Izvor: Press, 24.Okt.2016, 15:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bregzit se bliži: Ko sve iz EU mami britanske banke?
Mnoge prestonice iz EU bi htele da vide ex-bitanske bankare, ali malo koja ima uslove
Kada je jedan nemački bankar zaspao uoči referenduma u Velikoj Britaniji, nije ni sanjao da će odgovor biti pozitivan. Ujutru ga je ta vest probudila i on se odmah zaputi u kancelariju kako bi londonskim bankarima uputio poziv dođite, Frankfurt >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Vas čeka.
Zašto da ne. U gradu već ima 200 banaka koje zapošljavaju oko 60.000 ljudi i grad je etablirana finansijska prestonica. To će još više biti ako frankfurtska Dojče berzakupi Londonsku berzu.
Najveći kolačić predstavlja kliring – posao držanja zaloga između trgovaca dok se posao na zadovoljstvo obe strane ne završi. Do sada je 70 odsto toga posla obavljano u Londonu i vrednost se procenjuje na 500 miljardi evra. Prednosti Frakfurta mogu uvideti i SAD i azijske zemlje, a Nemci su već poslali svoje ljude da ih u tim zemljama i predstave.
Ali, Frakfurt ima problema - pre svega sa zakonima o zapošljavaju i porezima, ali i veličinom. On je tek desetina Londona – I po rečima upićenih u stvari – selo. Prednosti sela su male cene zakupa prostora. Jedan berzanski službenik uFrankfurtu manje plaća za trosoban stan nego u Londonu za jednosoban. Blizina aerodrome je takođe prednost.
Iz Londona do Dablina se kada je pogodan dan može stići za tri sata. Isti jezik sličan pravni sistem neke su od prednosti zamene Londona Dablinom. Grad je po veličini svega petina Londona, ali je zato sve na dohvat ruke i neki ljudi čak i pešače do posla.
U Irskoj postoji 500 velikih međunarodnih finansijskih institucija i sektor zapošljava oko 35.000 ljudi i taj broj se povećava. Ali problem predstavlja pronalazak pravih kadrova, iako je trošak po radniku 30-40 odsto niži nego u Londonu. Isto važi i za kvalitetan poslovni prostor, a cene su u usponu. Ništa bolja situacija nije i kada se radi o stanovanju.
Treći kandidat je Amsterdam , koji je poznat po finansijskim uslugama, ali iako su prve akcije prodate upravo u ovoj zemlji izgleda da se Holanđanima smučilo – pa su ograničili godišnje bonuse direktorima banaka.
U Luksenburgu postoji niz multinacionalnih banaka poznatih po bankarskoj tajni, najveći profit je dobio prihvatanjem EU propisa o pasportingu (trgovini akciijama preko granice) što je povećalo imovinu fondova u državi sa 1,6 biliona evra u 2008. na 3,5 biliona evra. Ipak veličina i ovde predstavlja minus.
Pariz. Pre mesto za odmor bankara pod stresom nego za rad. Problem je zakucana 35 časovna nedelja, i teškoća kod otpuštanja čak i loših radnika. Da bi Milano postao privlačan "Bregzit izbeglicama" neophodno je da se smanji korupcija i uvede transparentnost pored najavljenih ulaganja u infrastrukturu od 1,5 milijardi evra.
Iako zbog Bregzita Poljaci u Britaniji imaju problema, sama poljska prestonica može imati i koristi. Iako stranci kotrolišu 60 odsto finansijskog sektora, Poljska nije u Evro zoni Varšava još liči na grad iz vremena socijalizma. Takav može privući tehnološke firme ili računovoidstvene ali ne i finansijske.
.jpg)
