Izvor: Blic, 01.Okt.2011, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proklete ulaznice
Ako mi šta kvari dobro raspoloženje na Bitefu to je pitanje ulaznica. Predivno je da toliki Beograđani žele da vide predstave na Bitefu, tužno je da neki ne mogu da plate onoliko ulaznica koliko bi želeli da vide, ali je neprirodno da i oni koji mogu da plate smatraju da moraju da dobiju besplatne ulaznice, i da ako ih ne dobiju ne gledaju Bitef. Ima tu još stotinu nijansi, koje se iz moje perspektive svode na to da mi je nelagodno da uđem na predstavu pored svih onih koji iz najrazličitijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razloga čekaju da ipak uđu na predstavu, a ja nisam dobio pravo, niti ga imam, da im širom otvorim vrata i kažem: „Izvolite, uđite!“
Kad me ti isti na vratima ili oni koji nisu na predstavi negde sretnu za vreme Bitefa, upute mi oštre zamerke ovog stila: „Ja sam dramaturg (a ima ih i teatrologa, reditelja, estetičara), toliko sam svojim radom zadužio naš teatar, a ti da me se ne setiš i pošalješ komplete ulaznica." Pokušavam da objasnim da ja ne raspolažem ulaznicama, da osim za članove žirija i Upravni, nema besplatnih ulaznica. Da i redakcije plaćaju ulaznice, a da veliki sponzori imaju ugovorom manji broj ulaznica, čija je cena uračunata u donaciju. Komentar je: „Pričaj ti to nekom drugom. Ja ti ne verujem." I onda je valjda jasno koliko mi presedne Bitef zbog takvih zahteva i komentara.
Ove godine neki su otišli još dalje. Neko kome nije uspelo da uđe samo na jednu od predstava iste večeri pred ponoć mi se javio telefonom da mi saopšti da se ozbiljno nosio mišlju da sakupi neke svoje prijatelje i da me prebiju. Taman sam hteo da mu kažem da je dovoljan i jedan, ali da pozorište ne zaslužuje ni toliko ljubavi ni mržnje, a on je zalupio slušalicu, s tim da je uspeo još da kaže da mu se ne javljam do kraja života, a da će on naredne godine kupiti ulaznice. Oh kako me je kaznio! Hteo sam da mu kažem da je to odlično rešenje. Jer i ja sam kupovao ulaznice za svoje prijatelje koji ne mogu da ih plate.
