Izvor: B92, 18.Feb.2011, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema ništa od restitucije pre 2013.
Beograd -- Zakon o restituciji neće biti usvojen do polovine ove godine, a do jula neće, prema novom planu, biti započeta čak ni javna rasprava o predloženim rešenjima.
Restitucijom bi bar delimično trebalo da bude ispravljena istorijska nepravda.
Sve se odlaže za drugu polovinu godine, uz obrazloženje da Ustavni sud još nije saopštio ocenu ustavnosti Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ocena ovog suda, naime, ključna je za opšti zakon o denacionalizaciji.
Ukoliko Ustavni sud odluči da je pomenuti Zakon ustavan, odnosno njegova rešenja o povraćaju imovine u naturi, punoj naknadi nekom drugom imovinom ili potpunim finansijskim obeštećenjem, tada ni opšti zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti.
U Mreži za restituciju kažu da je veoma važno da se javnosti predoče činjenice na osnovu kojih je jasno da se od državne imovine potražuje manje od 3,5 odsto šumskog zemljišta (45.000 hektara), oko četiri odsto građevinskog (2.652 hektara) i oko 50 do 60 odsto poljoprivrednog zemljišta (oko 306.000 hektara). Za 140.000 porodica, koje potražuju mali deo današnje državne imovine, neprestano se izmišljaju razlozi za odugovlačenje, izbegavanje i opstrukciju povraćaja otetih nepokretnosti, navode u Mreži.
Suprotna odluka Ustavnog suda otvorila bi prostor da država bira i opredeli se za onaj koncept koji je pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan, ali zavisno od finansijskih mogućnosti države i poštovanje principa ravnopravnosti.
Bez obzira za koje se rešenje odluči država, primena zakona neće, prema proceni Vlade, moći da krene pre 2013. godine, s obzirom da je bar godinu dana potrebno da se utvrdi status imovine koja se potražuje.
Analiza prijava oduzete imovine koju je uradio tim stručnjaka predvođenih dr Miladinom Kovačevićem, pokazala je da je trenutno manje od deset odsto oduzete imovine moguće vratiti u naturi.
U Ministarstvu finansija navode i to da treba imati u vidu da je postojeća evidencija oduzete imovine nepotpuna. U zakonskom roku, 101.062 građanina podnelo je 71.652 prijave od kojih 28.799 ili 40,19 odsto nemaju nikakvu prateću dokumentaciju niti dokaze.
Zakon o evidenciji oduzete imovine nije ni propisao obavezu, već samo mogućnost da se dostave dokazi. Zakon o denacionalizaciji sigurno će podrazumevati podnošenje prijave sa obaveznim dokazima. I oni koji su, po ranijem zakonu, podneli prijavu sa kompletnim dokazima, moraće to da učine ponovo.
Pored toga, država vrlo brzo mora da odluči i ko će ubuduće voditi Radnu grupu za donošenje zakona o denacionalizaciji, a na čijem čelu je, do četvrtka, bio državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
Bez obzira na konačno opredeljenje države u pogledu koncepta denacionalizacije, neophodno je da se utvrdi status imovine koja se potražuje, a to je posao za koji je potrebno najmanje godinu dana po donošenju zakona o denacionalizaciji.
Odlaganje Zakona o restituciji
Izvor: B&F Online, 18.Feb.2011
Zakon o restituciji neće biti usvojen do polovine ove godine, a do jula neće, prema novom planu, biti započeta čak ni javna rasprava o predloženim rešenjima. Dakle, pre 2013, ništa od restitucije.
Vlada vrši nedopustiv pritisak na Ustavni sud
Izvor: Blic, 18.Feb.2011
Tradicionalne Crkve i verske zajednice u Republici Srbiji izrazile su duboku zabrinutost zbog, kako se navodu u zajedničkom saopštenju, nedovozvoljenog uticaja izvršne vlasti na Ustavni sud Srbije u postupku za ocenjivanje ustavnosti Zakona o vraćanju (restituciji) imovine Crkvama i verskim zajednicama....
