Izvor: Blic, 23.Jul.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surogat
Leti je sve festival, takvo je to godišnje doba, izgleda. Kud god se okreneš, neko nešto zove festivalom: pozorišnim, pivskim, festivalom pene, filma, roštilja, čega god. U socijalizmu, to se zvalo manifestacija. Manifestovala se odlučnost radnog naroda i njegove avangarde da pruža „sadržaje“. Jer, tada je sve bilo sadržaj.
Sadržaj manifestacije. Pa je, tako, nešto bilo „sadržajno". Ovim se pridevom imalo označiti da je u toku rečene manifestacije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koječega raznolikog.
U kulinarstvu se to zove papazjanija. Kao metafora, međutim, zvuči pogrdno, pa otud „sadržajnost". Ako se više besadržajnih sadržaja sadrži u jednoj manifestaciji, onda je ona - sadržajna. Bez obzira na vrednost pojedinih sastojaka. Kvantitet je važan: „Imali smo sadržajan festival". Bilo svega: p...e i ćevapa, kako kažu Bosanci.
Eseferjotovski socijalizam, tako, još postoji u kulturi. Napravi se festival - sadržaj - i to je, onda, kultura za taj period. Ostalo vreme smo nekulturni, sve do sledećeg festivala. Tako se po balkanskim gudurama (ili obalama, svejedno) kultura širi u vidu „manifestacija", zvanih „festivali", prepunih raznolikih „sadržaja". Između tih ostrvaca valja se more nekulture svakodnevnog života.
Festivali su, dakle, surogat, zamena, lažnjak, „brčinka" (eto jedne zaboravljene reči, izvedene iz imena nekog zasad zaboravljenog tipa, poznatog po otimanju dnevnog lista „Borba", a koja je postala univerzalni pojam za sve sirotinjske samoprevare miloševićevske ere - od torte sa margarinom umesto putera do baklave sa keksom umesto oraha). Tokom godine smo nekulturni, a onda, najedanput, gradovi, kao, oživljavaju. Fraza glasi - „ceo grad živi za festival". I tada je svejedno da li je reč o festivalu kobasica ili kulturnoj prestonici Evrope.
Kultura je cvetak što ga malovaroška lola turi u rever kad krene na igranku. Kad igranka završi, cvetić završi zgnječen u ulegnutoj travi, u mraku iza Doma kulture.
