Izvor: Dzungla.org, 02.Feb.2014, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mršavima visok holesterol
Da li znate da 100 g mesa sadrži od 60 do 110 miligrama (mg) holesterola, kačkavalj oko 110 mg, suhomesnate prerađevine oko 200 mg, jedno celo jaje čak oko 270 mg? Iznutrice mogu imati i do 2.000 mg holesterola u 100 g namirnice (svinjski mozak). Nasuprot tome, 100 g morske ribe sadrži svega 30-50 mg holesterola, a maslinovo ulje nema ni miligram holesterola! Malo je onih koji, kada biraju šta će da jedu, razmišljaju o holesterolu, a malo je namirnica koje ne sadrže ovu materiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << neophodnu za normalno funkcionisanje organizma. Da bi holesterola uvek bilo dovoljno u telu, svakodnevno se u jetri stvara oko 900 mg. Iz namirnica bi trebalo da uzmemo oko 150 do 200 mg na dan. Iako mnogi smatraju da se holesterol „lepi“ samo za gojazne, iskustvo lekara pokazuje da povišen holesterol često imaju i mršavi. Najčešći razlozi su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, stres, gojaznost (posebno na stomaku), pijenje alkohola i druge štetne životne navike. Holesterol može da „skoči“ i kao posledica drugih bolesti, pre svega dijabetesa, bolesti štitaste žlezde (hipotireoza), oboljenja bubrega. S obzirom na to da se većina holesterola stvara u organizmu, prisustvo određenih genetskih grešaka može da dovede do povećanog stvaranja holesterola ili familijarne hiperholesterolemije. Ova nasledna bolest se ispoljava već u detinjstvu, a pacijentima sa ovim poremećajem nivo holesterola može da bude ekstremno visok.LEKOVI – DOŽIVOTNO IZBEGAVANJEM masne hrane holesterol može da se smanji za 30 odsto, što je dovoljno kod onih koji imaju povišen nivo masti zbog grešaka u ishrani. Kod naslednih poremećaja gde postoji greška u stvaranju holesterola u jetri, moraju doživotno da se piju lekovi. – Lekovi iz grupe statina, koji se koriste više od 20 godina, sprečavaju stvaranje holesterola i preveniraju proces ateroskleroze, ali samo ako se uzimaju redovno – ističe dr Katarina Lalić. – Efekat se uočava nakon četiri do šest nedelja. Prekidanje redovnog uzimanja rezultira ponovnim stvaranjem viška holesterola, i to već nakon sedam do 10 dana od prekida terapije. – Procenjuje se da čak jedan od 500 stanovnika ima neki oblik genetskog poremećaja koji vodi do povišenja nivoa holesterola, što za posledicu ima taloženje viška ove masti, pre svega u krvnim sudovima (ateroskleroza) – objašnjava profesor dr Katarina Lalić, načelnik Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS. – Povišeni nivo holesterola, kao i drugih masnoća, ne daje nikakve simptome ukoliko nije došlo do ateroskleroze. Preporučuje se da zdravi odrasli ljudi, stariji od 20 godina, nivo holesterola mere najmanje jednom u pet godina, a ukoliko postoji poremećaj, analiza mora češće da se ponavlja. Posebno je važno kad se nekome otkrije postojanje familijarne hiperholesterolemije da se uradi analiza i najbližim rođacima (deci, braći, sestarama, roditeljima), jer je bolest nasledna. Nivo holesterola može da se određuje već u ranom detinjstvu. Neophodno je da se 12 sati pre vađenja krvi ne uzima nikakva hrana, a obično se savetuje da poslednji obrok ne bude posle 20 časova. Krv se vadi ujutro, našte. – Jednostavnim izmenama u ishrani i fizičkom aktivnošću holesterol može da se drži u granicama normale, sem ako nije uslovljen genetski – naglašava dr Lalić. – Treba birati namirnice koje imaju mali sadržaj holesterola, kao što su ribe (posebno morske, tunjevina, losos i sl.), posna mesa, dosta povrća, voća i vlakana u ishrani, više maslinovog ulja. Aerobna fizička aktivnost (brzi hod, trčanje, plivanje, vožnja bicikla) oko 20-30 minuta dnevno može značajno da povisi nivo dobrog holesterola, i time smanji rizik od ateroskleroze. Ukoliko postoji i gojaznost, neophodna je redukcija telesne težine, a osobe sa dijabetesom moraju voditi računa da nivo šećera u krvi bude u savetovanim granicama. OpširnijeVečernje Novosti
.jpg)
