Izvor: VOA, 10.Okt.2016, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozicija Srbije u hibridnom ratu
U razgovoru za Glas Amerike Vlade Radulović, direktor Atlantskog saveta Srbije objašnjava poziciju Srbije u sukobima koji utiču i na ovu balkansku državu, kako i na koji način zemlja može očekivati rešenje migrantske krize, šta će biti teme razgovora posete premijera Srbije štabu NATO i da li ova zemlja Zapadnog Balkana ima interesa da završi pristupne razgovore i postane članica Evropske unije. Srbija u posledjnih godina pokušava da balansira između dve politike koje imaju najveći uticaj na ovu balkansku državu, između zemalja članica EU i SAD sa jedne strane i Rusije sa druge strane. U tome se slažu i ekseprti i političari i analitičari, a Radulović potvrđuje i objašnjava neke stavove spoljne politike Srbije koja se sprovodi poslednjih godina. Činjenica je da što se tiče geopolitike i strategije situacija u svetu mora posmatrati sa šireg aspekta, jer Srbija definitivno najviše sarađuje sa EU i Rusijom, ali u poslednje vreme i sa Kinom. Rezultat posete kineskog predsednika Si Đinpinga u junu prošle godine je potpisivanje sporazuma sa Kinom i zaključivanje nekoliko infrastrukturnih projekata. Da li je onda termin hladni rat možda malo i zastareo? "Prilično sam siguran da hladni rat nije nikada ni prestao, on je samo menjao svoj intezitet. Neki teoretičari u poslednje vreme često pominju i teoriju hibridnog rata, koji se ne tiče konkretno samo Moskve i Vašingtona. Teorija hibridnog rata obuhvata u svojoj definiciji i sajber prostor, nadzor i obzervacije, takođe rat informatora i obaveštajaca na terenu, pa onda uticaj putem kulture i putem medija. Tako da priča o hladnom ratu je pitanje perspektive. Ukoliko posmatrate samo kao Rusiju i SAD, svakako da da. Mi u Srbiji doživljavamo tu situaciju iz perspektive prostora na kom živimo, jer ovde se sukobljavaju pre svega interesi Rusije i Amerike. Ako pogledate dešavanja na Pacifiku, videćete da se u tom prostoru dve sukobljene strane Amerika i Japan na jednoj strani, a Kina na drugoj. Stvar je samo konteksta i mislim da hladnog rata, onog starog, knjiškog zaista nema," objašnjava Vlade Radulović iz Atlantskog saveta Srbije. Vlasti u Beogradu za sada najviše sarađuju sa Briselom i Moskvom. Srbija rešenje migrantske krize traži sa zemljama članicam EU iz regiona, ali i Zapadne Evrope, a pomoć pri vremenskim nepogodama pre dve godine je dobila i od Rusije i od EU. Rusija je otvorila bazu za pomoć u vanrednim situacijama kao što su elementarne nepogode, Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu. Premijer Srbije Aleksandar Vučić putuje u posetu sedištu NATO-a 23. novembra i analitičari se slažu da će se o svim ovim temama raspravljati na sastanku. Radulović se jedino ne slaže da će se vršiti pritisci na Srbiju u bilo kom obliku. "Pritisci su teška reč, ali će biti razgovora na tu temu, svakako. Moje neko razmišljanje je da se previše trudimo da politizujemo i generalizujemo svaku temu koja dovodi u konfrotaciju Istok i Zapad, pa tako i ovaj centar. Da li je i ko prvi priskočio u pomoć - jesu Rusi i mi moramo biti otvoreni i reći da je to tako. Ali mi smo dobili milionska sredstva od EU kao pomoć za saniranje posledica poplava.Ono što niko ne dovodi u pitanje je postojanje tog centra u Nišu za takve namene, međutim davanje diplomatskog statusa koji povlači raznorazne imunitete i povlastice, može u nekom trenutku omogućiti da se u tom centru možda potencijalno obavljaju i neke druge delatnosti. To je samo razmišljanje," kaže direktor Atlatnskog saveta. Rusija je tražila od Srbije da odobri diplomatski status svom osoblju u bazi u Nišu, na šta je premijer Vučić rekao da nije spreman da odgovoru tom zahtevu. U Srbiji je bila i najavljena poseta ruskog premijera Dimitrija Medvedeva za ovaj mesec, ali je šef srpske diplomatije Ivica Dačić najavio je da u posetu Srbiji sredinom decembra dolazi njegov ruski kolega Sergej Lavrov, a ne premijer Rusije. "Šta će biti dogovoreno u Briselu i kakvi će rezultati biti, ako ne budu odgovarali Moskvi, ja verujem da će u narednih mesec dana neko od naših zvaničnika, ako ne i sam Vučić, ići u Moskvu neplanirano i neočekivano. Prosto situacija u svetu više nije takva, a i mi više nismo u poziciji na Balkanu da slušamo samo jednu stranu. Diplomatske igre su prenete na više frontova, više to nije samo odnos Rusija i NATO," kaže Radulović. Srbija, ali i Evropa se već nekoliko godina suočavaju sa problemom migrantske krize i prilivom velikog broja ljudi iz Sirije, Iraka i Afganistana. Zemlje u regionu različito pristupaju rešavanju ovog problema, a srpske vlasti sve više očekuju i apeluju na pomoć Evrope, koju i dobijaju, ali ako je suditi po izjavama zvaničnika - nedovoljno. Evropske članice imaju različit pristup migrantskoj krizi, što zbog unutrašnje što zbog spoljne politike. Iako zemlje Evropske unije na svesnom nivou prihvataju islam i migrante, odnosno politiku tolerancije, na emocionalnom i nesvesnom nivou postoji određen strah i neprihvatanje. Radulović rešenje problema vidi u odnosim Turske i EU, kao i u usaglašenosti spoljnih politika zemalja članica Unije. "Pre svega EU ima problem da unutar svojih članica postigne koncezus. To je najveći problem. Međutim jako bitna zemlja po pitanju budućnosti migrantske krize je Turska. Tu je sada težište diplomatske igre kada je u pitanju budućnost i EU i migrantske krize. Na teritoriji Turske imate negde oko 2,5 miliona izbeglica. Turci, naročito posle puča, kažu da nemaju problem sa time da 1,5 miliona ljudi puste. Mi bismo ovde bili u žestokom problemu. Treba biti otvoren - sa 1,5 miliona ljudi na granici, ne pomaže ni vojska, ni ograda, ni policija. Moj stav je da verujem da će evropski zvaničnici na sastancima uspeti da se dogovore. Postoji neka vrsta rivaliteta, između Centralne Evrope - tu mislim na Češku, Slovačku, Mađarsku - Zapadne Evrope. U tom dogovoru internom, pa i u dogovoru na relaciji Berlin- Brisel-Ankara može se naći rešenje," kaže Radulović u razgovoru za Glas Amerike. Da li Srbija sada u politici balansiranja i kada je EU oslabljena posle Bregzita, ima interesa da se pridruži Uniji zavisiće od mnogih faktora. Nezvanično iz Brisela, pominje se ulazak Srbije u Uniju za deset godina, jer ovaj savez očekuje prvo rešavanje unutrašnjih potresa i donošenje reformi posle izdvajanja Britanije. "U ovom trenutku, naročito nakon Bregzita, koji je defakto složili se mi ili ne, povukao određene krugove u Holandiji, u Italiji, u Francuskoj da razmišljaju na temu i zagovaraju istupanje iz EU. Ono što je najbitnije za nas kao društvo je da shvatimo da šta god da se desi sa tom unijom, za nas je bitno da sprovedemo proces reformi celokupno. Da mi kao društvo usvojimo jedan sistem vrednosti i funkcionisanja, taj evropski. A to da li ćemo ući u EU u jednom trenutku ili ne, odnosno da li će ona postojati manje je bitno. Postoji nešto što se u određenim krugovima u Briselu razmatra - to nisu dve Evrope, razmišlja se čak i o Evropi sa pet liga. Takozvana 'Evropa pet liga' možda i slikovito objašnjava koliko je zapravo duboka podela u samoj EU. Srbija će ostati na evropskom putu i verujemo da se neće drastično promeniti ništa, da će se pronaći čak i neki kompromis sa Velikom Britanijom," kaže Radulović.
.jpg)
