Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja trgova
Na velikim trgovima veliki sat otkucava poslednje sekunde pred ponoć, kazaljke, recimo, na Big-Benu se poklapaju, kreće vatromet uz pucanje čepova tek otvorenih šampanjaca, nazdravlja se, ljubi i grli, svi su srećni i veseli. Tu i tamo ima nekih novina u ikonografiji, ali to su marginalne stvarčice. Ista slika, doduše u veoma skromnim okvirima, viđala se i na našim prostorima posle ratnih zbivanja u prošlom veku, kada je narod, željan mira i radosti, izlazio, recimo, na Terazije, zdravio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se sa bližnjima, ali često i nepoznatima, mahao nezaobilaznim varjačama, velikim i malim kojima je, verovalo se, rasterivao đavolje sile u novim nastupajućim danima.
Ali, poslednjih nekoliko godina, slika sa naših trgova za najluđu noć menja se filmskom brzinom. Za predstojeći doček 2008. godine, na primer, u Beogradu su planirana tri mesta, odnosno podizanje tri bine za okupljanje naroda. Za razne uzraste i različita htenja i ukuse. Priprema se raskošna rasveta, reflektori će načas obasjati polumrak u bezmalo pola grada, nekoliko ogromnih jelki zauzeće već za to rezervisana mesta, a za ludu noć muzičke grupe montiraće brojne zvučnike na binama iz kojih će moćni zvuk uveseljavati sugrađane širom metropole, hteli to oni ili ne. Instrumenti za raznobojni vatromet već su spremni, a dobru atmosferu lagano podgrevaju najave da će sa teritorije bivše jugoslovenske države u goste doći desetine hiljada uglavnom mladih ljudi.
Ova zabava, naravno, iziskuje popriličnu sumu novca. Ako se zna da je za prošlogodišnja veselja u Beogradu utrošeno oko 20 miliona dinara, za ovogodišnja svetkovanja planirana suma će, po svemu sudeći, biti barem dvostruko veća. Veći deo tih para pripašće estradnim zvezdama od imena, manji deo nosiocima manje zvučnog prezimena, redarskim službama, obezbeđenju, za nabavke...
Zna se da o svemu tome širom Srbije brinu i odlučuju gradske glavešine različitih političkih boja i dresova, a da li sve to čine u okviru predstojeće predizborne kampanje, ili su i sami željni te vrste zabave nije poznato. Ali, jeste znano da građane o tome niko ama baš ništa ne pita, a pri tom se barata upravo njihovim novcem. Možda i ta nepoznanica ima odgovor, a on glasi da će grad sveukupno finansijski nešto čak i zaraditi od silnih noćenja turista, novac koji budu ostavili u kafanicama ili kafićima, pored trubača na splavovima ili trgovima, manje u trgovinama.
Naravno, to nije sve. Posle jutarnjeg mamurluka, društvo ošamućeno od veselja i poneke čašice alkohola spas će potražiti u domaćim brendovima – rasolu, ajvaru, kiselom kupusu u Svetogorskoj ulici iliti "Ulici otvorenog srca". Znači, program će biti produžen na 1. januar, zatim na noć i tako dok se premoreni turisti na raziđu svojim kućama.
U velikim gradovima velikih zemalja promene u programu novogodišnjeg dočeka svode se na minimum minimuma. U cilju štednje. Razmišljaju valjda da nisu toliko dobrog standarda i da nemaju novac za razbacivanje. U tome se, valjda, i razlikuju od naše široke slovenske duše. Nismo toliko siromašni da ne možemo da damo oduška sebi za jedan praznik. I ako nastavimo tim pravcem, sledeće godine u još siromašnijoj Srbiji biće još lepši i glamurozniji doček. Tako u nedogled dok se neko ne priseti da u istoriji već postoji takav lik sa takvim idejama a zvao se Potemkin.
Od drugih naroda ili država mi se razlikujemo u još ponečem. Imamo i popravni ispit za neke eventualne propuste koje ćemo načiniti tokom dočeka 31. januara, a to je doček Srpske nove godine 13. januara. Pa posle svega, ako bi se našao neko sa primedbama zaslužili bismo da ga s punim pravom nazovemo namćorom ili zloćkom.
[objavljeno: ]
