Izvor: B92, 21.Okt.2016, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki školski čas /FOTO
Kragujevac -- U Šumaricama je kao sećanje na Kragujevčane streljane 1941. godine održana antiratna manifestacija "Veliki školski čas", a prisustvovao je i predsednik Nikolić.
Komemorativna manifestacija "Veliki školski čas" u Spomen-parku Šumarice održava se u znak sećanja na 21. oktobar 1941. godine, kada je nemačka okupaciona vojska ubila više hiljada Kragujevčana, među kojima su bili i đaci i njihovi profesori.
Manifestacija je počela intoniranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << himne "Bože pravde", nakon čega su na spomenik streljanim đacima i profesorima položeni venci.
Vence su prvo položili đaci Prve kragujevačke gimnazije i direktorka, a zatim predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici Ministarstva za rad, Grada, ambasada, političkih organizacija i udruženja.
Povodom 75.godina od tog stradanja, izvedena je poema Aleksandra B. Lakovića "Glasovi neba pod zemljom", u režiji Đorđa Milosavljevića.
Komemorativnoj manifestaciji prisustvuju ambasadori Nemačke Aksel Ditman, Slovačke Dagmar Repčekova, Palestine Mohamen Nabhan, Ukrajine Oleksandar Aleksandrovič, i predstavnici ambasada Francuske, SAD, Izraela, Belorusije i Rusije.
Prethodno je služena liturgija u Hramu svetih kragujevačkih novomučenika u Šumaricama.
Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da niko nema pravo da zaboravi žrtve koje je Kragujevac podneo u Drugom svetskom ratu, ali da to ne znači da neko od Nemaca rođenih posle tog sukoba treba da nosi bilo kakvu krivicu.
"Poruka je jasna - desilo se, bilo je užasno, tragično. Ne možemo da zaboravimo nikada, nemamo pravo na to. Ali možemo da živimo normalno, kao ljudi... Dakle, niko od mladih Nemaca, rođenih posle rata, nema nikakvu krivicu za to što se desilo u Kragujevcu i niko od nas rođenih posle rata nema pravo da bilo kome tamo spočitava nešto iz prošlosti", rekao je Nikolić novinarima nakon manifestacije "Veliki školski čas", u znak sećanja na Kragujevčane streljane 1941. godine u Šumaricama.
Nikolić je dodao da upravo iz Kragujevca odlazi u Kruševac, gde će biti otvoren pogon jednog nemačkog investitora i da je to dokaz da treba da se živi normalno.
On je rekao da iz prošlosti treba da uzmemo ono što nas čini boljim i većim, ali da tugu Kragujevčana niko ne može da opiše.
"Svake godine sam gledao poemu i vidim da uvek postoji novi način da se tuga opiše i da se ne zaboravi", rekao je Nikolić i dodao da je i kao učenik dolazi na to mesto, na kojem je uvek bilo mnogo žena u crnini koje su izgubile članove svojih porodica.
Nikolić je izrazio žaljenje zbog toga što apel da se Šumarice nigde i nikada ne ponove nije urodio plodom.
"Na sve strane stradaju ljudi i deca. To je, izgleda, ono što je ostalo životinjskog u ljudima - da neprekidno prave sukobe, dokazuju ko je jači, čija je politika ispravnija. Da veliki ne puštaju male da žive svoj život", rekao je Nikolić.
Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće.
Zločin u Kragujevcu ostao je upamćen i po rečima profesora koji je sa svojim razredom izašao na streljanje i rekao "Pucajte, ja i dalje držim čas". Osim toga, pesnikinja Desanka Maksimović nakon što je čula detalje masakra napisala je 1941. "Krvavu bajku".
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
.jpg)
