Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Nov.2014, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O sektoru bezbednosti i izjavama za domaću upotrebu
Reforma sektora bezbednosti je nužna za demokratizaciju Srbije, a EU mora da je definiše kao važan segment za prijem u njeno članstvo što do sada nije bio slučaj, ocenjeno je danas na skupu posvećenom reformi sistema bezbednosti i vojnoj neutralnosti naše zemlje.
Viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC) Bodo Veber ocenio je da proces reforme sistema i službi bezbednosti u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije dovršen i da EU mora tom pitanju da posveti više pažnje budući da do sada nije identifikovano kao važan deo procesa pristupanja naše zemlje Uniji.
"EU treba da definiše reformu sistema bezbednosti kao važan deo integracione politike Srbije i da u izveštajima Evropske komisije o napretku na sistematski način prati to pitanje", rekao je Veber, citirajući jednu od preporuka iz studije koju su izradili DPC i beogradski Centar za evroatlantske studije (CEAS), a koja je predstavljena na skupu.
Kako je naveo, reforma sektora bezbednosti treba da bude obuhvaćena poglavljem 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku EU, zatim 23, vezano za pravosuđe, ali i poglavlje 35, koje se tiče Kosova.
Veber je izneo malo poznat podatak o članu 38 Pregovaračkog okvira EU sa Srbijom koji kaže da svi strateški dokumenti koji se odnose na odbranu teritorijalnog integriteta zemlje treba da se revidiraju tako da se isključi teritorija Kosova.
"To pitanje nije još došlo na dnevni red Brisela, ali će doći", kaže nemački analitičar.
Veber smatra da je stav srpskih zvaničnika o tome da Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom na kraju pregovora o članstvu, "za domaću upotrebu" i da se to predstavlja kao tehnička stvar tokom pregovaranja dok je u osnovi tu reč, kako kaže, o obavezi naše zemlje.
"Sankcije (Rusiji) se predstavljaju kao tehnička stvar koja dođe na kraju pregovora. Usklađivanje spoljne politike je deo pristupnog procesa, a ovo su izjave za domaću upotrebu", rekao je Veber.
On je dodao da je prijem u "EU vaša želja, a proces pregovora nije pregovaranje o uslovima jer - oni su tu i moraju da se ispune".
Veber kaže i da je diskusija o vojnoj neutralnosti Srbije "prilično traljava" i da je to još jedno pitanje u kome se naša zemlja "sudara sama sa sobom i luta između želje, potreba i realnosti".
On dodaje da je Lisabonski ugovor veoma jasan o bezbednosnoj politici jer navodi da "EU koncipira svoju spoljnu i odbrambenu politiku sa politikom NATO-a, a ne kao alternativu politici Alijanse".
Na skupu je govorio i vojni ataše austrijske ambasade u Beogradu Tomas Ahamer koji je određen kao posrednik za komunikaciju između EK i Srbije u vezi sa poglavljem 31 koje se tiče spoljne politike.
Ahamer kaže da je ustavom Austrije zacrtana vojna neutralnost te zemlje i da se to nije promenilo članstvom u EU, ističući da zvanični Beč samostalno donosi odluke o učešću u vojnim misijama Brisela ili uvođenju sankcija nekoj zemlji.
On navodi da se Austrija pridružila sankcijama EU Moskvi jer je, kako je ukazao, odlučila da poštuje princip solidarnosti.
"Ako Srbija želi da se pridruži EU, to će biti šansa da usvoji sva rešenja u oblasti bezbednosti iz Lisabonskog ugovora, ali o tome Srbija donosi samostalno odluku i konačnu reč", navodi on.
Direktorka CEAS Jelena Milić pozdravila je to što je Albanija juče odblokirala Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO-a (IPAP), podsećajući da je reč o "maksimalnom obliku saradnje koju jedna zemlja želi da ima sa Alijansom, a da ne bude njen član".
Odluka Albanije da blokira usvajanje IPAP-a usledila je kao reakcija na fudbalsku utakmicu Srbije i Albanije u Beogradu u oktobru.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
