Izvor: RTS, 08.Okt.2013, 11:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šest mera za oporavak privrede

Ministar finansija Lazar Krstić predstavio paket od šest mera za uštede u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast. Krstić najavio smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto. Mere predviđaju i restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita, poboljšanje poslovnog ambijenta.

Vlada Srbije na otvorenoj sednici predstavila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je nove ekonomske mere koje treba da donesu uštede u državnom budžetu, obezbede fiskalnu stabilnost i privredni rast. Paket novih ekonomskih mera predviđa smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto. Mere predviđaju i restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita, poboljšanje poslovnog ambijenta.

Ministar Lazar Krstić ističe da su procene da će prihodi biti za 20 milijardi dinara manji nego što je to bilo planirano rebalansom budžeta za 2013. godinu.

"Moramo da ograničimo troškove za taj iznos", rekao je Krstić i naglasio da će do sredine novembra biti poznato da li smo u tome uspeli.

Misija Međunarodnog monetranog fonda je, napominje ministar finansija, ukazala na dodatne rizike u prihodima budžeta.

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić, koji je predstavio paket mera, u uvodnoj analizi ocenio je da je ekonomska i fiskalna politika u Srbiji od 2008. godine bila u najmanju ruku neodgovorna i netransparentna.

"Od 2009. godine imamo hroničan deficit i jedina smo zemlja u istočnoj Evropi koja do sada nije uspela da ga smanji", rekao je Krstić.

Sada smo u situaciji da 28 odsto budžeta odlazi na penzije, 27 odsto na plate u javnom sektoru, a niko tačno ne zna koliko odlazi na subvencije, naglasio je Krstić.

Ministar finansija je mere grupisao u šest oblasti. Bez ovih mera, istakao je Krstić, država Srbija bankrotirala bi u naredne dve godine.

Smanjenje plata u javnom sektoru 

Prva mera odnosi se na smanjenje plata u javnom sektoru od 2014. godine.

Iznosi preko 60.000 dinara biće smanjeni za 20 odsto, a preko 100.000 za 25 odsto. Preciznije, biće smanjivan samo deo plate koji prelazi navedene sume.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić stavio je primedbu na veliki broj službenih putovanja i rekao da tačka osam dnevnog reda sednice Vlade, koja se odnosi na planirana putovanja u inostranstvo, "neće proći, taman niko više ne putovao".

Vučić je primetio da se stiče utisak kao da su zaposleni u MUP-u zapravo "svi u Ministarstvu spoljnih poslova", jer stalno negde putuju.

Vučić je ukazao da ispada da "svaki drugi dan neko ide u Litvaniju", a na opasku premijera Ivice Dačić da ta zemlja predsedava EU, rekao je da prihvata da je pogrešio, ali i dodao: "Šalu na stranu, ovako se više ne može putovati".

Najavio je i da će već na današnjoj sednici vlade pokrenuti i pitanje službenih automobila, kojih, kako je rekao, ima više 50.000, a niko ne zna koliko košta njihovo održavanje, niti za šta se sve koriste.

"To znači da će oni koji primaju 60.000 ili manje i dalje primati isto toliko, ko prima 70.000 primaće 68.000, ko prima 90.000 primaće 84.000, a ko prima 130.000 primaće 114.500", rekao je Krstić i dodao da je ta mera neophodna dok se ne reformiše državna administracija.

Očekuje se ušteda od 100 do 150 miliona evra (0,3 odsto BDP-a), što zavisi od procena broja zaposlenih u javnoj upravi. Prema podacima iz registra o zaposlenima u javnom sektoru na osnovu najnovije računice, u javnoj upravi radi oko 660.000 zaposlenih, ali Krstić napominje da taj broj može na kraju da iznosi i 700.000.

Povećanje niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto 

Druga mera odnosi se na prihodnu stranu budžeta - najniža stopa poreza na dodatu vrednost biti povećana za osam na 10 odsto za neegzistencijalne proizvode. Pored toga, pojedini proizvodi i usluge mogli bi da budu "premešteni" u kategoriju za koju se plaća veća stopa poreza od 20 odsto.

Pored toga, najavljuje Krstić, radiće se na suzbijanju sive ekonomije, biće uvedeni jedinstveni elektronski poreski obrasci, onlajn kontrola fiskalnih računa, pojačana terenska kontrola, a biće obavljena i temeljna reorganizacija Poreske uprave.

Povećanjem PDV sa osam na 10 odsto, obrazložio je ministar, prosečna potrošačka korpa koja sada vredi 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara.

Krstić je naveo da bi uvođenjem ovih mera trebalo da godišnje bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, dok bi se još oko 150 miliona evra dobilo suzbijanjem sive ekonomije, šverca i nelegalne prodaje duvana.

Restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija 

Treće mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

Budžet Srbije će na početku svake od naredne četiri godine biti u minusu od 200 do 400 miliona evra zbog dugovanja javnih preduzeća.

"Kroz proces restruktuiranja javnih preduzeća borićemo se da što manji deo tog duga pređe na državu, da ih dovedemno u stanje da ih sami servisiraju, ali je realno stanje da će veliki deo tih dugova preći na državu", naveo je ministar. Kako je dodao, problem je ono što je već učinjeno i što ćemo morati da platimo u naredne četiri godine.

Krstić je, osim restrukturiranja velikih javnih sistema, najavio i završetak privatizacije 179 preduzeća.

Podsetio je da su u Srbiji subvencije koje daje država dvosturuko veće nego u drugim zemljama.

"Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić.

Srbija je krenula ka EU i, kaže Krstić, ne sme više da daje državnu pomoć osim poljoprivredi i železnici.

Ipak, najavio je da će država nastaviti da daje subvencije u skladu sa finansijskom situacijom, navodeći kao primer kredite privredi i olakšice za strane investicije i zapošljavanje, ali u smanjenom obimu.

Uštede u domenu roba i usluga

Sledeća mera odnosi se na uštede u domenu roba i usluga. Krstić napominje da su sva ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru deset odsto sniženja cena roba i usluga.

"Možda to nije bilansno najefeketnija mera, ali je zato manje bolno i pokazuje disciplinu, kao i želju da se promeni svest i odnos svih nas prema državnim parama, najpre nas u vladi", rekao je Krstić, koji očekuje da se na taj način uštedi 30 do 40 miliona evra.

Uzimanje jeftinijih kredita

Kao jednu od mera, ministar finansija naveo je i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je rekao, doći pre svega bileteralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

"Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza", rekao je Krstić.

Poboljšanje poslovnog ambijenta

Radićemo na značajnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija, najavio je Krstić.

Srbija će morati značajno da poboljša ugled i percepciju ambijenta, jer je to prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju da li da investitraju u našu zemlju.

Da bi se to postiglo, biće nužna promena pojedinih zakona, posebno Zakona o radu, čime bi bilo omogućeno fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje.

Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija, rekao je ministar i dodao da će Ministarstvo finansija morati da promeni propise koji se odnose na visinu naknada, ali i da ih učini transparentnijim.

"Moraćemo da promenimo model infrastrukturnih investicija, država više neće moći da bude finansijer, a jedan od modela biće javno-privatna partnersta, pri čemu ćemo se truditi da što veći deo posla izvode domaće firme", rekao je ministar finasija.

O strukturnim reformama 2014, efekti mera 2015.

Krstić je najavio je da će se o strukturnim refomama razgovarati detaljnije 2014. godine, a da se efekti mera koje Vlada Srbije predlaže očekuju 2015.

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih i to za 50 odsto, a za šta je potebno 60 miliona evra, Krstić je najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti.

"Biće promenjen i zakon o državnim službenicima, da bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade", rekao je Krstić i predočio nastavak refrome penzionog sistema uz dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5 odsto dva puta godišnje.

Plan je, kako navodi, da do 2020. približimo granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da to do tog roka ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65 godina.

"Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju", rekao je ministar.

Navodeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja

Srbije, te da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije.

"Ne možemo da štedimo, ali ne treba da dozvolimo neracionano ponašanje i neefikasnost u tim sektorima", istakao je Krstić.

Dačić: Cela Vlada stoji iza ekonomskih mera

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić poručio je da čitava vlada stoji iza danas saopštenih finansijskih i ekonomskih mera, čije je sprovođenje, upozorio je, u najboljem interesu budućnosti Srbije.

"Ove mere imaju jasnu političku podršku, i u tom smislu je važno da sve što će biti urađeno bude shvaćeno kao želja i odlučnost vlade da se uhvati u koštac sa ovim problemom koji nijedna vlada do sada nije rešavala, isto kao i problem Kosova", rekao je Dačić na otvorenoj sednici vlade.

Prema njegovim rečima, Srbija je u takvoj situaciji da je gotovo potrošila svoju budućnost u ekonomskom smislu.

"Sudbinu države moramo da uzmemo u svoje ruke kako bismo imali budućnost za našu decu i državu... Ako u oblasti političkih tema i ekonomskoj oblasti vlada ne upravlja situacijom, situacija će upravljati vladom i zemljom i nastaće haos", upozorio je Dačić.

Kako je objasnio, vlada je nastojala da napravi mere koje će najmanje pogoditi najsiromašnije slojeve, ali i kod građana stvoriti osećaj pravednosti jer će teret najviše pasti na one koji najviše imaju.

Vučić: Mere za spas Srbije

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su predložene ekonomske mere nužne za spas Srbije i njene ekonomije koji u suprotnom ne bi mogli da opstanu.

"Veoma je važno da podržimo ono što je izneo ministar Krstić. Lično sam saglasan sa svakom rečju koju je izgovorio ministar finansija. On to nije izveo politički vešto nego stručno. Sve to što je rekao važno je za spas srpske ekonomiije i opstanak srpske države i mi drugačije ne možemo da opstanemo", rekao je Vučić.

Očekuje da će predložene ekonomske mere podržati i Međunarodni monetarni fond i  Fiskalni savet i istakao da su mere bile neophodne, "jer smo svi trošili mnogo više nego što smo zaradili".

Vučić je rekao da za razliku od Grčke i Argentine koji su u situaciji velikih dugova imale pomoć spolja, Srbija to ne bi imala ako bi nastavila da se ponaša neodgovorno.

"Ogorčen sam na prethodne političare što ne znamo koliko ljudi radi u javnom sektoru, tek za koji dan ćemo znati šta to plaćamo i koliko plaćamo", rekao je Vučić.

Prvi potpredsednik je naveo da će ova vlada svojim primerom da pokaže da se ponaša daleko ozbiljnije od prethodnika.

"Spas ekonomije je najvažniji za nas, a ovo su mere za spas. Kao što su mnoge zemlje prebrodile krizu možemo i mi i brže i bolje", istakao je Vučić.

On je rekao da je izbegnuto da se ekonomske mere stavljaju na teret penzionera.

"Oni neće platiti nijedan jedini dinar. Oni su svoje penzije zaslužili", rekao je Vučić.

Kako je dodao, ministar finansija je mislio da treba da se uzme i od penzija, kao i od plata nižih od 60.000 dinara, jer bi to dodatno osnažilo državu, ali da vlada to nije dozvolila.

Prvi potpredsednik Vlade pozvao je medije da podrže vladu u sprovođenju teških ekonomskih mera, jer je to, kako je naveo, dobro za Srbiju.

10.15 - O merama govori ministar finansija Lazar Krstić. Defecit budžeta je 4,7 odsto, a procene MMF-a kreću se i do osam odsto. Javni dug od 58 do 60 odsto, upozorava Krstić.

10.25 - Bez ovih mera, bankrotirali bismo u naredne dve godine, tvrdi Krstić.

10.30 - Prva mera: Smanjenje zarada u javnom sektoru. Iznosi preko 60.000 dinara biće smanjeni za 20 odsto, a iznad 100.000 dinara za 25 odsto. Primera radi, onaj koji je zarađivao 90.000 dinara, zarađivaće 84.000.

10.37 - Druga mera se odnosi na prihodnu stranu: povećanje niže stope PDV-a za neegzestencijalne proizvode sa osam na deset odsto, a neke robe će biti prebačene u kategoriju na koju se plaća veći PDV.

10.40 - Treća mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

10.45 - Mere predviđaju uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita na osnovu dobrih diplomatskih odnosa, poboljšanje poslovnog ambijenta.

10.55 - Dačić: Cela Vlada stoji iza ovih mera. Cilj je bio da mere najmanje pogode najsiromašnije slojeve stanovništa, a da sistem živne u narednih deset godina.

11.10 - Očekujem da ove mere podrži MMF i Fiskalni savet, kaže Aleksandar Vučić.

Nastavak na RTS...

Beta: Cela Vlada stoji iza novih mera

EurActiv Srbija: Vlada predstavila ekonomske mere

Radio Slobodna Evropa: Vlada Srbije predložila set restriktivnih ekonomskih mera

B92: Dinkić tvituje: Ukinite birokratiju