Izvor: Southeast European Times, 02.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki predstavnik u BiH naredio mere protiv simpatizera begunca
Najviši međunarodni izaslanik u Bosni i Hercegovini naredio je u petak momentalnu smenu jednog obaveštajnog zvaničnika i oduzimanje putnih dokumenata 16 osoba za koje se sumnja da pomažu odbeglom osumnjičeniku za ratne zločine Stojanu Župljaninu da izbegne hapšenje.
02/06/2008
(Rojters, DPA, AP, Balkan Insajt, BIRN, Kancelarija visokog predstavnika - 30/05/08)
Visoki predstavnik Miroslav Lajčak smenio je u petak (30. maja) jednog pripadnika Obaveštajno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sigurnosne agencije (OSA) Bosne i Hercegovine, u sklopu novih mera usmerenih protiv simpatizera odbeglog ratnog zločinca Stojana Župljanina. Lajčak je takođe naredio vlastima da oduzmu putna dokumenta 16 osoba koje su povezane sa tim bivšim komandantom policije bosanskih Srba.
"Postoje jasni dokazi koji pokazuju da se tih 16 osoba srelo ili imalo kontakt sa Stojanom Župljaninom od kada je u bekstvu", navodi se u saopštenju Lajčakove kancelarije objavljenom u petak.
U njemu se ukazuje da je Lajčak, koji je koordinirao akciju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i bezbednosnim agencijama BiH, pokušao da osigura da navodni pomagači ne pobegnu iz zemlje. Vlasti su odbile da otkriju njihova imena kako bi zaštitile svaku potencijalnu istragu protiv njih.
"Moramo da osiguramo pravdu i vladavinu zakona ako ćemo da gradimo poverenje među građanima Bosne i Hercegovine", rekao je Lajčak u saopštenju od petka.
Vlasti su identifikivale pripadnika OSA -- koji se suočava sa momentalnim otkazom -- kao Predraga Ćeranića, ali su njegovu funkciju opisale samo kao "osetljivu".
Lajčak mu je zabranio bilo kakav pristup "poverljivim informacijama koje bi mogle da ugroze sposobnost OSA da obavlja svoju zakonsku obavezu saradnje sa MKSJ-om".
Ne pominjući Ćeranićevo ime, Lajčak je ukazao na neuspeh u najnovijem pokušaju hapšenja Župljanina, za koji se uglavnom krivi curenje informacija. Policija je krajem marta izvršila prepad na jednu kuću u srpskom gradu Nišu, ali je begunac već bio nestao.
Lajčak je rekao u petak da "Župljaninov beg samo 24 sata ranije ... pokazuje da optuženici za ratne zločine dobijaju informacije [unapred]".
Otprilike deset dana pre operacije u Nišu, Župljaninova supruga i sinovi pisali su medijima BiH pozivajući ga da se preda i oslobodi svoju porodicu "njenog sopstvenog zatvora".
MKSJ je prvobitnu optužnicu protiv Župljanina, 56, podigao u decembru 1999. godine, smatrajući tog bivšeg komandanta Regionalnog centra bezbednosne službe u Banja Luci odgovornim za ratne zločine čije su žrtve bili nesrbi, tokom sukoba u BiH 1992-1995. Drugom izmenjenom optužnicom podignutom u oktobru 2004. godine nisu potvrđene prvobitne optužbe za genocid i saučesništvo u genocidu. Župljanin se trenutno suočava sa 12 tačaka optužnice koje ga terete za zločine protiv čovečnosti i kršenje pravila ratovanja.
On je jedan od četvorice preostalih osumnjičenika za ratne zločine koje MKSJ i dalje traži. Među tom četvoricom su i lider bosanskih Srba iz vremena rata Radovan Karadžić i njegov vojni komandant Ratko Mladić.
"Pravda u slučajevima ratnih zločina je suštinski element mog mandata", izjavio je Lajcak u petak. "Smatram da bi moja ovlašćenja trebalo da se koriste kada su domaćim institucijama vezane ruke."
Nastavak na Southeast European Times...
