Izvor: Dzungla.org, 21.Apr.2012, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deponija
Kažu da u ratu čovek ispolji svoje najlepše i najružnije lice. Najlepše - u smislu herojstava koje čini, najružnije - zbog svih zverstava koje je tada u stanju da napravi. Takođe, kažu da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, a toga se naši političari, u ovoj predizbornoj kampanji, pridržavaju kao pijani plota. Samo što kod njih nema herojstava, a ni ljubavi...
Sit sam silnih obećanja i reklama koje me čekaju na svim našim tv kanalima. Sit sam plakata koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << se lepe svuda, sit sam propagandnog materijala kojim mi svakodnevno pune poštansko sanduče. A najviše sam sit bestijalnog i besramnog ponašanja svih onih koji nišane fotelje i funkcije. Kao što rekoh, vrebaju na svakom tv kanalu, pa hteo - ne hteo, moram ponekad da čujem nešto od tog njihovog laprdanja. Zgrožen sam zbog toga što svi imaju istu 'taktiku'. Ako niste znali, ona se zove OCRNI SVOG PROTIVNIKA ŠTO VIŠE MOŽEŠ! Pljuju jedni druge, optužuju za malverzacije, i tako prave podele među ljudima. A kad se sve završi, oni koji su se najviše pljuvali, napraviće koaliciju i povesti nas u bolje sutra. Bolje sutra = malo sutra! I za takve 'ljude' bi trebalo da glasam? Nema šanse! Svi govore o nečemu što su uradili, a niko ne pominje ono što nije urađeno. Ono što je urađeno je samo vrh ledenog brega, a poznato je da je njegov najveći deo pod vodom. Ispravite me ako grešim, ali ni od jednog kandidata nisam čuo konkretne predloge, nešto što ima realnu osnovu. Niko od njih nije pomenuo rešenje problema zvanog alkoholizam i narkomanija kod mladih. A četvrtina srednjoškolaca u Srbiji redovno pije... Govore o stranim investicijama, a niko ne pominje za koju platu rade naši ljudi u tim 'gigantima', koji su otvorili svoje fabrike u našoj zemlji. A u jednom takvom 'gigantu', u mom gradu, žena je umalo izgubila posao, jer je ostala u drugom stanju. Niko ne govori o zlehudoj sudbini srpskog seljaka, koji svojim vrednim rukama hrani ovu našu zemljicu. O sudbini seljaka, koji svoje proizvode ne može da proda na pijaci i koji pravdu mora da traži pobunom. Ne, o tome ne govori ni vlast, a ni opozicija. Bitno je da su im, svima, usta puna Evrope, prosperiteta, svetle budućnosti... O tome slušamo decenijama unazad, a kako stvari stoje, ista ploča će se vrteti i u predstojećim decenijama. Umalo da zaboravim da sam sit i njihovog ponašanja za govornicom. Kad ono krenu da se upinju u izricanju svojih obećanja (laži), pa kad krenu da mlataraju rukama i naglašavaju određene reči. Te reči su, obično, Srbija, budućnost, Evropa, integracije, Evropska Unija, demokratija... Da, demokratija, iliti, vladavina naroda. Da li mi vladamo, narode?!
Nisam stranački obojen, niti ću, uskoro, biti. Na ovim izborima neću da glasam, jer su me svi kandidati ubedili da ne zaslužuju moj glas. Znam da će mi biti isto, bilo da pobede OVI ili ONI, i znam da mi niko neće ispuniti jednu želju. Da se i OVI i ONI, lepo, tornjaju odavde, da mi više ne truju vazduh i zagađuju zemlju...
Ivan Cikić
.jpg)
