Izvor: Blic, 03.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radio „Naš zabran“
Sve više slušam radio, a sve manje gledam televiziju. I tako manje znam šta se dešava na svetu. Da nema dnevnih novina, nedeljnika, BBC-ja i Slobodne Evrope, živeo bih u zabranu naše mile otadžbine. Ne bi mi pomogla bratska radio-stanica Glas Rusije.
Što se tiče zanimljivosti, ona je kao relikt davno prošlih vremena, sada sa drugim političkim predznakom. Sastoji se zapravo od niza saopštenja sa raznih sastanaka dosadnih političkih i ekonomskih foruma u Rusiji i u svetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << punog izjava visokih funkcionera u toj sferi, još pročitanih sa patetikom koja više ne dolikuje ni zaboravljenoj sveslovenskoj rodoljubivoj poeziji. Ni traga živog života ove naše, istini za volju previše zanimljive planete. Ne znam da li još postoji Glas Amerike, a i on, dok sam ga hvatao, nije bio daleko odmakao od političke intonacije iz doba hladnog rata.
Naše radio-vesti takođe sve više iz dana u dan postaju neka vrsta ekonomskih izveštaja o stanju privrede i naših džepova u zemlji i pomalo inostranstvu. Mogu da se dešavaju planetarne stvari, prvo ćemo čuti nešto iz naše privredne i poljoprivredne svakodnevice. Osim kad se u svetu desi neka katastrofa. Tad proradi bonton svetske solidarnosti nad ljudskim životima. U takvim prilikama često se setim jedne davnašnje izjave Biljane Srbljanović koje nam je skrenula pažnju na činjenicu da je sažaljenje nad ljudskim životima u upravnoj srazmeri sa daljinom mesta katastrofe u svetu. Otprilike tako i slušamo te tužne vesti koje stižu logikom računa verovatnoće gotovo u pravilnim ritmovima.
Pa ipak s pravom smo do suza bili dirnuti naporima, veštinom, čak i maštom čileanskih spasilaca da, ne držeći ruke ni trenutka u džepovima, spasu svoje rudare iz zatrpanog okna.
Ovo ne bih pisao kad ne bih verovao da je mogućno da se stvari poprave. Profesionalne snage unutar radio-stanica kod nas i u svetu imaju za to snage. Potrebna je ne politička, već redaktorska volja.
