Izvor: Blic, 11.Jul.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Labusova i saudade
Pesnici svojom poezijom najčešće teže da izraze neizrecivo. Svakoj zaljubljenoj osobi se čini da prvi put voli i da je to osećanje samo njeno, neponovljivo. Kakva prilika pesnika da se pozabave onim što im je posao - da pevaju o ljubavi koja je neizreciva, neponovljiva.
Neki dokoni statističar, s rukama u džepovima, sigurno je negde u belom svetu izračunao koliko su procenata pesnici sveta, hiljadama godina, od drevne Kine do danas, pevali o ljubavi.
No svođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo kog elementa pesništva na statistiku je uvredljivo, ali je
nesumnjivo da su pesnici oduvek najčešće pevali o ljubavi.
O ljubavi peva i Maja Labus u svojoj pesničkoj zbirci „Rika u svežnju“. Nije Maja izuzetak, peva o ljubavi. Međutim, ono što mi je u njenoj zbirci posebno zanimljivo jeste to što u pesmi „Orgazam vasione“ pesnikinja kao zlatnu nit provlači portugalsku reč „saudade“.
Portugalci su ponositi da ta njihova reč izražava nešto neizrecivo i da se ne može svesti ni na jednu poznatu reč u nekom drugom jeziku. Dopuštaju da je bliska „nostalgiji“, uz ogradu da nije reč o nečemu što je bilo i više ga nema.
Kada je opisuju kao osećanje duševnog bola izazvanog nedostatkom voljene osobe, mesta, predmeta, događaja, čini mi se da je najbliža našoj reči „čežnja“, ili slovenačkoj „hrepenjenje“. Dakle, saudade je čežnja na portugalski način.
Povezane vesti: Žanka među nama Poruke bez potpisa Pitaj i slušaj Upravnici nisu mlakonje Gubitnici bez gubitka
