Izvor: Danas, 14.Maj.2015, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pečat geografije i istorije
Ima mesta koja su trajno ušla u istoriju, zbog karakterističnog geografskog položaja, čija se prošlost uliva u zajednički levak sadašnjosti. Čanak Kale prednjači u drevnom bolu i ponosu, na antik acilar ve gurur. Na stogodišnjicu bitke na Galipolju, u kojoj su delije i gazije iz Male Azije održale pomorsku lekciju svima, a naročito engleskim saveznicima. Podeljeno naselje na moreuzu Dardaneli nikad nije potopljeno, uprkos proročanskoj nameri kolonista da poput kurjaka, najpre na vodi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << a zatim na kopnu, u pepeo urnišu horde Turaka. Slično biljurnom ogledalu, s obe strane predvorja ka Crnom moru, kao u beskrajnom horu. Baš u vreme oseke, na talasima vode duboke i plitke, tek dolaskom do strme ravni, okupator je suočen s krajem krvavog puta i saznanjem da više nije na planeti glavni.
Bio je to Yolun Sonu. Kraj engleskog puta, suprotnog pravcu vetra. Možda presudni outlook večitih evrovelesila kojima su slavodobitnički ciljevi i izgledi završili u jadu i bedi. Masovnim poniranjem sa žrtvama na dnu mora, ili u topraku, dubodoljama ispucane zemlje. Prirodno sočne, ali koja ponekad, naročito u vreme plime, nekako zaudara. Od neizbrisivih ožiljaka, ratnih rana i udara, tokom akšamskih dana i jatagana. Dovoljno za beyaz perde, belu zavesu i da grlati Turci zasviraju zurle, aktiviraju tepsije i džezve, da odjekne svirka i poneko kolce za sve balkanske đurumlije i Anadolce.
Čanak Kale su obeležile vrane i hale. Savaš komarci u vazduhu, a vaške na zemlji. Međutim, sa amajlijom u glavi i polumesecom u srcu stasavalo je naselje prepoznatljivo po čancima, vinu, koži, keramici. Odvajkada grnčarska tvrđava, na polovini deonice od Istanbula ka Izmiru. Večiti duh i sećanje za one koji zaboravljaju da dunjaluku nisu potrebni arhetipski pravednici, nego pravda.
Zato je Čanak Kale primer prvog otiska. Premijerno izdanje utiska o vekovima prošlih muka. Iskustvo o herojskoj odbrani i novoj budućnosti. O istorijskom raskoraku između privida i stvarnosti, te bahatom pokušaju imperijalnih banalnosti.
Ali, što bi rekli Volter, Monteskije i Ruso: Ono što nije repato, mora da je kuso...
