Izvor: TvojPortal.com, 28.Mar.2011, 22:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Forest Gamp Amerika
(press) „Njuzvikovo" istraživanje pokazalo da čak 38 odsto Amerikanaca ne može da položi test opšte informisanosti o svojoj otadžbini
U Njujorku je sredinom 19. veka postojala „polutajna" organizacija anglosaksonskih protestanata koja bi se u slobodnom prevodu mogla nazvati „Pokret 'Ništa ne znamo'". Agitovali su protiv novog talasa imigranata iz katoličkih zemalja Irske i Nemačke. Ime je dvosmisleno. Kada bi ih pitali za njihove aktivnosti, odgovarali bi „ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ne znamo". A cilj im je bio borba protiv neobrazovanih imigranata koji slabo govore engleski i narušavaju obrazovnu strukturu Amerike.
Analiza - Problem u velikoj razlici u primanjima viših i nižih slojeva
Ozbiljne analize ukazuju da je razlog velikog broja neobrazovanih to što SAD ima daleko veću razliku u primanjima viših i nižih slojeva društva nego bilo koja evropska država. U Americi 400 najbogatijih porodica ima više novca nego 60 odsto Amerikanca zajedno.
- To je kao da poredimo jabuke i pomorandže. Za razliku od Danske, recimo, mi imamo veliki broj siromašnih ljudi koji nemaju pristup kvalitetnom obrazovanju, i veliki broj imigranata koji ne znaju engleski jezik - kaže sociolog sa Univerziteta u Njujorku Dalton Konli.
Sjedinjene Američke Države izgradile su poziciju najveće svetske imperije ležeći na izvorima prirodnog bogatstva i pružajući na raspolaganje svoja prostranstva emigrantima iz svih delova sveta kroz tzv. meltingpot model integracije svakog ko pređe „veliku baru". Prvi korak kojim američka vlada obezbeđuje da svako ko je u potrazi za američkim snom postane i Amerikanac u glavi jeste test poznavanja Amerike, koji mora da položi svako ko zatraži državljanstvo.
Poznati američki nedeljnik „Njuzvik" podsetio je na organizaciju „neznalica" iz 19. veka i istakao da je ponovo potrebna. Ali ne da bi branila Ameriku od imigranata koji ne govore engleski, već da bi branila Ameriku od - Amerikanaca. „Njuzvik" je sproveo istraživanje koje je pokazalo da čak 38 odsto „regularnih" Amerikanaca nije u stanju da položi test o opštoj informisanosti o svojoj otadžbini.
- Naravno da nije tačno da prosečan Amerikanac bukvalno ne zna ništa, ali on svakako ne zna mnogo - piše „Njuzvik".
Najviše je zabolelo što oni malo poznaju istoriju i nacionalne simbole kao što su „očevi osnivači" i Deklaracija nezavisnosti. Čak 88 odsto Amerikanaca, pokazalo je istraživanje, ne može da navede dva prava koja se pominju u Deklaraciji, a samo 12 odsto zna samo jednog od autora Federalističkih spisa. Petina Amerikanaca zna ko je bio predsednik SAD u vreme Prvog svetskog rata, a četvrtina zna da objasni šta znači Hladni rat. Kao alarmantan podatak, „Njuzvik" ističe i da šest odsto ne zna da zaokruži na kalendaru Dan nezavisnosti, najveći američki praznik. A to su sve stvari koje današnji imigranti znaju napamet.
Porazna statistika
88 odsto ne može da navede dva prava koja se pominju u Deklaraciji nezavisnosti
12 odsto zna samo jednog od autora Federalističkih spisa
1/5 zna ko je bio predsednik SAD u vreme Prvog svetskog rata
1/5 zna da objasni šta je Hladni rat
6 odsto ne zna na kalendaru da zaokruži Dan nezavisnosti, najveći američki praznik
Ali fama o glupim Amerikancima mnogo je starija od istraživanja „Njuzvika". Nedeljnik se pozvao na istraživanje časopisa „Juropian džurnal of komjunikejšns" iz 2009. koje je obuhvatilo građane iz Britanije, Danske, Finske i SAD, a teme su bile međunarodni odnosi. U tom istraživanju, oko 3/4 Evropljana je moglo da identifikuje ko su i šta su talibani, dok je kod Amerikanaca takvih 20 odsto manje, iako je SAD ratovala s Avganistanom.
Američki naučnici će reći i da ljudi u SAD pate od nedostatka informacija, a ne od nedostatka sposobnosti. A korisnici interneta širom sveta i dalje će da uživaju u brojnim video-klipovima anketiranih Amerikanaca, i da se hvataju za glavu kada shvate ko su pripadnici najmoćnije nacije na svetu.
