Izvor: B92, 02.Avg.2013, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijava korupcije ništa ne menja
Beograd -- Sve više institucija otvara telefone za prijavu korupcije, ali sudski epilozi su retki. Najviše pritužbi kod zapošljavanja, na zdravstvo i sudstvo.
Železnice Srbije najavile su otvaranje telefonske linije za građane koji žele da prijave korupciju u ovom preduzeću.
Ovakvih linija pri drugim državnim institucijama i nevladinim organizacijama trenutno ima dvadesetak. Ali, mnogo je veći broj onih koje su otvarane uz pompezne najave, da bi se posle nekog vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u tišini zatvorile.
Građani najčešće nisu dobijali nikakvu informaciju koliko je prijava procesuirano.
Tipičan slučaj medijske kampanje bez rezultata bio je telefon za prijavu korupcije u Kliničkom centru Srbije, 2011. KCS je trebalo da evidentira sve prijave, istraži ih i prosledi MUP i tužilaštvu. Kampanja je obustavljena u jesen naredne godine, a od istraga i optužnica nije bilo ništa. U KCS su objasnili da se najviše poziva odnosilo na povredu prava pacijenata, a ne mito. Ministarstvo zdravlja pokrenulo je i 2008. akciju "beli telefon". Ni ona nije dala rezultate.
"Mada je linija trebalo da radi 24 sata, često se niko nije javljao", kaže Ana Babović, izvršni direktor organizacije "Srbija u pokretu", koja je 12. juna, uz podršku Ministarstva zdravlja i Agencije za borbu protiv korupcije, otvorila broj za SMS-prijave.
Za mesec dana stiglo je 439 prijava, ali se jedan broj odnosi na prosvetu i građevinu, pa su uputili građane na inspekcije u ovim resorima. Od onih koje su se odnosile na zdravstvo, samo pola je vezano za mito, trgovinu uticajem i zloupotrebu službene dužnosti, trećina su primedbe zbog nesavesnog lečenja, a petina za čekanje po ordinacijama.
Agencija za borbu protiv korupcije dobila je, po rečima portparola Aleksandre Kostić, od početka godine više od 1.000 predstavki građana, koji su najviše ukazivali na korupciju u državnoj upravi, radu sudova i tužilaštava. Lane je bilo u radu 966 predmeta, od čega je 313 okončano, a otprilike polovina prosleđena organima gonjenja. "Verujemo da se prijave istražuju i to ide sporo. Znamo da je do sada podneta jedna krivična prijava vezana za korupciju u Hitnoj pomoći", kaže Kostićeva
"Mnogo prijava je na korupciju prilikom zapošljavanja u zdravstvu. Obavešteno je Ministarstvo. Neke prijave ćemo proslediti i tužilaštvu kada nađemo modus da uzbunjivači budu zaštićeni", kaže Babović.
Ubedljivo najviše prijava stiže Agenciji za borbu protiv korupcije i portalu „Pištaljka“.
"Istražujemo što nam građani anonimno dojave i pravimo priče za naš portal. Policija i tužilaštvo imaju u njih uvid, ali nemamo saznanja da su pokrenuli neki postupak. Jedini slučaj koji smo direktno dostavili Agenciji za borbu protiv korupcije i tužilaštvu, jeste slučaj Dragana Šutanovca i izgradnje zgrade kod Hrama sv. Save", kaže Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka.
Ljudi najčešće prijavljuje firme koje im ne uplaćuju poreze i doprinose i sumnjive javne nabavke u zdravstvenim sistemima. Tokom reforme pravosuđa, najviše je bilo prijava protiv sudija.
Telefone za prijave korupcije imaju i carina (u 2012. dobili 6.000 poziva), unutrašnja kontrola MUP, pojedina ministarstva i opštine. Ipak, broj validnih prijava manji je nego što se očekivalo.
"Utisak jeste da je broj prijava mali, a broj sudskih postupaka neznatan", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. "Građani nemaju informacije šta je sa njihovim prijavama, i to ih obeshrabruje. Uzbunjivači nisu zaštićeni, a treba promeniti i zakon i osloboditi odgovornosti one koji prijave da su dali mito".
