Izvor: Politika, 14.Jan.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiker
Ponudu da se grb prelepi, kako bi se sve obavilo na statusno neutralan način, politički korektni bi nazvali kreativnim tumačenjem Briselskog sporazuma, a pobednik izborne liste „Srpska” Krstimir Pantić to je nazvao nepristojnom ponudom koja vređa dostojanstvo i inteligenciju
Još od knjige Postanja postojale su stvari koje je trebalo sakriti, pa je smokvin list, kojim su Adam i Eva pokrili svoju golotinju nakon što su probali voće sa stabla spoznaje dobra i zla, postao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sinonim za prikrivanje nečega, po opštem uverenju, neprikladnog.
Od subote uveče za Srbe je taj smokvin list, po evropskom receptu, premazan lepkom i postao je – stiker.
Izuzetno moćnim ovog lepljivca - kojim je prelepljen grb i natpis Republika Kosovo na svečanoj izjavi kojom su gradonačelnici i odbornici četiri severne opštine prihvatili mandate - u subotu je učinio predstavnik EU u Prištini Samuel Žbogar. Ponudu da se grb prelepi, kako bi se sve obavilo na statusno neutralan način, politički korektni bi nazvali kreativnim tumačenjem Briselskog sporazuma, a pobednik izborne liste „Srpska” Krstimir Pantić to je nazvao nepristojnom ponudom koja vređa dostojanstvo i inteligenciju.
Isti, u Srbiji gotovo zaboravljen, osećaj sramote imali su i odbornici iz Leposavića Branko Bojović i Nenad Radosavljević i iz Mitrovice Danijela Vujačić i Aleksandar Spirić. Ostali su mislili da je lepljivi smokvin list odlično odradio posao. Koliko je sramota u Srbiji postala zaboravljen i fluidan osećaj pokazao je odbornik iz severnomitrovičke opštine Nebojša Vlajić, koji je prostodušno objasnio novinaru da je grebao noktom i ustanovio da stiker ne može da se odlepi, što je bilo sasvim dovoljno da ne oseti ni sramotu ni vređanje inteligencije.
Osećanje ovih predstavnika severnokosmetskih Srba utoliko je važnije, jer sramotu povodom tog stikera nije osetio nijedan od državnih funkcionera. Politički šou se nastavlja i to je najvažnije.
Milovan Drecun kaže da ima mnogo prečih stvari i da je nebitno šta će u svojoj arhivi imati Ministarstvo za lokalnu samoupravu u Prištini, a ministar zadužen za KiM Aleksandar Vulin smelo procenjuje da je najvažnije da se neće „urušiti dosadašnje jedinstvo i put koji sledi ’Srpska’”.
Shvatila sam da Vulin ima problem s ponosom još dok je bio „samo” direktor Kancelarije za KiM. Pošto sam protestovala što ga, kao uostalom ni juče celog dana, nigde nije bilo moguće pronaći da novinar može da ga upita nešto od značaja za javnost, rekao nam je da on nije portparol da bi se javljao! Ni Aleksandar Vučić juče se nije izjašnjavao povodom stikera niti je potvrdio da li Pantić zaista ima njegovu podršku.
Ne znam da li ste primetili, ali o Briselskim razgovorima s Prištinom danas se malo toga zna, ne zato što novinari ne žele da pišu ili urednici da objave. Danas više nemate nikoga ko bi vam rekao šta je tamo sve dogovoreno. Bivši portparoli ne vole da ih pitate ono o čemu ne žele da govore, pogotovo što bi neko mogao da ih priupita i kako stoje sa osećanjem stida.
Na kraju, naš premijer je bio najmudriji: ocenio je da je Pantićev gest lični čin, ali da mi idemo dalje. Osećanje sramote i poniženosti zaista jeste lični čin. Zato sam bila veoma srećna što sam u subotu shvatila da postoji barem petoro ljudi koji ih imaju.
Stid je danas u Srbiji zaboravljeno a lekovito osećanje.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 14.01.2014.
