Izvor: RTS, 22.Dec.2013, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova kliničkih centara uprkos problemima
I pored brojih problema u zdravstvu Srbije, odblokirana je rekonstrukcija četiri klinička centra i poboljšano snabdevanje pacijenata lekovima, kaže ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. Ponovo uvođenje konkursa pri zapošljavanju doprineće smanjenju korupcije, navodi ministarka.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da je najponosnija na to što je odblokirana rekonstrukcija četiri klinička centra i što je poboljšano snabdevanje pacijenata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << lekovima uprkos brojnim problemima.
Prema nekim ocenama, ukazala je ministarka zdravlja, najveća korupcija je kod snabdevanja, u situaciji kada svaki direktor ima svoj tender. Zbog toga su centralizovane javne nabavke vrlo transparentno urađene.
O tome, kaže Slavica Đukić Dejanović, svedoči činjenica da niko od ponuđača nije imao prigovor na tender koji je već završen, a ušteda od 25 miliona evra, koja je tako ostvarena, nešto je što će biti usmereno na osetljive segmente zdravstva.
Uz napomenu da su svih 128.000 zaposlenih u zdravstu njeni saradnici i da građani imaju ogroman tim kada je zdravlje u pitanju, Đukić Dejanović u intervjuu Tanjugu rekla da je tokom mandata u Nemanjinoj najviše radila na tome da se odblokira rekonstrukcija četiri najveća klinička centara u Srbiji, koja su na to čekala punih pet godina.
Poboljšano je i snabdevanje pacijenata lekovima, tako što je izjednačena pozicija privatnih apoteka i onih u mreži zdravstvenih ustanova, jer je Fond počeo da sklapa ugovore i sa jednim i sa drugim pod istim uslovima, dodala je ministarka i navela da je podignut i nivo zdravstvene zaštite u domovima zdravlja i institucijama za javno zdravlje koje su bile "poprilično uspavane".
"Rano otkrivanje bolesti i prevencija razboljevanja, dakle podizanje zdravstvene kulture, jesu realni koraci koje smo učinili, a jedan od prioriteta kojim smo se bavili je i borba protiv korupcije, jer je perceprija građana da u zdravstvu ima korupcije. Identifikovali smo mesta gde je ta kroupcija i napravili sistemske izmene", istakla je Đukić Dejanović.
Ministarka je uverena i da će ponovo uvođenje konkursa pri zapošljavanju doprineti smanjenju korupcije.
Neminovno je bilo osvrnuti se na vladine mere za ublažavanje posledica ekonomske krize, koje, pored ostalog, predviđaju i zabranu zapošljavanja u javnom sektoru u naredne dve godine.
Na pitanje da li će to uticati na zapošljavanje mladih u zdravstvu, ministarka je odgovorila da je zapošljavanje neminovnost.
Govoreći o problemima sa kojima se suočava srpsko zdravstvo, ministarka je istakla, pre svega, nedostatak materijalnih sredstava.
"Kada bi svi koji bi trebalo da odvoje doprinos za zdravstvo zaista to i učinili, imali bismo neuporedivo bolju situaciju i to je prvi problem. Drugi problem je taj što je dosta stručnog kadra među starijim lekarima koji se približavaju penziji i to moramo popraviti tako što ćemo ih zameniti mladim lekarima unutar zdravstvenih ustanova", rekla je Đukić Dejanović.
Ona je ukazala i da Srbija spada u retke zemlje koja ima 20 odsto nemedicinskog kadra u skoro svakoj ustanovi, a standard je 10 odsto.
"Naš treći veliki probelm je što nam domovi zdravlja ne ostvaruju osnovni cilj, u njima bi 70 do 80 odsto zdravstvenih usluga trebalo da bude završeno, a najviše oko 30 odsto da ide u bolnice i kliničke centre. Dakle, ta podela rada, jačanje institucija i funkcionalnosti institucija i njihovo povezivanje, takođe je jedan od problema", dodala je Đukić Dejanović.
Problem koji postoji dugo su i liste čekanja i zakazivanja, a one su, prema rečima ministarke, forma koja omogućava najvećem broju građana da dođe po zdravstvenu uslugu koja se ne može tako lako ostvariti iz mnogih razloga - nema dovoljno kadra, opreme ili je u pitanju neki dugi objektivni razlog.
Uvođenje elektronskog sistema
Pravi uvid u liste čekanja ne postoji, jer se neki građani nalaze u više zdravstvenih ustanova na listama čekanja po istoj zdravstvenoj potrebi, rekla je ona i navela da će uvođenje elektronskog sistema rešiti i taj problem.
"Uvođenjem elektronskog sistema videćemo da je neko završio svojoj obavezu i da više ne treba da se nalazi na listi, zbog toga što građani mogu da dobiju zakazan termin za, na primer 2022. godinu, a ne znamo da li će biti živi ni članovi stručnih timova ni sami građani kojima se zakazuje", rkla je ministarka.
"To su apsurdi i RFZO se krajnje ozbiljno bavi tim pitanjem da 2014. imamo jasne liste i uvid za svakog na listi čekanja", rekla je Đukić Dejanović.
Kada je reč o zračnoj terapiji, poznato je da su aparati izuzetno stari, a frekventnost onih koji ih koriste ogromna.
Ministarka se osvrnula i na pitanje pronalaženja strateškog partnera za Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", podsetivši na ocenu vlade da ne može pojedinac, ni ministar, ni direktor ustanove, da vodi vrlo delikatne razgovore sa zainteresovanim partnerima.
Koordinaciono telo koje je vlada formirala je vrlo kompetentno, dodala je Đukić Dejanović i navela da ga čine ministar privrede Saša Radulović, ministarka za životnu sredinu Zorana Mihajlović, te predstavnik Ministarstva finansija.
"Koordinaciono telo razgovara sa svim potencijalnim zainteresovanim partnerima i prenosi vladi rezultate tih razgovora. Za sada nismo naišli na nekog ko nam je predložio uvećanje asortimana proizvoda, ponuđači su uglavnom nudili da skladištimo njihove lekove i vakcine i da ih distribuiramo u region, ali to nije naša ambicija. Naša ambicija je da Torlak bude značajna prioizvodna nacionalna institucija i očigleno je da ćemo nastaviti razgovore", rekla je ministarka.
Za kraj razgovora poručila je da u 2014. godini svi moraju malo više da čuvaju svoje zdravlje.
"To jedini zaista efikasan način da budemo srećniji, veseliji i uspešniji", zaključila je Đukić Dejanović.
