Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Avg.2016, 01:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić u UN: Propagandna laž Prištine o genocidu

U sedištu Ujedinjenih nacija završena je sednica Saveta bezbednosti na kojoj se diskutovalo o najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN o Kosovu. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je na sednici da je Srbija posvećena dijalogu Beograda i Prištine i insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, kojoj, kako je naveo, nije dat adekvatan značaj u izveštaju generalnog sekretara UN.

Dačić je rekao da će Srbija, "bez obzira na čest nedostatak konstruktivnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << druge strane", nastaviti sprovođenje briselskih dogovora i politiku mirnog rešavanja konflikata.

"To je dugotrajan proces, u kojem često nemamo sagovornika koji s nama deli viziju prosperitetnog i politički naprednog regiona", rekao je Dačić i dodao da Srbija ne želi da situacija na Kosovu i Metohiji bude latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i regiona.

Dačić je upozorio da će ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku danas govoriti o navodnom genocidu i etničkom čišćenju i istakao da je to još jedna "propagandna parola i laž".

"Od 427 naselja u kojima su živeli Srbi, oni su danas proterani iz 311. To jeste etničko čišćenje, ali Srba", rekao je Dačić, navodeći rezultate popisa iz 1981, koji je sproveden, kako je rekao pre Slobodana Miloševića, i 2011, koji su sprovele prištinske vlasti.

Dačić je rekao da se ne može govoriti o genocidu nad narodom kojeg danas ima 10 puta manje nego pripadnika naroda nad kojim je navodno izvršen genocid.

Srpski ministar je rekao da je u Prištini 1981. godine živelo više od 43.000 Srba, a 2011. 430, u Uroševcu ih je pre 35 godina bilo 18.000, a danas živi 32 Srba, odnosno 600 puta manje.

"U Prizrenu, gde sam i ja rođen, i koji je u 14. veku bio glavni grad Srbije, 1981. je živeo 11.651 Srbin, a 2011. godine 237", rekao je Dačić.

"Ovo je statistika, ovo je istina, ovo su činjenice", rekao je šef srpske diplomatije.

Nije na adekvatan način predstavljen značaj ZSO

Dačić je ocenio da u novom izveštaju o radu UNMIK-a nije na adekvatan način predstavljen značaj Zajednice srpskih opština (ZSO), koja je samo uzgredno spomenuta.

"Podsećam da je postizanje briselskih sporazuma bilo motivisano težnjom za iznalaženjem mogućnosti za institucionalnu i sistematsku zaštitu Srba na Kosovu. Taj zadatak je trebalo upravo da izvršava ZSO", rekao je Dačić.

"Tražimo priliku za dijalog i dogovor u punoj saglasnosti s međunarodnim pravom i poveljom UN umesto jednostranih poteza", rekao je Dačić i dodao da "ono što se dešava Srbiji sutra može da se desi bilo kojoj drugoj državi na svetu".

Dačić je pozvao zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova da uprkos pritiscima ostanu dosledne u poštovanju međunarodnog prava i povelje UN, a one države koje su priznale nezavisnost da preispitaju svoju odluku.

Kosovski Albanci najzastupljeniji u redovima Islamske države

Sprski ministar je rekao da je bezbednost na Kosovu i Metohiji uvek bila nestabilna i da su tu nestabilnost pojačali radikalizacija političke klime i pogoršanje bezbednosne situacije usled jačanja političkog i verskog ekstremizma.

Kosovski Albanci su, dodao je Dačić, procentualno, u odnosu na broj populacije, najzastupljeniji u redovima Islamske države.

Iz izveštaja je nestao aspekt ljudskih prava pripadnika manjinskih zajednica, ocenio je Dačić, koji je pozdravio poziv u izveštaju upućen liderima da vrate u fokus bezbedan i održiv povratak izbeglica i interno raseljenih lica.

Dačić je rekao i da su nedopustivi brojni slučajevi skrnavljenja srpskih kulturnih verskih objekata, kao i da je u samo jednoj rečenici navedeno da je bilo 86 incidenata protiv pripadnika manjinskih zajednica, većinom kosovskih Srba.

Dačić je podsetio i da su je od juna zaplena svih knjiga na srpskom jeziku postala redovna praksa.

Šef Misije UN: Situacija stabilnija, rešiti problem nestalih

Sa druge strane, šef Misije UN na Kosovu i Metohiji (UNMIK) Zahir Tanin je ocenio da je situacija na Kosovu i Metohiji tokom protekla tri meseca stabilnija u odnosu na raniji period, ali je dodao da lideri imaju obavezu da učine više za rešavanje problema nestalih tokom konflikta.

"Svi lideri imaju obavezu da učine više za rešavanje problema nestalih tokom konflikta. Sedam godina kasnije ti problemi ne smeju da skliznu sa političkog dnevnog reda", rekao je Tanin video linkom na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu UNMIK-a.

Tanin je rekao da su se pojedini raseljeni sa Kosova i Metohije vratili, ali da za oko 16.000 i dalje nema rešenja kada se radi o povratku, dodajući da su mnogi od njih "izgradili novi život" na mestima na kojima se sada nalaze.

On je dodao da je "dostojanstven povratak fundamentalno pravo".

Govoreći o nasilju na Kosovu, Tanin je rekao da je to kontraproduktivno i da je upotreba eksploziva "apsolutno neprihvatljiva", kao i da tim problemom treba da se bave vlasti.

Prema njegovim rečima vladavina prava i inkluzija su ključne, a stabilnost i prosperitet su važni za bolje mogućnosti mladih na Kosovu i Metohiji.

Za mlade je najveći problem korupcija

Tanin je dodao da je od "mladih na više mesta na Kosovu i Metohiji čuo da je najveći problem korupcija".

On je rekao i da se juče vratio iz Beograda, gde je razgovarao sa premijerom i predsednikom Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem, dodajući da su razgovori sa obe strane važni.

Dodao je da Evropska unija ostaje ključna za pomirenje i da "EU perspektiva nastavlja da bude glavni vodič vlade" u unapređenju vladavine prava.

Pohvalio je inicijativu predsednika samoproglašenog Kosova Hašima Tačija da poseti mesta na kojima su stradali srpski civili.

Tanin je rekao i da je UNMIK tokom proteklih meseci "stvorio atmosferu da misija bude efikasnija", kao i borba protiv globalnog problema ekstremizma.

Čurkin: Jači pozivi za stvaranjem "velike Albanije"

Dijalog Beograda i Prištine je "duboko zamrznut" i kosovske vlasti su nespremne da primene dogovor o Zajednici srpskih opština, izjavio je ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin.

On je rekao da je za prevazilaženje tog zastoja u dijalogu potrebno jače prisustvo svetske organizacije u pokrajini.

Prema njegovim rečima, pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom iznelo na površinu i jače pozive za ujedinjenje svih albanskih zemalja i stvaranje "velike Albanije".

Čurkin je takođe rekao da se razvlači početak rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, "traže se izgovori", da bi se "identifkovali i neutrališu svedoci".

"Skrećemo pažnju da je Kosovo 'siva zona' u Evropi ne samo za organizovani kriminal, već i za islamiste", rekao je Čurkin, podsećajući da se na Kosovu regrutuju i odatle šalju borci za ISIL.

Čurkin je takođe podsetio da su oko crkve Hrista Spasa u Prištini, "koja je mogla biti simbol verske tolerancije", vršena iskopavanja da bi se našli navodni posmrtni ostaci ubijenih Albanaca, i da, kao što se i očekivalo, ništa nije nađeno.

Čurkin je, takođe, ocenio neprihvatljivim izjave Prištine da je Misija UN na Kosovu instrument ruskog uticaja i dodao da to smatra napadom na UNMIK i UN.

On je takođe skrenuo pažnju da u izveštaju UNMIK-a nije spomenuta "epizoda" u kojoj je ruski ambasador u Beogradu prilikom posete Kosovu tražio sastanak sa komandantom Kfora, ali on za to nije našao vremena.

Čurkin je podsetio da su snage NATO-a na Kosovu na osnovu rezolucije UN.

Amerikanci i Britanci traže ređe sednice o Kosovu

Diplomatski predstavnici SAD i Velike Britanije zatražili su danas u Savetu bezbednosti UN da izveštaji o stanju na Kosovu treba da budu pomereni sa svaka tri, na po šest meseci, jer bi Savet bezbednosti trebalo da se "bavi važnijim pitanjima".

Predstavnica SAD u Savetu bezbednosti UN Mišel Sizon rekla je da Vašington poziva rukovodstva Beograda i Prištine da se posvete dijalogu bez odlaganja i primene postignute sporazume.

"Tempo normalizacije donekle je usporen. Pozivamo obe strane da ubrzaju stvari i primenjuju postignute sporazume", rekla je ona.

Američka ambasadorka je ocenila da je UNMIK, uglavnom, ispunio svoj mandat i založila se da se period podnošenja izveštaja pomeri sa tri na šest meseci jer, kako je rekla. Kosovo postaje "napredna država integrisana u međunarodnu zajednicu".

Britanski predstavnik u Savetu bezbednosti UN ocenio je da se Kosovo i danas suočava sa izazovima i da je dijalog Beograda i Prištine u zastoju, zbog čega je potrebno u njega uneti novu energiju.

Pominjući događaje u Siriji i na korejskom poluostrvu, britanski ambasador je rekao da u Savetu bezbednosti "ove nedelje opet debatujemo o pitanjima koja ne treba da budu na dnevnom redu".

On tvrdi da je prošla era kada je u pitanje dovođena nezavisnosti Kosova a, kako je rekao, sa zlatnom medaljom Majlinde Keljmendi na olimpijskim igrama, pred Kosovom je "nova zlatna era".

Peking razume legitimnu brigu Srbije

S druge strane, kineski predstavnik je rekao da Peking razume legitimnu brigu Srbije za Kosovo i naglasio da rezolucija 1244 SB UN predstavlja osnovu za rešenje.

Rešenje se mora naći kroz dijalog i u okviru relevantnih rezolucija UN, rekao je on i dodao da Kina podržava Vladu Srbije u tome.

"Nadamo se da će obe strane naći trajno rešenje u korist mira u regionu", istakao je kineski predstavnik.

On je izrazio očekivanje da će UNMIK, Euleks i Kfor odigrati konstruktivnu ulogu u tom rešenju.

Japanski predstavnik je izrazio uverenje će zlatna medalja Keljmendijeve u Riju poslati "poruku nade za narod Kosova".

On je, međutim, rekao da poslednji izveštaj UNMIK ostavlja utisak da Kosovo "još nije kvalifikovano za medalju u izgradnji institucija".

Prema njegovim rečima, incidenti pokazuju da nije pokazan očekivani napredak u odnosima Beograda i Prištine.

"Znamo da je potrebno više napora da se reši konflikt nego da se spreči", rekao je japanski predstavnik, koji smatra da Kosovo treba da bude dobar primera i presedan.

On je napomenuo da je, generalno gledano, posle sukoba društvo devastirano - tu su nasilje, korupcija, nepovratak kućama.

Čitaku: Srbija otežava sprovođenje sporazuma iz Brisela

Ambasadorka samoproglašenog Kosova u Vašingtonu Vljora Čitaku optužila je Srbiju da opstruira sprovođenje dogovora u Briselu i ocenila da ne treba više trošiti vreme Saveta bezbednosti na situaciju na Kosovu.

Čitaku je na sednici rekla da Beograd tvrdi da je posvećen dijalogu s Prištinom uz posredovanje EU, dok istovremeno podržava paralelne strukture na samoproglašenom Kosovu.

Ona je rekla da će Kosovo sprovesti svaki dogovor postignut u Briselu, ali da taj posao otežava Srbija plaćanjem i podrškom paralelnih institucija što, kako je rekla, krši ne samo ustav Kosova već i rezoluciju 1244.

Čitaku je rekla da Kosovo želi da dijalog u Briselu bude dinamičniji i više fokusiran na rezultate.

U svetu ima 20 miliona izbeglica u svetu, najviše od Drugog svetskog rata, milioni žena su žrtve seksualnog nasilja, mnogo dece očajnički treba hranu i sklonište, rekla je Čitaku i dodala da se sredstva koja se troše na UNMIK mogu bolje iskoristiti za druge probleme u svetu.

"Kosovo je danas mlada republika koja se naravno suočava s izazovima, ali ne izazovima koji bi zahtevali da se sastajemo svaka tri meseca i oduzimamo vaše vreme", rekla je Čitaku.

Čitaku je rekla da je u izveštaju naveden sukob Srba i Albanca oko parking mesta i da ne treba trošiti vreme na takve sukobe jer to ne predstavlja veliki incident.

Ona je rekla da je Kosovo spremno da ide dalje, ali da Srbija treba da bude spremna da ga pusti. "Mi na Kosovu ne želimo da naša deca nose teret prošlosti", rekla je Čitaku.

Navodeći da Kosovo radi na pomirenju, Čitaku je pitala koju Srbija poruku želi da pošalje namerom da podigne spomenik bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću, za kojeg je rekla da je najgori ratni zločinac od Drugog svetskog rata.

"Nećemo dozvoliti Srbiji da nas uvuče u diskurs mržnje", rekla je Čitaku i navela da je Kosovo multikulturalna i sekularna država.


Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...