnu regionalnu politiku, i dalje su jedino relevantni. Kopenhaški kriterijumu su poznati od ’93. godine i sve zemlje koje pristupaju EU ih moraju ispuniti. To, prirodno, važi i za Srbiju. Važni politički gestovi, kao što je bio kompromis oko rezolucije, svakako doprinose stvaranju pozitivnog imidža Srbije. To je bila evropska rezolucija.

Šta bi, po vašoj oceni, mogli da budu rezultati budućih pregovora o Kosovu između Beograda i Prištine?

- Pre svega, politička atm­osfera i odnos Beograda i Prištine se moraju fundamentalno promeniti. Cilj tih pregovora ne sme da bude stabilizacija i normalizacija odnosa, već uspostavljanje iskrenog prijateljskog i partnerskog odnosa dve strane. Konkretne teme koje moraju figurirati kao prioritet jesu bezbednosna situacija na terenu i razvoj ekonomije. Upravo u razvoju ekonomije i trgovine se mora tražiti ključ za konačno otvaranje novog poglavlja u istoriji srpsko-albanskih odnosa. Sloboda kretanja preko teritorije Srbije takođe mora biti obezbeđenja za građane Kosova, kao i stavljanje tačke na incidente koji se i dalje redovno dešavaju na severu Kosova. Samom promenom stava i poruka koje šalje, Beograd može uneti fundamentalnu promenu u odnos srpske zajednice na Kosovu prema Prištini.

Ukoliko Priština i Beograd ne sednu za sto ili ne uspeju da se dogovore, hoće li rešenje doći spolja, odnosno hoće li ga nametnuti Međunarodna zajednica?

– Priština i Beograd moraju sesti za sto i dogovoriti se. To duguju pre svega ljudima na Kosovu i u Srbiji bez obzira na etničko poreklo koji se teško bore da sebi i svojim porodicama obezbede najosnovnije uslove za život. Taj kompromis i uspostavljanje prijateljskih odnosa ne može postići niko osim lidera iz Prištine i Beograda. Međunarodna zajednica i EU mogu samo da obezbede okvir dijaloga i neophodnu diplomatsku pomoć, ali ne i da vode dijalog umesto onih koji snose odgovornost i imaju mandat od svojih birača. Kao što su tragikomične teorije zavere o raspadu Jugoslavije – za koji je navodno odgovorna međunarodna zajednica i Vatikan – imale za cilj da aboliraju lidere naroda koji su nacionalizmom uništili tu državu, tako i rešenje preostalih problema neće doći iz inostranstva. Odgovornost i zrelost moraju da pokažu lokalni lideri.

Sporadična hapšenja nisu dovoljna

Ulaže li Srbija dovoljno u borbu protiv korupcije?

- Učinjeni su značajni pomaci u poređenju s ranijim periodom. Borbu protiv korupcije ne treba posmatrati kroz prizmu izolovanih akcija hapšenja i privođenja srednjerangiranih funkcionera, već je treba ocenjivati na osnovu napora za uspostavljanje vladavine prava. Nezavisni i stručni pravosudni sistem je neophodan institucionalni instrument za uspešno suočavanje s ovim teškim problemom. Potrebno je još mnogo toga uraditi, i ja se nadam da će napori ministarke Malović na reformi pravosuđa biti unapređeni i da će uskoro uroditi plodom.

Srbija je sama sebi najveća prepreka

Šta je, po vašem mišljenju, Srbija tokom prethodne godine mogla da uradi bolje nego što je uradila?

– Nedavno sam istakao u obraćanju na jednom skupu u EP da Srbija često sama sebi predstavlja najveću prepreku. To je u isto vreme i frustrirajuće za građane vaše zemlje, ali predstavlja i potencijalnu prednost: u trenutku kada se donesu neke hrabre političke odluke, sva energija koja se trenutno troši na neadekvatan način ili se usmerava na pogrešne ciljeve biće oslobođena za sprovođenje reformi i modernizaciju zemlje. Lično mislim da je teško razumljivo da 15 godina nakon genocida u Srebrenici i više od dve godine nakon stupanja na dužnost Vlade Mirka Cvetkovića, Ratko Mladić još uvek nije lociran i prebačen u Hag. Takođe, pristup regionalnim problemima i odnos prema Kosovu često imaju prizvuk ideja koje su jasno odbačene na poslednjim parlamentarnim izborima maja 2008. Dodao bih i da je odnos vladajuće koalicije i opozicionih snaga daleko ispod nivoa jedne razvijene parlamentarne demokratije. Obe strane snose odgovornost za ovu situaciju

Nastavak na Blic...

B92: Kacin: Zamerke Evropske komisije

Mondo: Zamerke Evropskog parlaamenta Srbiji