Izvor: Akter, 30.Jul.2015, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovogodišnji rod pšenice veći za 1,7 odsto
Rod pšenice u Srbiji u 2015. biće za oko 1,7 odsto veći od prošlogodišnjeg, a za 1,4 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek, izjavio je danas sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović
On je na sastanku Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu (PKS) kazao da se prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) sa 589.922 hektara u 2015. očekuje proizvodnja hlebnog zrna od 2.428.709 tona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << />
Prema rečima Budimovića procene su da će očekivani rod pšenice u 2015. zajedno sa prenetim zalihama iz prethodne sezone zadovoljiti domaće potrebe, omogućiti odgovarajuće zalihe i rezerve, a tržišni viškovi biće izvezeni.
On je naglasio i da su prema podacima RZS, žetvene površine smanjene za 2.944 hektara u odnosu na procenjene setvene površine u jesen 2014. godine od 592.866 hektara.
U PKS-u je danas rečeno i da su prosečni ovogodišnji prinosi pšenice po hektaru na severu Srbije oko 4,7 tona, odnosno u Beogradskom regionu oko 3,8 tona, u Vojvodini 4,88 tona, a da se na jugu Srbije prosečan prinos hlebnog žita kreće oko 3,2 tone po hektaru.
Naglašeno je i da su u periodu od 1998 – 2015, najveće žetvene površine pod pšenicom bile 1998. godine - 707.370 hektara, a najmanje 2012. samo 482.613 hektara.
Najveći prinosi ostvareni su 2004. od 4,33 tona po hektaru kada je ostvarena i najveća proizvodnja od oko 2,758 tona, a najniži prosečni prinosi pšenice su bili 2003. i iznosili su 2,23 tona po hektaru kada je zabeležena i najmanja proizvodnja od samo 1,364 tona.
Na sastanku Udruženja za poljoprivredu PKS-a danas je rečeno da će svetska proizvodnja pšenice u ekonomskoj 2015/16 godini biti manja u odnosu na prethodne dve godine i to za 711 miliona tona.
Zalihe pšenice u svetu biće na približnom nivou kao i u prethodnoj ekonomskoj godini - 196 miliona tona, a potrošnja veća od potrošnje iz prethodne godine - 713 miliona tona, reki su u PKS.
Prema podacima PKS-a u prolećnoj setvi 2015. zasejano je 1.032.791 hektar pod kukuruzom, ili 2,4 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, suncokreta na površini od 170.612 hektara, ili 8,5 odsto manje, soje na 187.950 hektara što je više za 21,8 odsto, dok je šećerna repa zasejana na 42.123 hektara, za 34,3 odsto manje.
Veliki uticaj na prolećnu setvu, kako su kazali u PKS-u imale su cene osnovih ratarksih kultura, posebno na domaćem tržištu, a zatim i na inostranom, ostvareni finansijski rezultati u toj proizvodnji prošle godine (posebo kod šećerne repe), kao i mere države.
.jpg)
