Izvor: Blic, 07.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditeljska zemlja
Prošle nedelje ugostio sam neke prijatelje iz inostranstva, naše ljude koji su već dugo van zemlje, dovoljno dugo da im nije baš jasno šta se ovde događa. Površno, sve im izgleda dobro. Posebno rashlađena šopska salata. Tamo gde žive, shvatili su da se od politike ne živi, pa ih ne zanima ni ova naša, domaća. Nisu ni čuli za Dačića i Krkobabića.
Rekao bi čovek da su to srećni ljudi, ali, kad ozbiljno razgovarate s njima, vidite da oni vide nešto što nama promiče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da im je žao što smo takvi. Pitaju se, naime, da li smo mi saosećajno društvo koje prepoznaje čoveka među ljudima.
Dobro, nisu baš tako rekli. To sam ja malo zaokružio. Oni su, ne samo zbog potrebe da osveže maternji jezik, pratili ovdašnje vesti i došli do zaključka, opet zaokruženo, da se ubismo politikom, a da brige o ljudima nema osim u tragovima.
Onda sam ja pokušao da nađem primere za suprotno. Oni su rekli da su primeri dobri, ali se čude kako im je to promaklo i kako smo uspeli da ih sakrijemo. Rekao sam da je situacija specifična. Eto, sastavljamo vladu. Malo sam ih varao, jer takvi smo i kad sastavimo vladu. A primeri su bili sledeći:
Grupa ljudi je zasukala rukave i čistila obalu Dunava. Drago mi je da gosti to nisu videli, jer bi se pitali ko je u vodu pobacao sve one plastične flaše. Drugi nedeljni utisak o ljudskoj dobroti bilo je zaveštanje organa sto lekara iz Kliničkog centra Vojvodine i studenata medicinskog fakulteta u Novom Sadu kao prilog akciji „Šansa za novi život".
Najviše pažnje privukao im je treći primer. Izgradnja Roditeljske kuće na krovu jedne od zgrada Instituta za majku i dete, koja će olakšati i humnizovati lečenje dece obolele od leukemije. Reč je o inicijati Svetlane Vukajlović, direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koja je na humanitarnoj aukciji fotografija koje izrađuje na platnu obezbedila potrebne pare za ovu akciju.
To im je, mojim gostima, bilo nekako najbliže. Reč je o tome da im je blizak model po kome se određena vrsta društvene moći i uticaja pojedinca pretvara u akcije od šireg interesa i značaja.
Tako funkcioniše civilizovan svet, i to je ono što ga pokreće. Dobro, nisam im rekao da bi možda nova vlada, kao i ona stara, htela da smeni direktorku, nezakonito, istina, ali po ovde usvojenom i važećem principu da pobedniku pripada sav plen koji može da zgrabi.
Nisam imao srca to da im kažem, jer, vidim, akcija im se dopala, a ja se, iako nepozvan, osećam odgovornim za srpski brend, pa nešto mislim da nije dobro da tamo daleko od roditeljske zemlje hvale samo salatu.
