Izvor: Blic, 13.Okt.2010, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin književni junak

Ne slažem se sa onima koji govore da će književnost nestati - rekao je Rejf Larsen, poznati američki pisac autor popularne knjige „Izabrani radovi T. V. Spiveta“, koju je za ovdašnju publiku objavila „Geopoetika“ u prevodu Igora Cvijanovića. U razgovoru za „Blic“ Larsen govori o pomenutom romanu, poziciji književnosti danas, autobiografskim momentima…

Junak T. V. Spivet je genijalni dvanaestogodišnjak koji crta fantastične mape (u knjizi date na marginama) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i osvaja prestižnu nagradu koja menja njegov život. Upitan za zanimljivo preplitanje kartografije i adolescencije u romanu, Rejf Larsen kaže: „Nisam počeo sa tako velikom idejom, počeo sam malim koricama. Prvo je nastao lik pedesetogodišnjaka, a tek kasnije dečaka i sve ono što mu je činilo život. Često se kaže da u književnosti treba da se bavite stvarima koje najbolje poznajete. Nisam od te fele. Iz Bruklina sam i ništa nisam znao o Montani odakle je junak, tek kasnije sam je upoznao".

Forma vašeg romana sem osnovnog teksta na stranici ima i razne sadržaje na marginama?

- To što je na marginama je suštinski važno za roman, možda i najvažnije. Pa, često u životu biva važnije nešto što nam se čini periferno. No, prvo je nastalo to što ste nazvali osnovnim tekstom, a potom sadržaj na marginama. Ali ne treba propustiti nijednu od margina budući da su one presudne i za zbivanja i za razmišljanja junaka.

Iscrtane kartografske karte u vašem romanu gotovo su identične sa mapama mozga?

- Junak, dečak pronalazi sličnosti tamo gde ih ne bismo uočili, ali ja sam želeo da prikažem stanje u njegovoj glavi, način na koji on shvata svet. A on je od onih koji pokušavaju sve da razumeju ali mu to ne polazi za rukom.

Autobiografski momenat?

- I pisac je neko ko čezne da uradi više nego što je to u stanju. Da, autobiografski trenutak.

Ko je zapravo glavni junak romana - avantura, dečak, samoća, ljubav ili...?

- Sve podjednako, ali ako moram da biram, izabrao bih ljubav jer to je ono što njega pokreće, ono što ga nagoni da krene na put, ono što nagoni njegovog oca da dođe po njega i da ga vrati kući, ono što tera dečaka da pokuša da se ipak uklopi u porodicu...

A kako vidite poziciju književnosti danas?

- U Americi, zemlji u kojoj živim, često se govori o tome kako će književnosti nestati jer ćemo se svi preseliti u elektronski prostor, jer više niko ne čita i nema vremena za to" S druge strane, znam puno ljudi koji ne misle tako. Ako mene pitate, ljudi su bića kojima je, otkad postoje, potrebna priča, a gde je priča, tu je i književnost.

Tržište je dominanta američkog društva. U kakvoj je ono relaciji sa književnošću?

- Ljudi vole površne trilere i ljubiće, a tržište nudi ono što ljudi vole. Međutim, pravi ljubitelji knjige znaju šta traže, a ne može se reći da ih nema, naprotiv. Možda je oduvek tako i bilo.

Vaš utisak o Beogradu?

- Zaista mi se mnogo dopada i sve mi je jako zanimljivo, posebno imajući u vidu da knjiga koju pišem ima junaka koji je iz Beograda, sa ovih prostora.

Otkud to?

- Interesuje me ovaj deo sveta. Komplikovan je, ali uzbudljiv. S druge strane, dešavaju mi se stvari kao sa knjigom „Izabrani radovi T. V. Spiveta". Shvatio sam da mi je junak Srbin i onda sam krenuo da učim i saznajem o zemlji iz koje dolazi.

Književno veče Rejfa Larsena

Večeras (18) u knjižari „Plato Ilegala" (akademski plato Filozofskog fakulteta) Rejf Larsen održaće neobično književno veče. Razgovor o knjizi „Izabrani radovi T. V. Spiveta" vodiće se kroz priču o mapama, kako se crtaju mape puteva, pruga, podzemnih voda, ali i mape sećanja, usamljenosti"

Nastavak na Blic...