Izvor: Blic, 21.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Test motorike
Test motorike
Da li detetu treba dozvoliti da se pentra gde hoće i skače odakle god hoće? Da li ga treba sputavati ili, naprotiv, podsticati na akciju? Sve zavisi od njegovog temperamenta. Ovaj test i komentari dr Kristijan Pesi, Francuskinje koja važi za vrsnog stručnjaka za psihomotoriku, pomoći će vam da zauzmete pravilan stav.
Prva test situacija: silazak niz stepenice
a) Juri ko muva bez glave, preskače po dva stepenika i redovno odere >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kolena.
b) Grčevito se drži za gelender, zastaje na svakom stepeniku i svaki put kreće istom nogom.
c) Pridržava se za gelender i silazi polako, ali bez zaustavljanja i svaki put kreće drugom nogom. Druga test situacija: igra s loptom
a) Šutira je ne vodeći računa o tome gde će ona da završi, trči za njom ne obraćajući pažnju na ljude i stvari oko sebe.
b) Čvrsto je drži u rukama, a ako neko pokuša da mu je uzme da bi se zajedno igrali, nastaje drama sa suzama.
c) Pokušava da je ubaci u koš i bučno proslavlja svaki postignuti poen. Treća test situacija: na biciklu sa pomoćnim točkovima
a) Spušta se niz nizbrdicu iako ne ume da koči.
b) Traži do vas da ga pridržite čim naiđe na neravnine.
c) Stalno traži da mu skinete psomoćne točkove da bi mogao da nauči da vozi 'kao velika deca'.
Četvrta test situacija: na igralištu
a) Ne staje - spušta se niz tobogan, penje na penjalice, ljulja, trči...
b) U pesku je najlepše! Ako pristane da se spusti niz tobogan, morate da ga držite za ruku.
c) Zajedno s drugovima organizuje takmičenje u penjanju na vrh rakete. Peta test situacija: u samoposluzi
a) Ide desetak metara ispred vas i ne osvrće se; sve pipka, a desi se i da pokuša da se uzvere na vrh gondole.
b) Čim uđete, traži da ga stavite u korpu i čvrsto se drži za ručku.
c) Gura mala kolica ili sam nosi korpu, aktivno učestvuje u kupovini, na kasi pakuje kupljene stvari u kese. CDC/GB Prerušavanje je dragoceno
Dozvolite svojim mališanima da se prerušavaju u kauboje, Indijance, princeze, supermene ili bilo koji lik iz bajke ili njihove mašte. Jer, najnovije studije pokazuju da prerušavanje povećava jezičke i literarne sposobnosti deteta. U okviru istraživanja na Državnom univerzitetu Kanzasa, deci između tri i po i pet i po godina čitane su priče, a zatim je od njih traženo da ih prepričaju. Jednoj grupi je bilo dozvoljeno da prilikom prepričavanja koristi razne kostime i pokazalo se da su oni mnogo bolje prepričali priču od druge grupe koja se nije maskirala.
'Kostimi su od dece napravili pripovedače', navode prof. dr Linda Krou i dr Šeri Har, autori studije. 'Ta deca su bila u stanju da izlože duži sadržaj sa mnogo više detalja, s kompleksnijim rečenicama i većim bogatstvom rečnika. Sposobnost prepričavanja je osnovna veština predškolske dece koja se smatra ‘mostom’ ka što ranijem savladavanju čitanja. Kad dete počinje da čita, ono će lakše da ubaci nove reči u vokabular koji mu je već poznat.' CDC/JS Nikad ne miruje
Ako ste zaokružili najviše odgovora pod 'a', vaše dete ima potrebu da stalno bude u pokretu i voli uzbuđenja. Ali, nikad ne razmišlja o mogućim posledicama svojih postupaka. Pošto ne poznaje dovoljno svoje telo - njegove mogućnosti i granice - ponekad dovodi sebe u opasnost. Ali, za njega je to samo još jedan način da privuče pažnju.
NE Nemojte da ga sprečavate da jurca s objašnjenjem da će se povrediti. Bolje je da mu pružite priliku da potroši višak energije i da mu objasnite kako da se čuva.
DA Treba da mu pomognete da se usredsredi na svoje telo. Na primer, ako pokušava da se popne na neku stenu, budite pored njega, ali nemojte da ga pridržavate, već ga posavetujte gde da stavi nogu, a gde ruku... Isto tako, ako želi da trči, recite mu da stavi ruku na srce i oslušne ga kako kuca. Zašto? Zato da bi s vremena na vreme pravio kratke pauze i da bi naučio da vodi računa o svom telu. Da biste bolje kanalisali njegovu energiju, upišite ga u neki sportski klub. Tako će naučiti pravila vezana za bezbednost, a da pri tom neće morati da se odrekne uzbuđenja, kaže dr Kristijan Pesi. Nesigurno i plašljivo
Ako ste zaokružili najviše odgovora pod 'b', vaše dete je nesigurno u sebe i ne usuđuje se ništa samo da uradi. Dok je bio beba više vremena je provodio mirno sedeći u kolicima nego puzeći naokolo. Dakle, navikao je da se minimalno kreće. Pošto je stalno slušao upozorenje: 'Pazi, pašćeš!', na kraju je poverovao da je kretanje opasna aktivnost.
NE Nemojte da terate dete na silu da trči ili da se bavi sportom. Budite strpljivi!
DA Treba da mu pomognete da se opusti. Želi da ga držite za ruku dok se spušta niz tobogan? U redu, ali ga za trenutak pustite, pa onda postepeno, sa svakim novim spuštanjem, produžavajte taj period tokom koga je prepušten sebi na toboganu. Nemojte da zaboravite da mu čestitate i da ga pohvalite svaki put kad zabeleži neki napredak na tom planu, ma koliko on bio skroman. Ako vaše dete ima nekog druga koji je mnogo smeliji i spretniji, podstičite ih da se druže i što češće igraju zajedno. Budite sigurni da će i vaš plašljivko poželeti da ga imitira, kaže dr Kristijan Pesi. I, najzad, preispitajte svoje ponašanje: možda vi prenosite sopstvene strahove na dete i tako ga sputavate da maksimalno uživa u kretanju. Lepo je imati razborito dete
Ako ste zaokružili najviše odgovora pod 'c', već verovatno znate da vaše dete donosi pravu odluku u pravom trenutku i nikad se ne izlaže nepotrebnim rizicima. Ovakvo dete je staloženo, izlaske u park ili prirodu koristi da se sprijatelji s decom i usavrši veštine koje je savladalo ili nauči nešto novo.
DA Treba da mu kažete da se ponosite njime i da mu ukažete zasluženo poverenje. Vaše dete sigurno ume samo da uradi gomilu stvari i ima veoma dobro razvijenu psihomotoriku za sopstveni uzrast, kaže dr Kristijan Pesi.
