Izvor: RTS, 08.Feb.2024, 09:34
Муке расељених са КиМ нико не жели да слуша – живот у оронулим објектима без купатила и права на повраћај имовине
Од 1999. године, када су морали да напусте своја огњишта, расељени Срби с Косова и Метохије прошли су колективне центре, тежак подстанарски живот. Неизвесно и на ивици егзистенције живе и даље многе породице којима још није решено стамбено питање.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << У Плочнику у старој напуштеној железничкој станици од 1999. године са супругом и троје деце живи Миладин Станисављевић из Обилића.
Kада је морао да напусти Косово и Метохију како би сачувао породицу, није слутио да ће толико година да остану у тој напуштеној и оронулој згради железничке станице.
Миладин каже да са породицом живи у небезбедној згради. "Види се кров. Кад дуне ветар подигне црепове. Санираш, и тако", додаје Станисављевић.
Напомиње да га нико није питао како живи у таквим стамбенм условима.
Станисављевићи годинама живе без воде коју морају да носе од комшија. У тим условима тешко је одржавати хигијену. Здравље су изгубили, али се надају да ће им деца стати на ноге.
"Кућа нам највише треба, кућа, ништа више", истиче Милица Станисављевић. Каже да немају купатило али дa се некако сналазе за одржавање хигијене.
"Превоз никакав немаш, тешко је да се пребациш до Куршумлије или до Прокупља а још је теже да се вратиш", наводи Миладин Станисављевић додатне муке са којима се суочавају.
Шишмановац код Прокупља има све мање становника. Међу малобројнима је самохрани родитељ Срђан Ђурић из Косовског Поморавља, који ту живи са двојицом малолетних синова.
Живимо од социјалне помоћи, као самохрани отац са 20.000 динара. Шта да кажем, борба за живот, живимо, мучимо се, каже Срђан Ђурић избегао из Косовске Витине.
"Магаренце има неколико месеци изове се Милица. Воли да се игра", каже његов син Никола.
Снежани Симић из Орлана код Подујева киднапован је отац Крунислав Јошановић у јуну 1999. године и о њему од тада не зна ништа.
Симићи су дошли у Прокупље са непокретном ћерком. Пре неколико година преминула јој је друга ћерка у кафићу, потом мајка, затим супруг и сестра. Остала је сама са троје деце, и станују приватно.
Снежана Симић каже да су им н КиМ остали стан и имање. "Ништа нисмо претерали, ништа нисмо узели. Ништа нисмо продали, имовина се води на мене али и даље то тако стоји. Ишла сам и у Повреништво тражила сам помоћ и у општини, упућују ме једни на друге. Никад ништа нисам добила", наглашава Симићева.
У Прокупљу живи неколико хиљада расељених лица, а стамбено збрињавање чека 95 породица с Косова и Метохије.
.jpg)
