Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propada i "plan B"
U administracijama zemalja koje se zalažu da Kosovo i Metohija dobiju nezavisnost, poslednjih nedelja vlada konfuzija, kako po pitanju budućeg statusa srpske pokrajine, tako i po pitanju načina na koji bi se ta odluka donela. "Politika" saznaje u diplomatskim krugovima zemalja članica Kontakt grupe da je prilično izvesno da će rok do koga specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari treba da podnese svoj predlog statusa biti ponovo pomeren. Uprkos nekim zahtevima da to bude dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle parlamentarnih izbora u Srbiji, sada diplomate više nisu sigurne da bi i šest meseci bilo dovoljno za postizanje saglasnosti u vezi sa kosovskim problemom.
Nekoliko faktora uticalo je na posustajanje zapadne odlučnosti da se kosovski status reši kako je prvobitno najavljivano – do novembra, potom do kraja ove godine, a sada već ni proleće 2007. ne izgleda realno. Posle najave Rusije da će u Savetu bezbednosti UN, ako treba, upotrebiti i veto kako bi sprečila nametanje rešenja, postalo je vidljivo i nejedinstvo u EU po pitanju nezavisnosti. Prvo na poslednjem sastanku Kontakt grupe, da bi se potom, na sastanku šefova diplomatija članica EU, Španija i Rumunija pridružile zemljama koje se odlučno protive nezavisnosti Kosmeta.
U javnosti su tada počele spekulacije da će se primeniti "plan B", koji podrazumeva bilateralno priznavanje Kosova mimo okvira koji bi obezbedile UN. U diplomatskim krugovima se moglo čuti da bi posle ruskog januarskog predsedavanja SB i slovačkog u februaru (države koje su protiv nametanja rešenja), britansko predsedavanje u martu (Velika Britanija se zalaže za uslovnu nezavisnost ili ograničeni suverenitet Kosova) bilo pravo vreme da se Rezolucija 1244 iz 1999. godine zameni novom u kojoj bi, kako bi se izbeglo protivljenje članica, reč nezavisnost bila izbegnuta.
Međutim, komesar za proširenje EU Oli Ren tada je izjavio da rešenje statusa Kosova mora biti "brzo, i politički i pravno jasno". Potom je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev sredinom prošlog meseca rekao za "Politiku" da i Rusija u potpunosti podržava politički i pravno jasan status, "kako bi se izbegla različita tumačenja koja bi mogla biti preneta i na ostala krizna svetska područja".
Procenjujući da je posle ruskog protivljenja datum utvrđivanja statusa Kosova "sve udaljeniji", britanski stručnjak za Balkan Tim Džuda pre nedelju dana je konstatovao da se "sada ne može reći da je donošenje nove rezolucije u martu u SB gotova stvar".
Džuda zaključuje da "za sada nijedna zemlja ne želi da prizna nezavisno Kosovo mimo okvira koji bi pružila rezolucija UN, a ako se donošenje rezolucije oduži – onda nema plana B". Čak i francuska vlada, koja je bila tvrda povodom Kosova i još tvrđa povodom srpskog prisustva u Partnerstvu za mir i potpisivanja pregovora o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, kako "Politika" saznaje, pre nekoliko dana se izjasnila da u ovom trenutku "nema govora o rešenju van UN".
U diplomatskim krugovima EU i UN trenutno se ponovo pretresaju pitanja u vezi sa statusom Kosmeta, za koja se pretpostavljalo da su "gotova stvar", a diplomatski izvori najavljuju da su šanse da se do kraja marta postigne konsenzus – sve neizvesnije.
Osim što je usvajanje rezolucije u SB dovedeno u pitanje u roku u kome je najavljivano, sve je veće pitanje da li bi iz te rezolucije uopšte proisteklo priznanje nezavisnosti Kosova. Evropske diplomate koje se bave kosovskim problemom očekuju da će proći nekoliko meseci između nove rezolucije i datuma utvrđivanja statusa i da su trenutno na sceni sporenja oko dužine tog prelaznog perioda. Kao posledica u proteklih mesec dana krenule su spekulacije da bi najbezbolnije rešenje bilo da se u tom prelaznom periodu dozvoli zemljama koje to žele da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.
Srpski odgovor na takav scenario je jasan. Posle usvajanja novog Ustava, premijer Vojislav Koštunica je upozorio da bi sa stanovišta međunarodnog prava bilo apsolutno neprihvatljivo da članice Nato (koji je kršeći međunarodno pravo bombardovao Srbiju), odluče da ga ponovo prekrše tako što bi izvan SB jednostrano priznale deo teritorije na kojoj Srbija prema važećim rezolucijama i aktima UN, bez obzira na to što nema vojsku, ima suverenitet. Eksperti za međunarodno pravo saglasni su da bi to bilo kršenje Povelje UN o teritorijalnom integritetu i suverenitetu država i da bi ohrabrilo sve secesionističke pokrete u svetu, koji bi radikalizacijom sukoba internacionalizovali svoje pitanje zahtevajući primenjivanje istog principa otcepljenja.
Bilateralna priznanja bila bi politička a ne pravna odluka, i u Beogradu i još nekim prestonicama preovlađuje uverenje da bi takav potez predstavljao poraz UN i prekompoziciju opštevažećih međunarodnih principa.
-----------------------------------------------------------
Novi odnos snaga u Stejt departmentu
I u američkoj administraciji je došlo do izvesnog preokreta u tvrdom stavu prema kosovskom pitanju. Poznavalac američke politike Obrad Kesić objašnjava da je do ponovnog razmatranja svih varijanti rešenja kosovskog pitanja došlo posle javnog priznanja američkog predsednika da se SAD suočavaju sa ogromnim problemima u Iraku i da strategija mora da se menja. "U Kongresu je došlo da naglih promena. Republikanci su konstantno izloženi političkim napadima demokrata i oni će postajati sve intenzivniji. To obuhvata i Srbiju. Odluka o pozivu Srbiji u Partnerstvo za mir pokazuje da je došlo do promene odnosa snaga u samom Stejt departmentu".
Kesić objašnjava da je struja najžešćih zagovornika nametanja nezavisnosti Kosova u Stejt departmentu izgubila u polemici oko "Partnerstva za mir" i da se taj raskol reflektuje i na druga pitanja vezana za Srbiju u Beloj kući i Savetu za nacionalnu bezbednost. "Tek sada ulazimo u fazu u kojoj ne može sa sigurnošću da se predvidi šta će da se desi".
[objavljeno: ]
