Izvor: B92, 14.Dec.2011, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel: EU se ne odriče Britanije
Brisel, Berlin -- Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da će Velika Britanija ostati važan partner EU uprkos odluci Londona da ne pristupi sporazumu o evropskoj fiskalnoj uniji.
Ona kaže da joj je veoma žao zbog toga što britanski premijer Dejvid Kameron nije mogao da podrži plan o većoj saradnji članica EU u oblasti fiskalne politike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Merkel je dodala da, uprkos tome, "nema nikakve sumnje da će Britanija ostati veoma siguran partner" u EU.
Ona se obratila nemačkim poslanicima u vreme kada je evro oslabio prema dolaru i funti na najniži nivo u poslednjih 11 meseci i dodala da su članice EU odlučile da sklope međudržavne sporazume, pošto je Kameron uložio veto na usvajanje sporazuma na nivou Unije.
Zeleni: Neizdrživa nemačka štedljivost
Istovremeno, predstavnica Zelenih u Evropskom parlamentu Rebeka Harms kaže da je nemačka kancelarka Angela Merkel kazala da je dužnička kriza najveći problem, i da je njen jedini odgovor stroga disciplina. "Ja to više ne mogu da izdržim, jer smatram da je situacija u kojoj smo se našli rezultat jednostrane štedljivosti koju Nemci sada hoce da uvedu u celoj Evropskih uniji", zaključila je ona.
"Žao mi je što Britanija nije mogla da nam se pridruži na ovom putu. Ali verujem da je Britanija važan partner u EU. Velika Britanija ima sopstveni vitalni interes da evrozona prevaziđe svoju finansijsku krizu”, izjavila je Merkelova i ocenila da EU može da izađe jača iz dužničke krize ako vlade budu strpljive tokom realizacije plana o integraciji evropskih ekonomija.
Merkel naglašava da je uverena da će EU "bude li imala potrebno strpljenje i istrajnost, ako ne dopusti da nas padovi obeshrabre, bude li stalno napredovala prema fiskalnoj i stabilnoj uniji, zapravo ako dovrši ekonomsku i monetarnu uniju ostvariti cilj koji sam uvek isticala od početka krize".
Nemačka kancelarka, ipak, upozorava da bi Evropi mogle da budu potrebne godine da reši problem dužničke krize. "To je proces koji neće trajati nedeljama, nego mesecima i godinama", rekla je ona.
Istovremeno, na finansijskom tržištu istovremeno raste sumnjičavost u vezi toga da li će odluke sa prošlonedeljnog samita Evropske unije biti dovoljne za razrešenje krize i da spreče raspad evrozone
Nakon što Britanija, koja ne koristi evro kao valutu, nije prihvatila promene sporazuma EU, preostalih 26 zemalja je signaliziralo da su spremne da se pridruže "novoj fiskalnoj uniji", koja predviđa oštrije budžetske propise.
Godina ekonomske stagnacije pred evrozonom
Evrozonu će sledeće godine zahvatiti potpuna ekonomska stagnacija, pokazuju rezultati Rojtersove ankete među ekonomistima, koji kažu da je recesija već počela i da će trajati do drugog kvartala sledeće godine.
Ekonomisti su u prvom istraživanju posle samita o fiskalnoj uniji EU prošle sedmice umanjili prognozu ekonomskog rasta evrozone u 2012. godini za pola procenta, čime je ona pala na nulu.
"Od presudnog značaja je da političari evrozone što pre počnu da rešavaju najvažnija pitanja. Ako Grčka doživi nekontrolisani bankrot, a kamate na zaduživanje Italije i Španije dodatno porastu, to potencijalno može da dovede do produžene, ozbiljne recesije u evrozoni”, izjavio je Kristijan Šulc, ekonomista Bernenberg banke.
Anketa je pokazala da stručnjaci ne očekuju popuštanje dužničke krize i da među ekonomistima postoji realna bojazan da lideri ne čine ništa na podsticanju privrednog rasta, koji je neophodan za stabilizovanje javnih finansija evrozone.
Evropska centralna banka sledeće godine će umanjiti osnovnu kamatnu stopu na 0,75 odsto, ali stručnjaci smatraju da to neće biti dovoljno da se izbegne recesija.
Rezultati ankete pokazuju da će ekonomija evrozone oslabiti za 0,3 odsto u četvrtom kvartalu ove godine i za još 0,2 odsto u periodu od januara do marta, nakon čega će u narednim kvartalima zabeležiti rast.
Istovremeno, kako kaže francuska ministarka za budžet Valeri Pekreš, Francuska i Nemačka žele da se na prvom narednom samitu EU posle usvajanja predloga o izmeni ugovora Unije radi uvođenja jače fiskalne discipline u evrozoni razmatraju privredni rast, konkurentnost i zaposlenost.
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
