Izvor: Politika, 13.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MURAT I HAREM
"Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić direktni je potomak jedne od najmoćnijih bošnjačkih, muslimanskih familija – Pozderac. Jeremić je čukununuk Murat-age Pozderca, vladara Cazinske krajine iz vremena kraja Otomanskog carstva, i praunuk Nurije Pozderca, potpredsednika Prvog zasedanja AVNOJ-a, koji je poginuo u bici na Sutjesci.
Jeremićeva baba Sadeta Pozderac bila je direktorka Prve beogradske gimnazije koja se udala za diplomatu Šerifa Buljubašića. Sadeta i Šerif su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izrodili dvoje dece – Senu i Seada. Sead je postao operski pevač i danas kao penzioner živi u Beogradu, a Sena se udala za direktora ′Jugopetrola′ Miška Jeremića i dobila sina Vuka.
Porodično stablo šefa diplomatije Vuka Jeremića u poslednjem broju detaljno analizira sarajevski nedeljnik ′Slobodna Bosna′. U tekstu koji se najavljuje preko cele naslovne strane, list piše o familiji Pozderac kao o "bošnjačkim Kenedijevima" i ministra Jeremića ubraja u najmoćnije članove ove familije u kojoj značajno mesto zauzima Hamdija Pozderac, bivši predsednik Predsedništva BiH i svojevremeno jedan od najviših funkcionera u SFRJ.
Sarajevski nedeljnik najavljuje da će narednog leta u Cazinu biti održana proslava povodom 150 godina od rođenja Murat-age, rodonačelnika familije Pozderac. Na ovoj proslavi će se, kako se očekuje, pojaviti i ministar Vuk Jeremić."
"Pres" potom prenosi deo opširnog teksta, a mi ćemo ga preskočiti zarad nekih drugih reči.
Zbog čega je "Slobodnoj Bosni" važno da rastelali poreklo novog srpskog ministra? Da li im je cilj da sebe pohvale (onaj deo), ili da se kao bajagi pohvale znajući da se to ovamo (u Srbiji) u delu čaršije može i drugačije doživeti? Pa da na izvestan način naškodi insanu o kome je reč?
Teško je pouzdano odgovoriti na pitanje, ali se javlja i novo: Šta je "Pres" navelo da prenese pisanje "Slobodne Bosne"? Reklo bi se da je novinska pikanterija saznanje da je srpski ministar Turčin. Bukvalno tako nije rečeno, ali zaključak se nameće. Ako ne Turčin, onda bar musliman. A ako i nije musliman onda je upola musliman. To je u delu Bosne za pohvalu, a u delu Srbije nije.
Što je u "Slobodnoj Bosni" za diku, u slobodnoj Srbiji zgodno je za politiku. (Prethodna rečenica nije samo rima, jer gde ima vatre ima i dima, zar ne?) Našoj brojčano najjačoj partiji bačena je serva, samo treba da zvekne lopticu i dobije poen. Tamo njima.
Velikom broju ljudi nije dovoljno da upoznaju čoveka (niti ga upoznaju) već tragaju za njegovim poreklom. Ko mu je bio đed, deda, starac, ko tašta i punica, pa pra-pra, sve do skunđela i bele čele. Po jednoj liniji i po drugoj. To je, s jedne strane, lepo. Ni po jada. Svako verovatno želi saznati ko su mu bili preci. To je zdravo i normalno.
Ali nije zdravo kada se istražuju porekla ljudi da bi se samo zbog toga uzdizali ili bacali u blato.
Čim se neko uzdiže zbog porekla, tu se neko drugi gazi.
Uostalom, poznato je to i u novijoj istoriji, počev od Drugog svetskog.
Dok se živelo u kasabama (i u Beogradu dok je to bio) znalo se ko su abronoše. (I danas ih ima u preteklim varošima i selima.) Ulaženje u poreklo i privatnost najslađe su vesti primitivnog sveta. Malo ko u njih do kraja poveruje, ali se većina oblizuje. I prenosi dalje.
Kazivanja današnjih abronoša pečate se u velikom broju primeraka. Nema više ono: od uha do uha. Ma, ne. Štampa se to i prodaje ko alva (zna li mladež šta je alva? Nije hamburger. Alva nam je od Turaka, a hamburger nije od Turaka.).
Tako su se abronoše navrzle na nejakog Božidara. Dobro, nije baš nejak, ali tako izgleda.(Izgleda nejak samo onima koji još veruju da je jak Kraljević Marko, Srđa Zlopogleđa i sl.) Danas se za nekog ko je bogat kaže: Jak je. Ili: pun je ko brod.
Ali, pusto tursko i njega je zahvatilo. Ispostavilo se da je paša u haremu, kako piše "As". S tim što "As" ne pominje harem već da je Božidar "Kazanova srpske vlade". Na naslovnoj strani pet "kompromitujućih" fotografija, a unutar novina i pored svih fotografija, u tekstu – ćorak. Nema od najave gotovo ničega. Ispada da je Božidar gotovo čedan, ili bar – običan. Odavno je ispucana izmišljotina i da je seksualno zastranio.
Svejedno, površnom "posmatraču" (ne čitaocu) žute štampe ostaje utisak koji javlja prva strana.
A to, verujem, ni Božidaru ne smeta.
[objavljeno: ]
.jpg)
