Izvor: Blic, 26.Maj.2017, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Mijač za "Blic": Tipovi koji služe za podsmeh dobijaju važne funkcije
Na Sterijinom pozorju 28. maja (17.00) biće promovisana knjiga “Dejan Mijač, novosadski (i drugi) period”, Darinke Nikolić (izdavač Srpsko narodno pozorište Novi Sad), što je bio povod za razgovor sa proslavljenim rediteljom.
Dan beše pomalo oblačan, 22. maj, vreme oko podneva, a mesto omiljeni kafe Dejana Mijača “Muha”. Uz kafu, u neobaveznoj priči na početku susreta, napominje, sa nekom mirnoćom, čak vedrinom u izrazu lica, da mu je tog jutra prva, gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekontrolisana misao bila o smrti, o tome da mu se bliži...
Misao o smrti!? Nije nam to svakako bio povod za susret, ali ne mogu da ne primetim da o tome govorite bez imalo zebnje?
- Ne, nemam nikakvu zebnju. Niti me to na bilo koji način pritiska.
A kad ste režirali smrt?
- Bivalo je umiranja u mojim predstavama. Nisam se nikad bavio filozofskim aspektom, a pogotovo ne fizičkom vivisekcijom tog trenutka. To je bivalo u pretpostavci pošto od datog trenutka pa nadalje tog glumca neće više biti na sceni.
Na Pozorju je 28. promocija knjige o vama, u kojoj je posebno apostrofiran vaš novosadski period, s osvrtom na prethodni tuzlanski i potonji beogradski kroz vaša svedočenja, kao i kroz iskaze drugih. S kojim osećanjem idete u susret promociji?
- Biće mi milo da se podsetim nekih lepih i bezbrižnih dana.
Diplomirali ste u Tuzli sa predstavom “Plug i zvezde”. Iz ove perspektive, reklo bi se da je taj naziv zapravo simbol vašeg životnog puta?
- (smeh) Da, duboko sam orao čitav svoj radni vek da bih se kretao ka zvezdama. Naravno, preterujem.
“Pokondirena tikva” SNP Novi Sad vas je, kako kažu, izbacila u orbitu, tj. potom ste prešli u Beograd da biste u Novom Sadu radili, ispostaviće se, zabranjenu “Golubnjaču”, mnogo godina kasnije genijalnu predstavu “Mera za meru”...
- Nikad nisam prekidao vezu sa Novim Sadom, s novosadskim pozorištem. Voleo sam da radim i u Somboru i u drugim vojvođanskim pozorištima. Bosna i Tuzla su mi bili izmakli zahvaljujući ratu koji “nismo vodili”.
Možemo li izdvojiti neku predstavu iz vašeg kasnijeg rada u Beogradu, recimo u Jugoslovenskom dramskom?
- Ne bih izdvajao predstave, a kad sam došao u Beograd, vezao sam se uglavnom za Jugoslovensko dramsko. Bila je to lepa saradnja. Rekao bih obostrano korisna. Divno sam radio i u Ateljeu 212. Čovek može da bude na kom god hoćeš nivou, ali ako položi u Ateljeu, onda je dobar.
Pozorišni bifei?
- U to vreme i bife Ateljea i “Stupica” u JDP-u su bila najbolja mesta u gradu. Tu je vredelo izaći, tu si mogao sresti dobrog sveta, čuti lepih stvari, dobrih orijentira, osetiti pozitivne energije. I kad sediš u kafani, nisi traćio vreme, naprotiv - obogaćivao si se.
Bili ste optuživani da imate svoj klan?
- Gluposti. Nisam ga imao svesno. Možda se to nekom činilo kao klan. Pa svako ima pravo da se okruži i radi s nekim sa kim mu je prijatnije, da teži kvalitetnim ljudima. I onda sam, odgovarajući na pritiske i optužbe oko tog mog navodnog klana, rekao - da, imam klan, a moj klan su najbolji.
S ovim vremenom i iskustvom šta je pozorište, šta je režija?
- Čarolija koja obuzima. Pozorište je mogućnost otkrivanja dubokih nivoa i smisla.
Vaše predstave su uglavnom imale i snažan društveni angažman?
- Društvena pitanja, političke okolnosti nisu nešto čime sam se posebno bavio. To me zanimalo onoliko koliko sam bio zatečen, zarobljen datim trenutkom, vremenom. Pokušavao sam da to pogledam objektivnije, da vidim šta se zapravo događa sa nama.
Postoji li neki naslov za kojim žalite što ga niste uradili?
- Mali je život, a puno lepih komada.
Kad smo se jutros čuli da bismo potvrdili susret, rekli ste da pregledavate vesti?
- Da, obično ujutro pregledam vesti, prvo iz belog sveta. A onda polako siđem u ovaj naš balkanski karakazan, ili ostatak Balkana, tj. kako ga zovu - zapadni Balkan. Ne znam zašto zapadni? Valjda zato što Zapad ima pretenzije. Ako je tako - nemam ništa protiv.
To je manje zlo?
- Nekakav izlaz jeste. Za nas nema bolje opcije.
Rekli ste da vam je zapala za oko jedna vest?
- Zapela i za pamet. Sapleo sam se o tu vest i pomisao šta ona znači i sa sobom nosi. Stvarno... čudno. U neverici čovek gleda kako se neke važne funkcije dele nekim ne samo evidentno nekompetentnim ljudima nego figurama koje služe za podsmeh. I takva pojava treba da postane nešto izuzetno važno!? Nikada nijedna vlada nije imala toliko smešnih spadala. Recimo, tip koji je označen budalasto smešnim postavljen je da rukovodi Koridorima?! Valjda da se vidi da oni svoje ljude izdašno nagrađuju, čuvaju. A i nemaju koga među svojima. Kad se taj čovek, neću ime da mu pomenem, kad se okrene oko sebe, on vidi samo pustoš i malo ostrvce njemu prikačenih ljudi kojima se gaće tresu, ali ne od životne egzistencije - to ne, oni su osigurani do kraja života - nego od toga da svaki čas može da prestane ta pozicija koja omogućuje dobar život i poprilične pare. Možda to i nisu neke velike pare, ali za mene, na primer, jesu. A novi kadar u BIA! Nije li BIA zamišljena kao zaštita građana? E, bojim se da će sad to biti zaštita vlasti od građana. A i od koga bi drugog? I zaštita građana od građana. Ali meni je važno da ću se ja osećati zaštićenim. Jer svakakvih građana ima. Ima ih kojima pada na pamet da menjaju vlast. Znate kako je, svašta ima....budi bog s nama.
Koji je to žanr?
- Ne samo ovaj trenutak nego sve što nam se na javnoj sceni dešava poslednjih godina je farsa na ivici lakrdije, žestoke nesreće i tragedije bez heroja.
Pogledaj vesti o: Maja Nikolić
.jpg)
