Izvor: Studio B, 11.Mar.2011, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osam godina od ubistva Zorana Đinđića

U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji obeležva se osam godina od ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića.

Članovi porodice, predsednik Srbije Boris Tadić i najviši funkcioneri Demokratske stranke (DS) položili su danas vence i zapalili sveće na grob premijera Zorana Đinđića, koji je ubijen na dašnji dan pre osam godina.

Tim povodom u Aleiji velikana na Novom groblju u Beogradu, poštu su odali potpredsesnici DS-a Dragan >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Šutanovac, Bojan Pajtić, Dragan Djilas, Dušan Petrović i Jelena Trivan, kao i nekoliko hiljada građana, aktivista članova i omladinaca te stranke.

Cveće na njegov grob položili su i parlamentarci Gordana Čomić, Nada Kolundžija, kao i kandidat za ministra kulture Predrag Marković, ministar u ostavci Slobodan Milosavljević, članovi Djinđićeve Vlade Dragosav Šumarac, Gaša Gnežević, Aleksdandar Vlahović, Goran Pitić.

Poštu su odali i mnogobrojni članovi DS-a, građani Beograda, Srbije, poštovaoci njegovog lika i dela.

Tradicionalnu šetnju od Vukovog spomenika do Novog Groblja organizovala je Omladina DS-a, čiji je predsednik Balša Božović novinarima rekao da je to način da se građani Srbije podsete na velikog čoveka i veliku ideju.

"Za nas Zoran znači inspiraciju. Kad god nešto radimo prisetimo se kako bi on to radio i šta bi rekao," naglasio je Božović.

Kabinet premijera Mirka Cvetkovića odao poštu Đinđiću

Kabinet premijera Mirka Cvetkovića odao je danas poštu i položio venac na spomen ploču, na mestu gde je na današnji dan pre osam godina ubijen premijer Zoran Đinđić.

Poštu ubijenom premijeru odali su potpredsednici vlade Božidar Đelić i Jovan Krkobabić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković, ministar prosvete Žarko Obradović i ministar trgovine Slobodan Milosavljvić.

Poštu su takođe odali ministarka u ostavci za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić i ministri u ostavci za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, kao i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, pravde Snežana Malović i državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković.

Rođen 1952. godine, Đinđić se još kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je završio 1974, sukobio sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji. Doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu.

On je sa još 12 intelektualaca 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba, pre svega, protiv vlasti Slobodana Miloševića.

U januaru 1994. godine izabran je za predsednika DS, a bio je poslanik te stranke u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.

Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda.

Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.

Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Napisao je više naučnih radova, preveo mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.

Đinđić je, nakon što je krajem 2000. godine izabran za prvog demokratskog premijera Srbije, pokrenuo proces ubrzane demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih promena.

Djinđićeva vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.

Prema oceni zapadnih diplomata, Djinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama posle perioda višegodišnje izolacije Srbije.

Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Đinđić je doživljavan kao glavni pokretač reformskih procesa u postpetooktobarskoj Srbiji i kao personifikacija modernog srpskog političara, posle čije smrti 12. marta 2003. je proces evropeizacije izgubio na zamahu.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić

Nastavak na Studio B...

Blic: Šetnja omladina DS u sećanje na Đinđića

S media: Omladina DS sutra odaje poštu Đinđiću

Radio Televizija Vojvodine: Godišnjica ubistva Đinđića

Vesti-online.com: Osam godina od ubistva Đinđića

Kurir: DAN KAD JE SRBIJA STALA

Radio 021: Osam godina od ubistva Zorana Đinđića

S media: Osam godina od ubistva premijera (VIDEO; FOTO)

Šumadija Press: Osam godina od ubistva Zorana Đinđića

Beta: Cvetković i Živković položili vence

S media: Završena "Šetnja za Zorana"