Izvor: Kolektiv.co.rs, 18.Dec.2014, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Basenski geolozi na zlatnom tragu u Malom Krivelju
Ležište koje obećava Mineralizacije sa 0,25 do 0,64 odsto bakra počinju od same površine i dosežu 600 do 800 metara dubine. – Trajča Tončić: Naredne dve godine potpuno ćemo istražiti ovo ležište koje je po sadržajima zlata u dubljim delovima (iznad 0,2%) odmah iza „Borske reke“. Rude „Malog Krivelja“, kao i ležišta „Kriveljski kamen“ nemaju oksida, pa su izuzetno povoljne za preradu. – Obećava i okolina rudnih tela T-serije i ležišta „Borska reka“ u Jami RBB. – Nedaleko od škole u Malom Krivelju basenski geolozi buše petu bušotinu i 17. decembra, kada smo ih posetili, bili su na 700 metara dubine od projektovanih hiljadu. Rukovodilac sektora za geologiju Rudnika bakra Bor Trajča Tončić reče nam da su prošlogodišnje i ovogodišnje bušotine pokazale sadržaje bakra od 0,25% do 0,64%, pa se na osnovu njih, a i ranijih (kada ovakvi sadržaji nisu bili zanimljivi jer se tragalo samo za bogatim muglama) ovde očekuju prognozne rezerve od oko 500 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 0,33 odsto. -Centar ležišta „Mali Krivelj“ je otprilike kod ovdašnje škole gde mineralizacija bakra počinje od same površine terena i ide do 600, pa i 800 metara dubine – objašnjava Tončić, pošto je sa poslovođom pregledao upravo izvađena jezgra. – Ovde se izdvajaju dva sloja. Prvi je od same površine, pa do nekih 250 metara, gde je sadržaj 0,35% bakra. Sledi proslojak jalovine od 10 do 50 metara, a ispod njega, na dubini od 300 do 500 metara je najbogatije orudnjenje čiji sadržaj bakra ide od 0,4 do 0,6 odsto. U tom delu sadržaji zlata su iznad 0,2 grama po toni, što je odmah za onima u „Borskoj reci“, a bolje nego u svim ostalim porfirskim, velikim ležištima RTB-a. Vrlo je važno i to što u površinskim delovima ležišta ne postoji oksidni bakar, što je izuzetno povoljno za preradu te rude. Projektom je predviđeno da se ležište „Mali Krivelj“ potpuno istraži u naredne dve godine sa oko 20 kilometara istražnih bušotina. Tončić naglašava da oko ovog ležišta postoje još tri bloka mineralizacija sličnog sadržaja bakra koje se takođe javljaju skoro od same površine, pa do dubine od 150 metara. Podseća i da su nedaleko odavde, na Kriveljskom kamenu, završena istraživanja i uokvireno ležište od 75 miliona tona rude sa 0,28 odsto bakra i 0,1 gram zlata po toni. I to ležište počinje odmah ispod površine terena i prostire se do 300 metara dubine. „Kriveljski kamen“ nema oksidne rude, pa su oba ležišta veoma perspektivna za dobijanje bakra i zlata u narednom periodu. Osim u Malom Krivelju, geolozi Rudnika bakra Bor (do)istražuju i rudno telo „T3“ u Jami bušenjem sa 17. horizonta. Na osnovu dosadašnjih bušotina prognozne rezerve tog rudnog tela su oko pet miliona tona sa 0,8 odsto bakra i iznad 0,3 grama zlata po toni. Međutim, blok ležišta iznad 17. horizonta još nije potpuno istražen i to će se učiniti do aprila naredne godine da bi usledila overa rudnih rezervi i izrada projekta otkopavanja. Sa površine, po obodu starog borskog kopa, istražuje se i okolina velikog ležišta „Borska reka“. Ove godine urađeno je devet bušotina i započeta deseta pored samih baraka Istražnih radova. – Tim bušotinama smo ustanovili četiri nove zone u kojima očekujemo rudna tela bogatija bakrom i zlatom. Na dubini su kao i rudna tela „T“, „T1“ i „T2“ (kote ispod 13. i 17. horizonta). U tri bušotine smo naišli na sadržaje iznad jedan odsto bakra i oko 0,5 grama zlata po toni. Sa površine planiramo još tri-četiri bušotine kako bi potpuno definisali prostiranje mineralizacije, a onda istraživanjima iz jamskih prostorija odredili pravce zaleganja tih manjih rudnih tela u kojima očekujemo visok sadržaj bakra i zlata – kaže Tončić. Vremenske (ne)prilike prekinule su započeta terenska istraživanja u okolini Minićeva, pa će se ona nastaviti na proleće, da bi u drugoj polovini godine bile urađene prve bušotine. Istraživanja oko starog borskog jalovišta nastaviće se čim taj prostor bude vraćen u nadležnost RTB-a iz koga je isključen 2006. i predat državi, odnosno Svetskoj banci za rekultivaciju. – Taj prostor nam je veoma interesantan – kaže Tončić – jer tamo je staro jalovište sa oko 30 miliona tona jalovine, sadržajem bakra iznad 0,25 odsto i zlata od 0,5 grama po toni. Tu su i Oštreljski planiri sa 150 miliona tona jalovine iz starog borskog kopa koja sadrži iznad 0,2 odsto bakra. Sedamdesetih godina prošlog veka ispod starog borskog jalovišta pronađeno je porfirsko ležište „Borski potok“, ali tada RTB nije imao bušilice koje bi mogle ispod 1.000 metara dubine tako da prostor nije istražen do kraja. Prognozne rezreve „Borskog potoka“ su iznad 200 miliona tona rude bakra sa srednjim sadržajm 0,5% ali mislim da se radi o većem ležištu i boljem sadržaju bakra i zlata. Savremenim metodama otkopavanja sa zapunjavanjem, tzv. pasta tehnologijom, moguće je eksploatisati takva bogata rudna tela bilo gde da su – ispod naselja, gradova, pa i jalovišta. Tončić podseća i na to da je jugoistok eksploatacionog polja Bor odavno poznat po kvarcno-baritnim žicama sa velikim sadržajima zlata – iznad 20 grama po toni. Istražnim potkopima bliže površini te žice su eksploatisane i pretpostavlja se da je otuda izvađeno više od pola tone zlata. Geolozi RBB-a su lane tu uradili jednu bušotinu i naišli na zlatonosnu zonu debljine 13 m sa 1,33 grama zlata i 28 grama srebra po toni.
.jpg)
