Izvor: Kurir, 02.Jul.2010, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽENE U FUNKCIJI
Ovo nije feministički proglas. Pre bi se moglo reći da je oglas za što više hrabrih, moćnih i uticajnih žena. Ono što država ne može da reši - rešavaju žene. I to ne baš etablirane, ne baš narodne poslanice, ne baš ministarke i ne baš autorke i voditeljke prestižnih programa. To rešavaju - a ono što država ne rešava - žene u funkciji. Jedna, ili prva, ili možda druga, ili nebitno koja po redu ili redosledu hijerarhijske pameti je Ljiljana Smajlović, predsednica UNS, koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << izrekla imena egzekutora kolege Slavka Ćuruvije. Eksplicitno je navela ime jednog od vođa „zemunskog klana“ Mileta Lukovića i, kako reče, ime upravo uhapšenog Miloša Simovića, čije je prezime (ko psihološki gleda i promatra) morala da pročita sa papira, jer mi je potpuno blisko da se sva kriminalna prezimena ne moraju u svakom času znati napamet. A to prezime glasi: Simović!
Dakle, ono što je morala da učini država, barem je javno i medijski učinila jedna novinarka, na funkciji predsednice esnafskog udruženja. Uopšte nije bitno kako su stigli podaci do Ljiljane Smajlović, čak nije bitno ni da li će se završno ispostaviti potpuno tačnim, već je od izvanrednog značaja sam akt novinarke koji zaslužuje veći pozor od onoga koji se (ne) može uputiti kilavoj državi te njenom pravosuđu. Pa i policiji. Koja nije loša, ali je pomešala svoje uloge sa pravdom, pa je i dalje pomalo spora, ali valjda dostižna i, čini se, u funkciji jednog svetlog lika tamne kose, koji se oduvek zvao Ivica Dačić.
Javnom iskazu koleginice Smajlović pridružila se i Danica Drašković, žena velikih ambicija i nemalog stradanja, čiji lik, prilično privlačnog dezena, videsmo na TV ekranu.
Država, sa svojim aparatom i aparatčicima, i dalje se ne oglašava, već se mahom oglašavaju, vidite, žene!
Već je pleonazam pomenuti Brankicu Stanković, mladu ženu kojoj je država obezbedila čak i ličnu zaštitu, no, još uvek, valjda nije blizu pleonazmu pominjanje imena Verice Barać, koju je autorka Olja Bećković u svom naslovu, s razlogom, nazvala „narodnim herojem“. Jedina je imenovala moguće korumpirane i korupciji sklone moćnike i time „ugrozila“ celokupni sistem korupcije, kojim se bavila godinama, iz dana u dan. Iz noći u noć. Od slučaja do slučaja. Poverenje koje ukazujem Ljiljani Smajlović i Verici Barać i dalje nije feminističko, već je samo usprotivljeno državi, koja je - da se ne lažemo - muška tvorevina, što znači snažnija i od strane društva darivana većom količinom poverenja. Odvajkada, od stare Grčke do nove Srbije. Od Mesopotamije do Južne Amerike.
I dalje napis nije feministički intoniran, mada bi se ovde mogla pomenuti i imena ministarki pravde i finansija, ali su ta imena u funkciji njihovih zaduženja, ipak samo vladin, odnosno državni sektor. Te, na nesreću, njihove polne uloge u celokupnoj časnoj priči nisu relevantne.
Javna reč Smajlovićeve, Draškovićeve, Stankovićeve, pa i edukovane Bećkovićeve, koja se usudila da iznedri „problematičnu“ emisiju o organizovanom kriminalu - prevazilazi granice svake zaštićene akcije. Imenovane žene su ipak nedovoljno zaštićene, ukoliko ih portparolka TV Pink Tatjana Vojtehovski ne zaštiti svojom neodbranjivom odbranom od prekršajne kazne. Na stranu Vojtehovski, a Smajlovićeva i drugarice u sam naslov, dok se država ne izbori za naslov gornji.
