Izvor: Kurir, 15.Jan.2011, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠTA KAD SE RAZBOLITE
Razboleli ste se i živite u Srbiji. Šta ćete da radite? Naravno, otići ćete u jednu od četiri apoteke koje se nalaze na putu do prvog semafora i požaliti se svom farmaceutu na simptome. Pažljivo vas saslušavši, apotekar će nepogrešivo da utvrdi dijagnozu i (pro)da vam lek, obično skuplji i jedan od onih kojih ima više na lageru.
Lek koji su vam (pro)dali u apoteci nije dao rezultate, osim neželjenih efekata, pa tako sada, osim početnih simptoma, imate još i mučninu, znojenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << dlanova, poremećaje u snu i radu jetre, kao i krizu kad lek prestanete da pijete.
Odlazite u apoteku i saopštavate farmaceutu da lek ne šljaka, te da mora da vam smisli neki novi lek. Farmaceut vam saopštava da jedini lek koji može da vam preporuči treba da se čeka sedam dana, dok stigne iz Švajcarske, a košta više nego vaš „golf dvojka“ iz devedeset prve.
Narednih pet dana obijaćete pragove svojih roditelja, dece, stričeva, ujni i davno zaboravljenih prijatelja iz gimnazije ne biste li nekako uvećali finansijska sredstva za svoje lečenje.
Nažalost, nije vam bolje ni posle tretmana lekom iz Švajcarske i vi odlazite kod svog apotekara da mu se na to požalite. Ovog puta će vas pitati da li ste razmišljali možda o tome da odete kod doktora, a vi ćete ga čupajući se za kosu vrišteći podsetiti da je odlazak kod doktora u Srbiji poslednja stanica. A vi želite da gledate plavo nebo i slušate vrapce u parku makar još malo.
Apotekar vam, za utehu, (pro)daje kutiju „bensedina“, uz namig, bez recepta, da se malo iskulirate, kad vas je već snašlo da se razbolite u Srbiji, a poslednja nada za pomoć (apoteka) nije uspela u tome da vas izleči. Nekoliko nedelja i dve kutije „bensedina“ kasnije, na nagovor uplakanih članova porodice, napokon odlazite kod vratara za onaj svet, srpskog doktora.
Doktor vas je najpre izgrdio što ste se samoinicijativno lečili, čak iako utvrdi da ste pili lekove koje on inače prepisuje i za koje dobija proviziju od farmaceutske mafije. Onda će vas mrko gledati dok vam pipa žlezde i razmišljati o tome šta li radi ona nova mala garava sa šaltera na pedijatriji. Zatim će vam, iako nije potrebno, proveriti reflekse, čisto da vidi da li će vam pasti na pamet da mu gurnete kovertu sa švajcarskim francima (evro prs’o) u džep od mantila.
Pošto se to, međutim, nije desilo, on će vam napisati uput za endokrinologa, hematologa, onkologa i meteorologa, pošto nije sasvim siguran šta može da vam bude. Što se lekova tiče, još jednom vas je izgrdio što ste se samoinicijativno lečili, a zatim vam je naložio da nastavite sa terapijom prvim lekom, jer za taj lek prima proviziju od farmaceutske mafije (to vam neće reći, nego će vam reći: „Kad ste već krenuli s tim lekom, nije trebalo ni da prekidate.“). Ukoliko ste srećne ruke, pašće vam televizor na glavu čim izađete iz Doma zdravlja.
Ukoliko ste nešto manje talični, umrećete od infarkta negde na putu između specijalističkih ordinacija, a ako ste, poput mnogih rođenih ovde, težak maler, dobićete dijagnozu da imate rak, pa će vam onda, pošto ste zgutali citostatike koji koštaju kao vikendica na Fruškoj gori, reći da je dijagnoza bila pogrešna, pa će vam utvrditi novu dijagnozu i reći vam da morate na veoma skupu operaciju, pa ćete da prodate pradedinu kuću sa šljivikom, četiri hektara zemlje i najmlađu kćer ne bi li ste skrpili pare za operaciju, onda će da vas otvore i utvrde da operacija nije bila neophodna, pa ćete već negde usput od nečeg valjda i da umrete.
